Radio uživo
Ime Licika za kraj u kome su mahom naseljeni Cigani izveden je od prezimena Licikas, vlasnika fabrike pekmeza i buradi. Krajem prošlog veka (1892) kupio je Ilija Licikas u blizini tadašnje varoši plac na kome je podigao jednu radionicu za izradu drvenih buradi i šupu za proizvodnju poljskog pekmeza.
Naseljavanjem nekvalifikovane radne snage koja se upošljavala u fabriku i Cigana, čitav taj kraj počeo se nazivati Licika. Brzim priraštajem, broj žitelja ove "male" naglo se uvećavao, tako da je između dva svetska rata ovde živelo stotinak ciganskih porodica. Tu je bilo i nešto drugih žitelja, koji i danas žive u Liciki zajedno sa Ciganima.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Ranije, kao i danas, Liciku je naseljavao svet bez stalnog zaposlenja, koji se bavio raznim zanatima i trgovinama. Licikanci su veseo, raspoložen i solidaran svet. Sve sporove rešavali su u prošlosti među sobom. Imalo je među njima vrsnih svirača i pevača koji su uveseljavali varošane. Iako su živeli na dnu društvene lestvice, Cigani iz Licike bili su zadovoljni.
Naročito su se veselili povodom svadbi, krštenja i o Đurđevdanu, koji su svi slavili. Kuće u Liciki bile su niske, od naboja, sa zemljanim podom, memljive i mračne, a za vreme većih padavina su prokišnjavale. Ulice kroz Liciku nisu bile kaldrmisane, zbog čega su bile glibave, sa mnoštvom rupa i jaruga.
Ova osobita kragujevačka "mala" urbanizovana je u novije vreme.
