Radio uživo
Skupštine koje je u vreme svoje prve vladavine sazivao u Kragujevcu knez Miloš Obrenović održavane su na otvorenom polju u crkvenoj porti. "podignuti banak" od kamena koji je bio zastrt serdžadama služio je da na njemu stoji knez i drugi velikodostojnici. Banak je postavljan tako da mu sa zapadne strane dođe crkvena porta. Na tom mestu saopštavana su "najvažnija dejanija".
Prema sačuvanom opisu skupština koja se sastala februara 1834. godine i imala da se upozna sa Hatišerifom od 1833. godine bila je dobro posećena. Prema belešci hroničara "sav muški pol kragujevački žitelja crkvi je hitao".
Svečanosti čitanja "Hata" (Hatišerifa od 1833.) prisustvovali su, pored kneza Miloša, i oba njegova brata, Jovan i Jevrem (Jefrem), zatim budući nahijski gubernatori i knežev predstavnik Avram Petronijević, članovi Narodnog suda, mitropolit i episkopi.
Knez Miloš Obrenović došao je svečano obučen, okružen svojim sinovima, "sijateljnim naslednikom" Milanom i mlađim Mihailom, zaogranut "irvanijom" (haljina koju je knez dobio od sultana), tačno u 7 časova. Posle pozdrava naredio je da Dimitrije Davidović, knežev sekretar, pročita kneževu besedu narodu. Zatim su "tolkovani" (tumačeni) važniji članovi Hatišerifa od 1833. godine.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Knez Miloš imao je običaj da posle održane skupštine zadrži na ručku ugledne ličnosti. Tako su ovom prilikom na ručku priređenom posle skupštine bili komesari za određivanje državnih granica i Ćešef-efendija, koji je bio knežev gost čitava tri dana.
Svakoj skupštini prisustvovala je i kneževa garda, koja je s oružjem u ruci davala knezu počast kada bi se pojavio na skuprini.
