Kragujevac je tokom istorije nekoliko puta menjao svoj privredni identitet. Nekada je bio gotovo potpuno oslonjen na vojnu industriju i "Zastavu", potom je prolazio kroz bolnu tranziciju i gašenje velikih sistema, a danas se oslanja na kombinaciju automobilske industrije, namenske proizvodnje, šinskog sektora, IT-ja, trgovine i usluga. Međutim, najnoviji ekonomski pokazatelji pred javnost otvaraju ključno pitanje - da li je ova transformacija dovoljna za grad od 175.000 stanovnika i da li je privreda dovoljno raznovrsna da izdrži eventualne globalne krize?
Odgovor na ovo pitanje leži u analizi pet glavnih stubova na kojima danas počiva lokalna ekonomija, ali i u detaljnoj statistici spoljnotrgovinske razmene koja istovremeno donosi istorijske rekorde, ali i opominjuće signale.
Prvi stub - automobilska industrija (tradicionalni motor razvoja)
Ovo je nesporno najjači i najvidljiviji oslonac grada. Priča koja je započela još daleke 1953. godine radničkim referendumom i montažom prvih vozila u okviru fabrike "Zastava", danas svoj moderni nastavak ima u multinacionalnoj kompaniji "Stellantis".
Koliko je ovaj sektor dominantan za lokalnu, ali i nacionalnu ekonomiju, najbolje pokazuju zvanični podaci Regionalne privredne komore za 2025. godinu. Pokretanje serijske proizvodnje novog modela "Fiat Grande Panda" generisalo je istorijski skok. Izvoz Kragujevca je u 2025. godini skočio za neverovatnih 126 procenata u odnosu na prethodnu godinu, premašivši iznos od 1,8 milijardi evra.
Međutim, u toj impresivnoj cifri krije se i stara zamka. Kada jedan grad u toj meri zavisi od jednog velikog sistema, svaka promena na globalnom tržištu automobila, oscilacije u potražnji za električnim vozilima ili krize u lancima snabdevanja mogu snažno i direktno da pogode lokalnu ekonomiju. Kragujevac je to bolno iskusio tokom ranijih zastoja i tranzicionih perioda u fabrici.
Drugi stub - namenska industrija (istorijski temelj)
Mnogi zaboravljaju da je upravo namenska industrija stvarni istorijski temelj razvoja Kragujevca. Koreni moderne industrije na Balkanu sežu do 1853. godine i uspešnog livenja prvih topova u kragujevačkoj Topolivnici, iz koje je kroz vekove izrasla današnja kompanija "Zastava oružje".
Ona je i danas jedan od najvećih izvoznika u gradu i predstavlja sektor koji zapošljava ogroman broj radnika, iskusnih inženjera i specifičnih stručnjaka. Prednost ovog sektora je višedecenijska tradicija, prepoznatljivost na svetskim tržištima i izuzetno razvijena sopstvena proizvodna baza. Sa druge strane, glavna mana leži u tome što je ovaj sektor neraskidivo vezan za specifično međunarodno tržište, državne ugovore i često direktno zavisi od kompleksnih geopolitičkih okolnosti na koje lokalni menadžment nema nikakav uticaj.
Treći stub - šinska industrija i MIND Park (novi industrijski identitet)
Dok se u javnosti uglavnom govori o automobilima, na periferiji grada je poslednjih godina izrastao visokotehnološki industrijski kompleks koji je praktično jedinstven u Srbiji – MIND Park. Njegov primarni fokus su šinska vozila, napredna prerađivačka industrija i logistika.
U okviru ovog modernog kompleksa posluje globalni gigant "Siemens Mobility", koji u Kragujevcu proizvodi kompletne tramvaje i komponente za šinska vozila za gradove širom sveta. Prema zvaničnim podacima MIND Parka, ovde danas uspešno posluje više međunarodnih kompanija, sa više od 1.500 zaposlenih.
Ovaj stub je za Kragujevac strateški važan iz dva ključna razloga - potpuno je nezavisan od automobilskog sektora i pripada industriji visoke dodatne vrednosti, što direktno menja imidž grada i privlači visokokvalifikovan stručni kadar.
Četvrti stub - IT industrija (najmlađi i najperspektivniji oslonac)
Za razvoj kragujevačkog IT sektora isprva su bili presudni Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inženjerskih nauka i Prirodno-matematički fakultet, koji već godinama školuju vrhunske stručnjake. Kragujevac se danas sve čvršće pozicionira kao najvažniji tehnološki centar u zemlji van Beograda i Novog Sada.
Ovaj sektor je dobio i svoju snažnu infrastrukturnu bazu kroz rad Državnog data centra, a dalji podsticaj donose kapitalni projekti poput izgradnje Inovacionog distrikta i širenja Naučno-tehnološkog parka. Prednost IT-ja je jasna – donosi visoke prihode, generiše natprosečne zarade i nije prostorno vezan za lokalne sirovine. Ipak, nedostatak je što, uprkos brzom rastu, ovaj sektor još uvek ne zapošljava ni približno toliki broj ljudi koliki vezuju teška automobilska ili namenska industrija.
Peti stub - mreža dobavljača i prerađivačka industrija ("nevidljivi" ekosistem)
Oko velikih proizvodnih sistema godinama je nastajala gusta mreža lokalnih i stranih kompanija koje proizvode auto-delove, kablove, metalne i plastične komponente, ambalažu i elektronske sklopove. Kragujevac, dakle, nije samo "Stellantis" – oko njega diše čitav industrijski ekosistem.
Da li je pet stubova dovoljno? Šta kaže statistika?
Ono što ohrabruje jeste struktura kragujevačke privrede. Čak 84 odsto ukupnog izvoza grada čine gotovi proizvodi visokog stepena prerade, a ne sirovine. Pored toga, više od 90 procenata te robe plasira se na zahtevno i strogo tržište Evropske unije (Nemačka, Italija, Slovačka, Češka), što svedoči o visokom kvalitetu i standardima domaće proizvodnje.
Na prvi pogled, sa pet ovako profilisanih stubova, deluje da je kragujevačka privreda potpuno bezbedna. Međutim, detaljan pogled na spoljnotrgovinski bilans grada iz 2025. godine otkriva realnost koja zahteva oprez.
Privredni karton Kragujevca (Zvanični podaci RPK za 2025. godinu):
Ukupna spoljnotrgovinska razmena: 3,1 milijarda evra (skok sa 1,6 milijardi u 2024. godini)
Ukupan izvoz grada: 1,812 milijardi evra (istorijski rast od 126%)
Ostvareni suficit: 517 miliona evra (izvoz značajno veći od uvoza)
Udeo gotovih proizvoda u izvozu: 84%
Glavno izvozno tržište: Više od 90 odsto Evropska unija
Iako su ove brojke rekordne, ključni podatak Privredne komore jeste da automobili, komponente za auto-industriju, tramvaji i šinska vozila zajedno čine čak 69 odsto ukupnog izvoza Kragujevca. To znači da je privreda grada i dalje dominantno (skoro dve trećine) oslonjena na jednu privrednu granu – saobraćajnu mašinogradnju. Ukoliko ovaj sektor na globalnom nivou uspori, Kragujevac usporava sa njim.
Izazovi za budućnost - od nezaposlenosti do borbe za kadrove
Pored zavisnosti od mašinske industrije, Kragujevac se danas suočava sa novim, do sada nepoznatim problemom – nedostatkom radne snage. U poslednjoj deceniji, broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje smanjen je za oko 14.000 ljudi. Dok je to sa stanovišta socijalne politike ogroman uspeh, za privredu to predstavlja ozbiljan limitirajući faktor.
Grad se više ne bori sa hroničnom nezaposlenošću i socijalnim buntom kao devedesetih godina. Današnji izazov je mnogo kompleksniji - kako zadržati visokoobrazovane mlade ljude, kako privući stručnjake iz drugih regiona i kako popuniti visokokvalifikovana radna mesta u MIND Parku, Stellantisu i namenskoj industriji bez "uvoza" radne snage iz inostranstva.
Pouke iz prošlosti za stabilniju budućnost
Kragujevac danas definitivno više nije grad jednog preduzeća, kao što je to bio u zlatno vreme stare "Zastave". Sa druge strane, on još uvek nije postao ni grad potpuno diverzifikovane, otporne privrede.
Najveći ispit za lokalnu ekonomiju i gradske vlasti u narednim godinama neće biti kako privući još jednog velikog stranog investitora, već kako osnažiti domaći privredni sektor i razviti alternativne privredne grane. Cilj je jasan - sudbina i stabilnost Kragujevca više nikada ne smeju da zavise isključivo od uspeha ili neuspeha trake jedne jedine fabrike. To je najvažnija, skupo plaćena lekcija koju je ovaj grad naučio iz sopstvene istorije.
