Više od 60.000 tona deponovanog pepela u kompleksu kragujevačke "Energetike" u narednih 25 meseci biće deponovano u cementare i tamo će biti upotrebljen kao sirovina u proizvodnji cementa i građevinskih materijala. Projekat vrednosti 18 miliona evra realizuje se uz podršku Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i predstavlja drugu fazu modernizacije daljinskog grejanja u Kragujevcu.
Prezentacijom projekta „Upravljanje i ponovna upotreba pepela i šljake iz postrojenja za daljinsko grejanje“, započeta je druga faza velikog ekološkog poduhvata modernizacije sistema daljinskog grejanja u Kragujevcu. Projekat ukupne vrednosti 18 miliona evra realizuje se uz podršku Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je značaj ovog projekta kao primer dobre prakse u oblasti zaštite životne sredine.
Ovo je dokaz kako se sistemskim pristupom i saradnjom lokalne samouprave, države i međunarodnih partnera može postići veliki ekološki efekat i stvoriti zdravija životna sredina za građane. Ova prezentacija potvrdila je da je Kragujevac grad koji prelazi sa reči na dela. Kontinuitet je ključan kada su u pitanju ovako kapitalni projekti, izjavila je ministarka Pavkov.
Ona je dodala da se ovim projektom nastavlja kontinuirano smanjenje zagađujućih materija na teritoriji grada. Koncentracije štetnih materija u vazduhu već su dvostruko manje od propisanih graničnih vrednosti, što je u skladu sa prioritetima Ministarstva u oblasti zaštite vazduha.
Ministarka je izrazila zahvalnost gradonačelniku Nikoli Dašiću, direktoru „Energetike“, ali i stručnim saradnicima koji će u narednom periodu raditi na uklanjanju više od 60.000 tona pepela i šljake, preostalih nakon zamene kotlova starih preko 50 godina.
Da je ovo jedan od najznačajnijih projekata za zdravlje građana Kragujevca istakao je gradonačelnik Nikola Dašić.
Kragujevac je ovim projektom napravio istorijski iskorak ka zelenom i održivom gradu. Zahvalan sam predsedniku države Aleksandru Vučiću i Ministarstvu zaštite životne sredine na podršci, jer je projekat vredan, iznosi 18 miliona evra, ali zdravlje naših sugrađana nema cenu. Kragujevac danas ima modernu tehnologiju daljinskog grejanja, sa iskorišćenjem energije od čak 97 odsto, zato ovo nije samo infrastrukturni, već i civilizacijski korak ka drugačijem Kragujevcu – ekološki svesnom, tehnološki naprednom i zdravijem za život, rekao je Dašić.
Rok za sanaciju deponije pepela iznosi 25 meseci, a druga faza projekta već je započeta, najavio je direktor „Energetike“ Aleksandar Lazović.
Nadam se da ćemo uskoro videti i prve kamione koji odvoze pepeo ka cementari, jer je, u skladu sa principima cirkularne ekonomije, usvojen model da se ovaj otpad koristi kao sirovina u proizvodnji cementa. Ceo proces biće sproveden po najvišim ekološkim standardima, u skladu sa Zakonom i pod budnim okom javnosti. Nema mesta strahu, pepeo će se odvoziti bez ikakvog raspršivanja i sve će biti urađeno u interesu zdravlja građana, dodao je Lazović.
U okviru prve faze projekta u potpunosti su zamenjeni stari kotlovi na ugalj novim, energetski efikasnim postrojenjima na gas. Tim zahvatom trajno je eliminisan jedan od najvećih izvora zagađenja u centru grada. Energetska efikasnost povećana je sa 55 odsto na više od 97 odsto, a količine tehnološke otpadne vode su prepolovljene. U drugoj fazi, u okviru sanacije deponije, biće uklonjeno više od 61.000 tona otpada, koji će biti transportovan u cementare. Tamo će pepeo biti upotrebljen kao sirovina u proizvodnji cementa i građevinskih materijala.
Realizacijom ovog projekta Kragujevac dobija trajno rešenje za zagađenje nastalo u prošlosti i postavlja temelje za budućnost kao ekološki održiv i zdrav grad.
