Radio uživo
Inicijativu da se u Kragujevcu osnuje Okružna bolnica dao je 31. decembra 1844. godine okružni fizikus Herman Majnert. On je u svom godišnjem izveštaju istakao da se zbog pojedinačnih slučajeva nameće pitanje osnivanja bolnice - "neophodima potreba jednog okružnog špitalja".
Što se tiče Građanske i Vojne bolnice, one su bile privremeno improvizovane, u nedostatku zgrada selile se često prema potrebi u neprikladne prostorije.
Od 1854. godine pri Okružnom načelstvu osnovan je Bolnički fond (bolnice Okružne Kragujevačke), koji se uvećavao i zahtevao jednog činovnika. U jesen (21. oktobra 1859. godine). Okružno načelstvo iz Kragujevca javlja Ministarstvu unutrašnjih dela da će u leto 1860. izvršiti još neke opravke na bolničkoj zgradi, koje će trajati nekoliko dana, a kad to bude gotovo, onda bi bolnica mogla biti otvorena. Bolnički fond sa svojim prihodima od interesa na uloženi novac, nije mogao da pokrije bolničke troškove.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Iz arhivske građe vidi se da je Okružna bolnica u Kragujevcu otvorena 7. novembra 1869. godine. Od strane Glavne kontrole odobreno je da primi bolesnike. Bolnica je otvorena u novopodignutoj zgradi. Četiri sobe Okružne bolnice date su za potrebe Vojne bolnice po sporazumu postignutom 1864. godine.
Nekoliko godina posle otvaranja, bolnica se uhodala i imala dosta bolesnika za ondašnje prilike. Bolnica je redovno slala mesečne izveštaje. Tako je u bolnici u maju 1866. godine ostalo da leži 12 bolesnika, a tokom juna osam, što je ukupno iznosilo 20 bolesnika lečenih u junu u ovoj bolnici. Tokom jula bolnicu je napustilo 17 bolensika, a tri su ostala da se leče. Zanimljivo je da je jedan bolesnik, koji je bolovao od "hektike" (tuberkuloze) umro. Bolesnici su bolovali od raznih bolesti, zapaljenja bele džigerice, veneričnih bolesti, nicina, groznica, rana itd. Prvi zakon o bolnicama donet je 1865. godine.
