Radio uživo
Ideja da se u Kragujevcu osnuje jedna ženska humanitarna organizacija, koja bi se starala oko lečenja i negovanja ranjenika koji se vraćaju sa fronta iz srpsko-turskog rata 1876-1878 godine, začela se upravo pred ovaj rat 1876. godine. Ideja je potekla od učiteljice Stane Simić, koja je uputila pismo ženama Kragujevca u kome ih poziva da se učlane u društvo koje će se starati oko negovanja ranjenika "u ratu koji će početi za dan ili čas".
Ovaj apel naišao je na veliki odjek kod žena u Kragujevcu. Za samo nekoliko dana prijavilo se preko 40 žena različitih godina starosti i izrazilo želju da se obuči "bolničkom poslu" za negu ranjenika.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Kragujevačko žensko društvo osnovano je 1. avgusta 1876. godine. Na zboru kome je prisustvovalo preko 200 žena usvojena su pravila i izabran Upravni odbor. Za predsednicu UO društva izabrana je Stana Simić, za potpredsednicu Jelisaveta Marković, a za blagajnicu Lenka Prokić. Cilj društva bio je staranje o bolesnicima i ranjenicima, pomoć i nega sirotinje i invalida i pružanje humanitarne pomoći.
Tokom svoje duge istorije članice ovog društva, "patriotkinje" srpske, revnosno su i na najbolji način, naročito u vreme ratova, radile na nezi i pomoći bolesnih i starih, ranjenika i sirotinje i uključivale se u sve humanitarne akcije.
Zalaganjem članica ovog društva osnovana je 18. novembra 1884. godine, pri društvu, Ženska zanatska škola, a od 1904. godine društvo je imalo i svoj Dom. Prilikom otvaranja Doma bila je priređena izložba ručnih radova srpskih žena. Dom je za vreme ratova pretvaran u bolnicu, a pri Domu je radila Zanatska škola, koju su pohađala siromašna ženska deca.
Posle Prvog svetskog rata društvo je obnovilo rad. U periodu između dva rata prošireni su Dom i Zanatska škola.
