Izgleda da second hand prodavnice u Kragujevcu nisu više samo opcija za one koji treba da štede. Postali su mesto gde se prepliću potreba, trend i često marketing.
Od glavnog pitanja: "Da li je ovo higijenski i ko zna ko je to pre mene nosio?", dolazimo do redova i čekanja na kasi.
Portal InfoKG istražuje da li smo ova pitanja prevazišli ili potisnuli zbog etikete?
Detaljnu kupovinu na rasprodaji u second hand radnji objasnila nam je jedna Kragujevčanka, koja ističe da garderobu kupuje na mesečnom nivou, skoro za ceo mesec.
"Toliko je povoljno i kvalitetno da nakupujem garderobe, toliko da za ceo mesec imam različite kombinacije za posao. Onaj ko zna, zna. Bitno je da dobro tražiš. Odeću tu niko nije našao ko je samo bacio pogled. Potrebno je vreme. A tokom vremena ta kupovina postaje ritual. Svaki ritual za 1000 dinara je odličan za psihu i dušu."
Prodavačica iz radnje polovne garderobe kaže da se sama slika kupaca promenila i da za mnoge zna tačno šta da predloži.
"Dolaze i oni koji imaju da kupe novo, ali žele da prođu jeftinije ili da nađu nešto što nema svako, da budu unikatni. Imamo određene modele, koji često svraćuju zbog jedinstvenih komada koji mogu da se iskopaju".
Drugim rečima, second hand više nije samo odgovor na manjak novca, već i na višak istih stvari u radnjama brze mode, čime se ne postiže unikatni stil.
Međutim, ono što se još promenilo jesu i cene.
"Komadi koji su nekada koštali 200 ili 300 dinara sada neretko idu i nekoliko puta više. Posebno kada je reč o boljoj garderobi ili kada stigne nova roba. Nije više kao pre. Mora da se bira šta se uzima", ističe studentkinja Medicinskog fakulteta iz Kragujevca, koju smo sreli na izlazu praznih ruku.
Second hand radnje više nisu poslednja opcija, a posebnu pažnju privlače komadi sa etiketama. Radnje koje su formalno second hand, u ponudi sve češće imaju garderobu koja jeste nova. Najčešće iz industrije brze mode, poput Sheina. Međutim, komad koji online košta manje, u radnji se prodaje skuplje, ali se ipak kupuje.
Anđela, mlada Kragujevčanka je izdvojila više vremena i popričala sa nama detaljnije na temu kupovine u second handu, ali i zašto ona dolazi u isti.
"Plaća se brzina i osećaj da si "uhvatio nešto dobro". Kod mene je to slučaj sa mnogim stvarima i prva posegnem ako mi se svidi, a da ne pogledam etiketu, niti sastav. Kada vidim marke torbi, a deluje na prvu kao da je jeftina, već sam je kupila, iako je loša kopija. Ono što mene vodi u prodavnice polovne garderobe, jeste Instagram. To mi stvara osećaj hitnosti. To vidim kao priliku da "ugrabim".
Izgleda da su se tvrdnje poput: "Ko zna ko je to pre mene nosio", rešile jednostavnim: "Operem i gotovo".
Da second hand nije samo "lov na etikete", potvrđuju i oni koji su od toga napravili lični stil.
Upravo devojka, koja je izgradila lični pečat kroz second hand kupovine, kaže da je najveća greška gledati samo brend.
"Ako kupuješ samo etiketu, promašio si poentu. U second handu se gleda materijal, kroj i kako ti nešto stoji – ne šta piše na njemu. Materijal je ključan, jer to traje, pamuk, vuna, lan. Kroj pravi stil, nešto što tebi dobro stoji, ne mora da prati trend, nego tvoje telo i građu. Bolje je kupiti jedan kvalitetan komad nego pet loših koji će se nositi jednu sezonu. Second hand je jedino mesto gde za male pare možeš da izgradiš lični stil. Ali samo ako znaš šta tražiš".
Second hand u Kragujevcu danas više nije pitanje "da li imaš novca", nego pitanje:
Da li kupujemo u second handu jer nam treba ili jer smo naučili da i polovno može da izgleda kao novi trend?
Suština je da u Kragujevcu u istom redu u radnji polovne garderobe stoje različiti ljudi. Mlađi, stariji, oni koji traže najjeftinije, oni koji traže "dobar ulov" i oni koji žele nešto drugačije i svi kupuju na istom mestu – ali iz potpuno različitih razloga.
