Radio uživo
Kragujevačka kotlina predstavlja veoma labilnu zonu, zbog čega su u prošlosti Kragujevac i njegova kotlina često stradali od zemljotresa. Tako se 15. jula 1893. godine osetio zemljotres u varoši tačno u 8 časova i 30 minuta "od juga" slabijeg intenziteta.
U toku 1893. godine desila su se još tri zemljotresa. Prvo 27. avgusta u 1 čas i 30 minuta, kada se uznemirio ceo grad zbog jakog potresa. Drugi jak zemljotres sa tutnjavom osetio se 22. novembra, a 8. decembra u 1 čas i 30 minuta zemljotres je pratila tutnjava i ljuljanje. Velika šteta bila je naročito na starim objektima.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Tokom 1894. godine bila su dva potresa. Prvi 4. marta u tri časa. Najpre se čula podzemna tutnjava, koja je trajala nekoliko sekundi, a zatim potres koji je uznemirio stanovništvo. Drugi 23. marta u 24 časa i 24 minuta koe je prethodila tutnjava koja se čula nekoliko sekundi. Od potresa je bilo oštećeno nekoliko zgrada.
Razornih zemljotresa bilo je u varoši nekoliko. Prvi se dogodio 15. maja 1927. godine tačno u 3 časa i 47 minuta i 29 sekundi. Zemljotres je bio jačine 8 stepeni i trajao je 10 sekundi. Prouzrokovao je veliku materijalnu štetu. Bilo je osštećeno 2/3 zgrada, a napukao je i novi dimnjak Fabrike oružja. Od potresa oštećena je Vojna bolnica i zgrada Županije. Plafoni su pali na zgradama kafane Moskva i železničke stanice.
Oktobra 1940. godine osetio se u Kragujevcu zemljotres u 2 časa i 40 minuta jačine 4 stepena. Trajao je 10 sekundi.
Još jedan katastrofalan zemljotres desio se 10. jula 1942. godine tačno u 19 časova i 10 minuta i 10 sekundi. Epicentar ovog zemljotresa jačine 7 stepeni bio je na liniji Kragujevac - Rača. Potres je mnogo uznemirio žitelje varoši jer je bio praćen tutnjavom i pucanjem zidova. Sa nekoliko zgrada pali su dimnjaci, a bilo je i oštećenih zgrada.
