Radio uživo
U “MIND parku”, modernoj radnoj zoni od par stotina hektara koju je na potezu Sobovica–Lužnice formirala kompanija „Milanović”, uskoro počinje izgradnja aerodroma koji će pospešiti poslovanje svih firmi koje tu rade, pa i nemačkog “Simensa”, koji je već započeo izvoz tramvaja u Evropu, piše Politika. Ova avionska luka u srcu Šumadije, petnaestak kilometara udaljena od Kragujevca, putem ka Topoli, imaće dve piste, asfaltnu dužine 1.400 metara i travnatu od 800 metara, a izgradnja bi trebalo da bude završena 2025. godine. Iako je nazvan „Kragujevac”, aerodrom se gradi za privatne potrebe “MIND parka” i neće se koristiti u javnom saobraćaju.
O planovima vlasnika „MIND parka” list Politika je svojevremeno opširno izvestio, a detalji u vezi sa zračnom lukom nalaze se u nedavno obelodanjenoj studiji o uticaju ovog objekta na životnu sredinu. Uz avionske piste biće izgrađena aerodromska zgrada u kojoj će biti smeštena obavezna kontrola letenja, kao i tri hangara za smeštaj manjih letelica. Sa objektom za održavanje aviona i stanicom za snabdevanje gorivom, te restoranom, vatrogasnom i trafostanicom, aerodrom „Kragujevac” je dobio referentni kod 2S. U „MIND parku” već postoji heliodrom, a zanimljivo je da će u sklopu aerodroma biti osnovana i škola letenja za obuku budućih pilota.
Prve ideje o izgradnji kragujevačkog aerodroma pojavile su se još s početka sedamdesetih godina prošlog veka, u trenutku kada je “Zastava” bila na vrhuncu poslovnog razvoja. Predlagano je da pista za manje letelice bude locirana u Ravnom Gaju, gde se razdvajaju putevi za Kraljevo i Knić, odnosno Čačak, a projekat je uradio tada mladi arhitekta Aleksandar Nenković, donedavno glavni urbanista grada Kragujevca.
Ideja o aerodromu u Ravnom Gaju temeljila se na finansijskim potencijalima kragujevačke fabrike automobila koja je izvozila u 72 zemlje sveta, ali je projekat stavljen ad akta sa nastankom gružanske akumulacije odakle se Kragujevac početkom osamdesetih godina prošlog veka počeo snabdevati vodom za piće. Rešenje problema vodosnabdevanja grada koji se ubrzano razvijao bio je prioritet tadašnjih vlasti, a od izgradnje aerodroma u Ravnom Gaju se odustalo ne samo zbog nedostatka novca, već i zbog klimatskih promena na terenu koje je prouzrokovalo veliko veštačko jezero.
Priča o kragujevačkom aerodromu ponovo je aktuelizovana pre petnaestak godina, uoči dolaska „Fiata”, ali se ispostavilo da je reč o lažnim obećanjima tadašnjih gradskih funkcionera, piše Politika.
Od ideje o izgradnje manje zračne luke u neformalnoj prestonici Šumadije definitivno se odustalo sa izgradnjom aerodroma „Morava” u Lađevcima između Kraljeva i Čačka. Do aerodroma “Morava”, koji je od Kragujevca udaljen ne više od 40 kilometara, stizaće se novim putem koji će biti veza grada i sa važnim nacionalnim saobraćajnicama, Moravskim koridorom i auto-putem „Miloš Veliki”.
Uoči Drugog svetskog rata u Kragujevcu je formiran vojni aerodrom koji je bio u funkciji samo do aprilskog sloma. Na mestu tog aerodroma niklo je stambeno naselje Aerodrom.
Izvor: Politika
