Radio uživo
Nema starijeg Kragujevčanina koji ne pamti kafanu "Talpara". Iako je porušena u vreme pred Drugi svetski rat, njen trag je tako dubok u istoriji varoši, da će vam i danas svako pokazati mesto gde se ova kafana nalazila.
Kafana je dugo bila centar "boemskog" i "veselog" Kragujevca. Dobila je ime po talpama od kojih je bila izgrađena. Oniska prizemna kuća, smeštena u najprometnijem delu varoši, preko puta Nove crkve i u blizini Gimnazije i Pozorišta, sa nizom dućana u svojoj okolini, predstavljala je "zborište" za intelektualnu elitu tadašnje varoši: glumce, profesore, advokate, trgovce, pevače i druge.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Nastala u vreme kada je Kragujevac počeo da se urbanistički širi i da dobija obrise grada, u prvo vreme bila je znatno manja. Kafana je osamdesetih godina 19. veka proširena i dovedena na "nov plan". Kafanu je krajem 19. veka držao poznati kragujevački ugostitelj Dimitrije Mita Mijalković. On je 1894. godine otvorio u ovoj kafani "kujnu". U oglasu stoji da se od prvog aprila 1894. godine u ovoj kafani mogu dobiti "friški ćevapčići, sočne ćulbastije, kao i za doručak friškog gulaša i to po najumerenijim cenama".
Kafana je oduvek dobro radila. Polovina stolova ove kafane bila je uvek zauzeta za stalne, "večite" goste. U nju su najviše svraćali posetioci Nove crkve, na jutarnju rakiju ili kafu, glumci na čokanjčić "meke", profesori Gimnazije da se potkrepe, zanatlije na bogat mezetluk, trgovci radi sklapanja kakvog posla, članovi pevačkog društva "Šumadija" jer su u njoj imali svoje prostorije, dokoni varošani, a ponekad i đaci i drugi koji su kakvim poslom dolazili u varoš. Naročito dobro ova kafana radila je nedeljom i praznikom, jer su u nju Kragujevčani svraćali posle dugih šetnji na kriglu piva.
Kada je krajem osamdesetih godina 19. veka Kragujevac zapljusnuo stranački život i osnivanje stranačkih društava i organizacija, kafana je postala mesto gde će se održavati stranački skupovi, držati govori i kretati kulturni život.
Početkom XX veka kafana "Talpara" beleži najlepše stranice svoje istorije. Godine 1909. otvoren je u njenim prostorijama prvi stalni bioskop u varoši. Bila je instalirana jedna dinamo-mašina koja je pokretala kinematograf. Leti su predstave održavane u bašti kafane. Tako, u prijatnom ambijentu ove kafane i njene bašte, mnoge generacije Kragujevčana provodile su svoju mladost.
Iz jednog oglasa 1932. godine doznajemo da je kafana nosila naziv "Pivnica Talpara" i da svako veče "koncertrira muzika" u njoj. Pivnica je bila snabdevena dobrim pićem, prvoklasnom i higijenski uređenom kuhinjom. Cene su bile solidne.
Legendarna kafana starog Kragujevca i jedna od najčuvenijih kafana u okolini nestala je sa lica zemlje 1938. godine.
