Radio uživo
Kragujevac je vrlo rano postao središte trgovine. Zahvaljujući svom središnom položaju, saobraćajnim vezama i putevima koji su se tu sticali, Kragujevac je zabeležen kao prvo mesto gde se održavao pazar. Najverovatnije je da su se na malom trgu kraj Kamene ćuprije prodavali zemljoradničko-zanatlijski proizvodi, a po svoj prilici i druga roba.
U vreme turske uprave Srbijom, kada je cvetala karavanska trgovina i pravac trgovine išao od juga ka severu Evrope, trgovina se u Kragujevcu obavljala na pazarištu pored Kamenog mosta. Samo prihodi od trošarine iznosili su u 1536. godini 1200 akči.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Posle oslobođenja od Turaka i prerastanja Kragujevca od okružne varoši u prestonicu, imalo je za posledicu populacioni rast varoši i brži razvoj trgovine. Od male turske palanke postepeno se stvaralo trgovačko središte za čitavu šumadijsku oblast.
Kada je hatišerifom od 1830. godine proklamovano u Srbiji geslo slobodne trgovine, omogućen je brži i slobodniji razvoj gradske trgovine. Od tog vremena održavaju se vašari i panađuri, u tačno naznačene dane, tri puta godišnje od po 10 dana. Kragujevac nije imao pijačnu zgradu niti prostor određen za to. Pijaca za namirnice manje količine ("ženski pijac") održavala se svakog dana s obe strane Glavne ulice i kod Krsta. Ponekad su i sporedne ulice bile zakrčene robom koju su dovozili seljaci iz okoline. Pijaca na veliko za robu koju su dovlačile rabadžije i seljaci održavala se od Nove crkve do Betonskog mosta. Pijačni dani bili su ustaljeni petkom i subotom.
U drugoj polovini XIX veka vašari i panađuri počinju polako da se koncentrišu na jednom mestu, u Vašarištu. Veliki gradski vašar, održavan na crkveni praznik Usekovanje (29. avgusta), bio je dobro posećen.
