Radio uživo
"Ni za jedne, ni za druge", "isti su", "za neke nove ljude"... Tako u najvećem naši čitaoci komentarišu u velikom broju tekstove koji se odnose na potencijalno biranje između vlasti i opozicije u svetlu aktuelnih zbivanja u našoj zemlji. Polemika se već mesecima vodi i ispod svake objave koja se tiče podrške studentima u blokadi, a kad sve saberemo i oduzmemo, poruka je uglavnom da se ne upliće politika i da se studenti ne bore za stranke i organizacije, već za sistem.
Početkom nedelje naši čitaoci bili su u prilici da učestvuju u zanimljivoj anketi - kada bi se sada organizovali lokalni izbori, a da na glasačkom listiću za Kragujevac imate samo dve opcije - stranke na vlasti okupljene oko SNS i ujedinjenu kragujevačku opoziciju - koga biste podržali? Pobedu je odnela prva opcija, ali je potrebno i napomenuti da je tok glasanja bio takav da je ostavio mesta sumnji da je bio i orkestriran, a ne spontan. Naime, primetili smo da je u veoma kratkom vremenskom periodu stiglo mnogo glasova za prvu opciju, pa je glasanje za njih utihnulo. Potom je ubedljivo prednjačila opozicija, a koalicija okupljena oko SNS-a je najzad odnela pobedu nakon još jednog velikog naleta glasova gotovo isključivo za tu opciju.
Pažljivo smo pratili i komentare na našim društvenim mrežama ispod ove, ali i dugih objava koje bi mogle da otvore diskusiju koga podržati, a koji, kao i obično, predstavljaju suštinsku sliku stava čitalaca. U ovakvim slučajevima nikad ne može sve biti crno-belo, ali kada sve saberemo i oduzmemo, poruka većine je jasna - studenti se bore za sistem i ne bave se političarenjem.
Nakon objave rezultata prve, podelili smo sa vama novu anketu - kada bi se sada organizovali lokalni izbori, a da na glasačkom listiću imate četiri opcije - stranke na vlasti okupljene oko SNS, ujedinjenu kragujevačku opoziciju, listu koju bi osnovali studenti i ništa od navedenog, ubedljivom većinom glasova (64 odsto) odlučili ste se za studente.
"Na mladima svet ostaje" "ni vlast ni opozicija ne valjaju ništa, oni su istorija, studenti su budućnost"; "ovi protesti bi trebalo da budu jasna poruka svim političarima - bivšim, sadašnjim i budućim, da je narodu dosta više i da moraju da shvate da im je posao da budu u službi naroda, a ne da narod služi njima"; "za neku novu opciju, svi su oni bili na vlasti i pokazali šta znaju"; "od mesne zajednice do šefa države trebamo nova lica"; "ništa dok studenti ne naprave listu", neki su od brojnih komentara u prilog istom kontekstu koji prednjači, a koji ukazuje na to da postoji velika nada u sposobnost studenata da stvore alternativu.
Međutim, u sličnim prilikama, uvek je i mnogo onih koji su stava da nema za koga ni da se glasa, te da zato na izbore ni ne izlaze. Ovi komentari pokreću važno pitanje: koliko je stvarno bilo angažmana i volje da se politička scena promeni ako ljudi jednostavno nisu uvereni da postoji opcija koja bi im odgovarala?
Sa liderima koji figuriraju na političkoj sceni uglavnom se već dobro znamo, kako iz vlasti, tako i iz redova opozicije, a mnogi su bili i jedno i drugo. Nova lica se za sada ne naziru. Čini se da je još uvek vrlo otvoreno pitanje kako do boljeg sistema za koji se bore studenti i oni koji ih podržavaju. Šta je to novo, svežije i vrednije od trenutnih političkih opcija?
Na temelju anketnih rezultata i komentara, jasno je da postoji velika želja za promenama i za stvaranjem sistema koji bi bio više orijentisan ka građanima, a ne ka partijskim interesima. Očigledno je da postoji volja za traženjem alternative, i to ne samo u idejama, već i u ljudima koji bi je sproveli u delo.
Iako nije jasno šta će se desiti u budućnosti, jedno je sigurno - trenutni politički sistem ne zadovoljava široku masu građana. To ne znači samo potrebu za promenama, već i za stvaranjem temelja za dugoročnu reformu. Ako studenti postanu ti koji će inicirati tu promenu, možda ćemo doći do trenutka kada političke stranke koje se danas bore za prevlast neće biti u stanju da odgovore na pritisak koji dolazi od građana.
