Dok se veliki broj mladih u Srbiji godinama školuje za zanimanja u kojima teško dolazi do posla, zanatlije u Kragujevcu danas često imaju pune rasporede, višenedeljno čekanje termina i zarade koje u pojedinim poslovima premašuju prosečne kancelarijske plate.
Ipak, interesovanje mladih za zanatske škole i dalje je slabo. Automehaničari, keramičari, vodoinstalateri, stolari, frizeri, električari i limari već godinama spadaju među najtraženije radnike, ali se sve manje mladih odlučuje za ta zanimanja.
U Kragujevcu danas gotovo da nema zanatlije kod kog se termin dobija odmah.
Za keramičare, vodoinstalatere, majstore za klima uređaje, auto-servisere, stolare, električare čeka se danima, a nekad i nedeljama.
„Kad nađeš dobrog majstora, čuvaš broj kao zlato“, kaže jedan Kragujevčanin koji renovira stan.
Slična situacija je i sa automehaničarima.
„Majstor mi je zakazao tek za sledeću nedelju. Kaže da ne može da stigne pre“, navodi jedan sagovornik.
Prosečne zarade zanatlija se kreću se od 60.000 pa do preko 150.000. U praksi, mnogi majstori deo prihoda ostvaruju kroz privatne angažmane, pa stvarna zarada često bude znatno viša.
„Dobar keramičar danas zaradi više nego dosta ljudi sa fakultetom“, ističe naš sagovornik, keramičar u penziji.
Čini se da veliki broj roditelja i dalje zanat doživljava kao manje vredan izbor.
„I dalje postoji taj mentalitet, samo da dete završi fakultet“, kaže majka jednog studenta.
Mnogi mladi fakultetsku diplomu i dalje vide kao simbol sigurnosti i društvenog statusa, čak i kada tržište rada pokazuje drugačije. Istovremeno, brojni diplomirani studenti godinama traže posao van struke ili rade poslove za koje diploma nije potrebna.
„Znam ljude sa fakultetom koji rade za 70.000, a keramičari uzimaju mnogo više“, kaže jedan mlađi Kragujevčanin.
Promenila se i sama slika zanatlija. Danas veliki broj majstora radi samostalno, ima svoje klijente, otvara firme, radi po preporuci i zakazuje mesece unapred.
„Ljudi i dalje zamišljaju zanatliju kao nekoga ko jedva sastavlja kraj s krajem. To više nije realna slika“, kaže naš sagovornik.
Nedostatak zanatlija više nije apstraktna tema. Građani imaju velike probleme kada ne mogu brzo da pronađu majstora, čekaju popravke, renoviranja kasne, a cene rada rastu iz godine u godinu.
„Sve je skuplje jer nema ljudi da rade“, kaže jedan Kragujevčanin.
Veliki broj mladih danas odrasta uz ideju da je kancelarijski posao uspeh, a zanat rezervna opcija. Međutim, tržište rada poslednjih godina pokazuje potpuno drugačiju sliku, a to je da zanatlije postaju sve traženije, a broj ljudi koji taj posao zna da radi sve manji. U Kragujevcu se taj problem već vidi kroz nedostatak radne snage, rast cena usluga i sve starije majstore od kojih nema ko da nasledi posao. Dok jedni čekaju posao sa diplomom, drugi već mesecima unapred zakazuju keramičare, električare i majstore koje je danas teže pronaći nego neke visokoobrazovane profile.
