Trg vojvode Radomira Putnika je jedna od najvećih rana i dežurna tema za raspravu u Kragujevcu, a naročito ovih dana kada sunce nemilosrdno prži, a grad se usijao od vreline. Otkako je pre par godina rekonstruisan, reakcije su ekstremne - od onih koji hvale modernizam i fontane, do ogromne većine sugrađana koji pate za starim drvoredima, žale se na "betonsku pustinju", prženje na asfaltu tokom leta i nedostatak duše.
Zato smo rešili da, uz pomoć AI, popravimo Trg - ne da ga samo ulepšamo, već da svaka intervencija koju smo uneli ima svoj razlog, kako bismo vratili hlad centru grada. Zadržali smo elemente koji već postoje, ali smo posadili stabla kao dugoročnu investiciju i dodali pergole koje rešavaju problem hlada dok drveće ne poraste, mobilne žardinjere kao privremeno i fleksibilno rešenje, izmaglice kao odgovor na letnje vrućine.
Pokušali smo da odgovorimo na jedno jednostavno pitanje – kako bi isti trg mogao da izgleda kada bi se unapredila njegova funkcionalnost, a da se pritom ne menjaju njegova osnovna arhitektura, namena i otvorenost prostora? Ovakvim predlogom, čak i ko se ne slaže sa našim rešenjima, teško može da kaže da su nasumično dodati i da nemaju smisla. Fokusirali smo se da to bude snaga našeg AI projekta "Trg po meri građana".
Ono što je osnovno, ali nemoguće odmah ostvarivo je da Trg vojvode Radomira Putnika ponovo postane mesto hladovine, pluća centra grada. Pošto se do velikih i raskošnih krošnji čeka nekoliko godina, naš predlog bile bi takozvane "pametne krošnje" ili estetske zelene nadstrešnice sa puzavicama koje prave prirodan hlad iznad klupa. Dodali smo velike mobilne žardinjere sa manjim stablima i vodene izmaglice koje hlade vazduh u najtoplijim danima.
Za Kragujevac smo, kada je reč o drvoredu, za razliku od sadašnjeg crvenog javora, čijih je stabala tek nekoliko na velikom prostoru Trga, birali vrste koje dobro podnose letnje vrućine i koje svi volimo, kao što su lipa, poljski jasen, brest otporniji na bolesti i eventualno nekoliko platana na najširim delovima.
Naše zelene nadstrešnice, odnosno pergole, najvažnija su privremena mera. Iako su od metalnih šipova, nad njima bi se za 2 do 3 godine potpuno razvio ozbiljan hlad koji bismo postigli divljom i ukrasnom lozom, glicinijom, pavitom. Ne bismo pravili jednu ogromnu nadstrešnicu, već više manjih "ostrva hlada".
Mobilne žardinjere sa manjim drvećem obogatile bi prostor dok čekamo prava, velika stabla. U njih je moguće posaditi ukrasni javor, lipe, ukrasne kruške... Raspoređene na najizloženijim delovima platoa, oduzimale bi određeni deo betona ovom prostoru.
Takođe, deo kocki iz podloge bismo uklonili i dodali travnjake kao male parkovske džepove, bez ograda.
Pošto fontane već imamo, naša vizija Trga po meri građana predviđa male vodene izmaglice za leto, diskretne stubiće koji tokom jula i avgusta puštaju finu vodenu maglu. Vizuelno gotovo neprimetno rešenje, a temperatura se oseća nižom za nekoliko stepeni.
Klupe bismo rasporedili u krugu oko stabala i ispod pergola. Ovo je nešto što često nedostaje novim trgovima.
Za večernje sate biramo diskretnu rasvetu, ne futurističku, već toplu, meku svetlost među pergolama i budućim krošnjama.
Na ovaj način, Trg Radomira Putnika bio bi jedan simboličan "gradski dnevni boravak" i prostor gde ljudi zaista žele da dođu da se sastaju, izvedu decu, a i zastanu i odmore dok obavljaju obaveze po centru.
Ovo nije zvaničan projekat niti tvrdnja da je jedino moguće rešenje. Ovo je pokušaj da pokažemo kako bi nekoliko relativno jednostavnih intervencija moglo da promeni način na koji građani koriste centralni gradski trg. Cilj nam nije bio da se trg potpuno promeni, već da pronađemo privremena rešenja koja će značajno da unaprede svakodnevni boravak građana na ovom prostoru dok čekaju velike krošnje i pravi hlad.
Možda će vas zanimati i 38°C IZ PROGNOZE NE ZNAČI 38°C U GRADU: Kragujevac zagrejan odlukama, ne samo klimom - Kad beton pobedi drveće, ulice postaju rerna
