Radio uživo
Da bi rešila pitanje svog zdravstvenog i socijalnog osiguranja, prva generacija radnika u Srbiji uposlena pri Topolivnici u Kragujevcu osnovala je 1854. godine, na predlog prvog upravnika Šarla Lubrija, "kasu uzajamne pomoći u slučaju bolesti ili smrti". Kako poslodavci i organi vlasti nisu preduzimali odgovarajuće mere, radnici Topolivnice sami su odlučili da, po ugledu na svoje drugove u inostranstvu, reše ovo pitanje "ulažući dva groša za jednu petnaestodnevnicu" u zajedničku kasu, iz koje bi se finansirale najnužnije potrebe radnika koji se razbole ili pružala pomoć porodici umrlih drugova.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Bilo je to prvo organizovanje radnika u Srbiji u vreme kada je industrija počinjala da se razvija. Osnivanje kase uzajamne pomoći dalo je povoda vlasti da i ona sa svoje strane nešto učini "na poboljšanju radničkog zdravlja". U tom cilju odobrilo je Ministarstvu unutrašnjih poslova i finansija na predlog Šarla Lubrija, da "Pravitelstvena apoteka" svim radnicima Topolivnice, na uredne recepte, može izdavati lekove u pola cene. Ovo je potvrdio i Aleksandar Karađorđević, knez Srbije.
Tako su sami radnici odozdo, u vreme kada su uslovi rada bili izuzetno teški, pokrenuli pitanje svog zdravstvenog i socijalnog osiguranja i dali inicijativu da se slične kase organizuju i u drugim mestima. Tako će ove kase, u uslovima kada nije bilo rešeno socijalno i zdravstveno osiguranje radnika, obezbeđivati sredstva za penzije, lečenje, invalidnine i druge vidove davanja u slučaju kada radnicima prestane radni odnos.
Kragujevačko radništvo dalo je tako vidan doprinos konstituisanju socijalnog i zdravstvenog osiguranja radnika u Srbiji.
