Radio uživo
Epidemiju pegavog tifusa prenele su u Srbiju izbeglice iz istočne Bosne. Obuhvatila je obe zaraćene strane, u 1914-1915 godini. U vreme kad je epidemija bila u najvećem jeku, Kragujevac je bio centar u koji se slivao najveći broj obolelih od tifusa.
U 1914-1915 godini Kragujevac je jedan od najjačih epidemioloških centara za borbu protiv zaraze, koju su prenosile vaši.
Bolnica za borbu protiv pegavog tifusa bila je smeštena u kasarnama bivšeg 11. i 19. pešadijskog puka.
Za vreme trajanja epidemije, sem srpskih lekara koji su se hrabro, mada nezaštićeni, borili protiv epidemije, svojim požrtvovanjem i hrabrošću istakli su se mnogi lekari stranci koji su u okviru dobrotvornih bolnica dolazili u Kragujevac.
Računa se da je u Srbiji od zaraze umrlo oko 35.000 vojnika i 200.000 civila. Strane misije, pokrenute humanošću i milosrđem u trenutku najveće nesreće, došle su u Kragujevac gde su se razmestile po šatorima: Engleska vojna misija u Gornjem parku, Škotska u Građanskoj bolnici, Ruska u Vojnoj bolnici, Francuska u okolini Kragujevca.
Svojim požrtvovanjem i hrabrošću istakli su se mnogi lekari stranci koji su kao dobrovoljci u najtežim momentima pritekli srpskom narodu u pomoć. Od njih treba istaći lekarku iz Škotske Elizabet Ros, koja je sahranjena na Gradskom groblju u Kragujevcu i Mis Elzic Juglis, koja je predvodila misiju škotskih žena.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Od mobilizacije 1914. godine u Kragujevcu je kao hirurg radio Roman Sondermajer poljski lekar, koji je bio na službi u našoj vojci. On je jedan od prvih hirurga u Srbiji. Prema nekim istraživanjima, on je tvorac hirurškog odeljenja u Stalnoj vojnoj bolnici u Beogradu. Rođen februara 1861. godine u Černovici u Poljskoj, medicinu je završio u Krakovu i tu je jedno vreme radio kao asistent hirurške klinike. Kao hirurg stupio je u srpsku vojsku i prvi je u našoj vojsci hirurg iz antiseptičkog doba hirurgije. Zalagao se da se zainteresuju strani lekari i misije da dođu u Srbiju.
Boraveći u 1914. i 1915. godine u Kragujevcu, kao inspektor Saniteta doprineo je da se opasna zaraza pegavca suzbije. Po odlasku srpske vojske, na Krfu je imenovan za načelnika Saniteta u Vrhovnoj komandi, kada je i reorganizovana naša vojska. On je ostao načelnik Saniteta do 1919. godine, kada je postao upravnik Opšte vojne bolnice, gde je radio na njenom uređenju. Umro je januara 1923. godine.
Od stranih lekara koji su došli u Kragujevac u vreme epidemije pegavca treba pomenuti Engleza Viljama Hantera, koji je konstruisao specijalno bure za dezinfekciju nazvano "srpsko bure" u istoriji epidemiologije.
Među prvim žrtvama hrabro su padali i naši lekari. među njima prvi je umro dotadašnji upravnik bolnice u Kragujevcu Nikola Velimirović. Pegavcem se inficirao i umro lični lekar vojvode Radomira Putnika.
