Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Nebojša Jakovljević demantuje danas navode Gradskog odbora Narodnog pokreta Srbije o stanju vodosnabdevanja u Kragujevcu o tome da se vodom kao njavažnijim resursom upravlja nestrateški i nedomaćinski. Ova politička organizacija, podsetimo, juče je saopštila da bi grad uskoro mogao da ostane bez vode za piće jer bi Gružansko jezero moglo da presuši već za nekoliko meseci. Kako procenjuju iz ove stranke, najave da će se Kragujevac snabdevati pijaćom vodom sa akumulacije „Svračkovo“ ne treba ni uzimati za ozbiljno. Rastur vode je ogroman zbog starosti vodovodne mreže, a na sve to Kragujevčani plaćaju najskuplju vodu u Srbiji.
Demanti JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac, koji potpisuje direktor Nebojša Jakovljević, u nastavku prenosimo u celosti:
Usled klimatskih promena poslednjih godina tokom letnjeg perioda, neretko se dešava da rečna korita budu potpuno suva. Prethodno leto je bilo četvrto najsušnije i treće najtoplije leto od 1951. godine, što je direktno uticalo na značajan pad nivoa akumulacije „Gruža“. Slično nizak nivo vode u akumulaciji „Gruža“ zabeležen je i 1995. godine. Tokom letnjeg perioda akumulacija je bila popunjena svega 25 odsto, dok je trenutna popunjenost oko 33 procenta, sa tendencijom rasta.
Potpuno su netačni navodi „da je zbog nestrateškog i nedomaćinskog upravljanja“ akumulacijom „Gruža“ došlo do smanjenja nivoa akumulacije, već je činjenica da je stručnim i odgovornim radom zaposlenih u JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac, i u uslovima ovakve male popunjenosti akumulacije u čitavom letnjem periodu 2025. godine, obezbeđene potrebne količine zdravstveno ispravne vode za piće za sve korisnike usluga JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac.
Posebno napominjemo da delovi grada koji se snabdevaju zravstveno ispravnom vodom za piće sa akumulacije „Gruža“ u toku cele 2025. godine nisu imali restrikcije u vodosnabdevanju niti bilo kakvu obustavu isporuku vode, za razliku od mnogih gradova i lokalnih samouprava u Republici Srbiji, koji su se suočavali sa problemom nedostatka vode za piće.
Problem ugroženosti zona sanitarne zaštite akumulacije „Gruža“ prisutan je od 2000. godine, a posebno je podstaknuto 2004. godine izgradnjom tzv. „Ribarskog etno sela“ u neposrednoj zoni sanitarne zaštite, na šta je JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac reagovao podnošenjem prijava i tužbi odgovarajućim državnim organima i institucijama. Za donošenje i sprovođenje rešenja o uklanjanju bespravno podignutih objekata isključivo je nadležna lokalna samouprava na čijoj teritoriji se nalazi akumulacija, u ovom slučaju opština Knić. Preduzeće je kontinuirano preduzimalo brojne aktivnosti u cilju zaštite ovog izvorišta, među kojima su: podnošenje zahteva i prijava nadležnim inspekcijama i državnim organima; učešće u sastancima, radnim telima i javnim raspravama; iznošenje problema u medijima; iniciranje izmena prostornog plana.
JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac redovno sprovodi sve mere zaštite kao i redovan nadzor akumulacije „Gruža“ koje su u okviru nadležnosti preduzeća, uključujući i blagovremeno podnošenje prijava nadležnim inspekcijama i organima. Nadležnost, za uklanjanje bespravno podignutih objekata na obalama akumulacije „Gruža“ pripada Opštini Knić i zakonom određenim inspekcijskim organima. Za donošenje i sprovođenje izvršnih rešenja o uklanjanju, odnosno rušenju bespravno podignutih objekata, isključivo je nadležna lokalna samouprava na čijoj se teritoriji akumulacija nalazi, u ovom slučaju Opština Knić.
Kao potvrda savesnog i odgovornog rada JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac, ističemo da je samo u 2025. godini podneto 77 prijava za nelegalno izgrađenih 94 objekata u zoni sanitarne zaštite akumulacije „Gruža“ i na taj način je preduzeće iscrpelo sve zakonske mogućnosti iz domena i nadležnosti koje ima u zonama sanitarne zaštite akumulacije.
Akumulacija „Svračkovo“ predstavljaće značajan resurs za obezbeđivanje dodatnih količina vode za piće za građane Kragujevca, imajući u vidu da je Grad Kragujevac potpisnik sporazuma o korišćenju vode sa ove akumulacije. Akumulacija „Gruža“ i „Grošnica“, kao i bunari na izvorištu „Brzan“, ostaju i dalje glavni izvori vode za piće za grad Kragujevac.
Tvrdnja da građani Kragujevca plaćaju najskuplju vodu u Srbiji činjenično je netačna. Cene komunalnih usluga razlikuju se od grada do grada, a Kragujevac se već decenijama nalazi u srednjem opsegu cena među većim gradovima u Srbiji, odnosno na 31 mestu po ceni vode bez kanalizacije prema zvaničnom izveštaju Poslovnog udruženja komunalnih preduzeća KOMDEL.
Takođe, česta je zabluda da se gubici u sistemu direktno prevaljuju na račune građana kroz stavku „rastur“. Građani plaćaju isključivo količinu vode očitanu na svom individualnom ili glavnom vodomeru. „Rastur“ u stambenim zgradama i objektima koji se nalaze iza centralnih vodomera predstavlja razliku između očitavanja centralnog vodomera i zbira očitavanja svih vodomera u pojedinačnim stanovima, što je najčešće posledica kvarova unutar same zgrade odnosno objekta (za šta su odgovorni upravnici i vlasnici objekta za stanovanje), a da se rastur koji se javlja na vodovodnoj mreži pre vodomera odnosi na gubitke u mreži i koji su prisutni u svim vodovodnim sistemima u Republici Srbiji, a i šire. U cilju smanjenja ovakvih gubitaka JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac je sačinio „Akcioni plan za smanjenje gubitaka“ kojim su predviđene mere i aktivnosti na smanjenje gubitaka u vodovodnoj mreži za šta su potrebna značajna finansijska sredstva.
