Na prvi pogled, logika kaže da je jednom čoveku potrebno manje novca nego četvoročlanoj porodici. Međutim, kada se sabere kirija, računi, hrana i svi mesečni troškovi, ispostavlja se da samci često plaćaju najskuplji način života. Istražili smo koliko danas u Kragujevcu zaista košta živeti sam i zašto mnogi, uprkos zaposlenju, teško uspevaju da uštede ili razmišljaju o kupovini stana.
Život u sopstvenom stanu ili iznajmljenom jednosobnom stanu za mnoge predstavlja simbol samostalnosti. Ipak, iza zatvorenih vrata računica izgleda potpuno drugačije.
Za razliku od porodice ili para koji dele troškove, samac sve plaća sam. Struja ne zna da u stanu živi jedna osoba. Internet ima istu pretplatu. Grejanje ne košta upola manje, a stanodavcu je potpuno svejedno da li kiriju plaća jedan ili četiri člana domaćinstva.
Zbog toga se mnogi mladi koji se osamostale već posle nekoliko meseci suoče sa pitanjem koje ranije nisu postavljali – da li je samostalan život danas postao luksuz?
U zavisnosti od lokacije i opremljenosti, za jednosoban ili manji dvosoban stan u Kragujevcu danas je potrebno izdvojiti između 250 i 400 evra mesečno, dok noviji stanovi često prelaze i tu cenu.
To znači da samo za kiriju veliki broj samaca izdvaja između 30 i 45 odsto prosečne neto plate.
Ako se tome doda depozit koji je prilikom useljenja gotovo uvek obavezan, početak samostalnog života postaje ozbiljan finansijski zalogaj.
Posle kirije stižu redovni mesečni izdaci.
Struja, objedinjena komunalna naknada, voda, grejanje, internet i mobilni telefon za prosečan stan lako dostižu između 12.000 i 20.000 dinara, u zavisnosti od sezone i načina grejanja.
Najveći paradoks je što se većina ovih troškova gotovo ne menja bez obzira na to da li u stanu živi jedna ili tri osobe.
Često se misli da jedna osoba troši malo. U praksi nije baš tako. Porodična pakovanja hrane često su isplativija od manjih. Hleb se možda ne baca, ali se voće, povrće i mlečni proizvodi češće pokvare jer nema sa kim da se podele. Zbog toga mnogi samci priznaju da kuvaju ređe nego što bi želeli.
Jedan odlazak u supermarket lako premaši nekoliko hiljada dinara, a kada se saberu svakodnevne kupovine, mesečni trošak hrane za jednu osobu najčešće se kreće između 25.000 i 35.000 dinara, čak i bez čestih odlazaka u restorane.
Ako uzmemo prosečne iznose:
* kirija – oko 35.000 dinara,
* računi – oko 15.000 dinara,
* hrana – oko 30.000 dinara,
* prevoz ili gorivo – između 6.000 i 10.000 dinara,
* sredstva za higijenu, kućnu hemiju i druge svakodnevne potrebe – najmanje 5.000 do 8.000 dinara,
Dolazimo do mesečnih troškova od približno 95.000 do 105.000 dinara.
U toj računici nema odlaska kod frizera, kupovine garderobe, rođendana, popravke automobila, godišnjeg odmora, teretane, bioskopa ili bilo kakvog ozbiljnijeg neplaniranog troška.
Poslednjih godina sve je više mladih koji ostaju u roditeljskom domu i nakon završetka fakulteta ili zaposlenja. Razlozi nisu uvek porodični.Vrlo često su finansijski.
Kada dve ili tri osobe dele troškove jednog domaćinstva, mesečni izdaci po članu značajno su manji nego kada sve obaveze snosi jedna osoba.
Zbog toga se odluka o osamostaljenju sve češće odlaže.
Ne zato što neko ne želi da živi sam, već zato što računica jednostavno nije na njegovoj strani.
Kragujevčani sa kojima smo razgovarali kažu da najveći problem nije jedan veliki trošak, već mnogo malih.
„Platim kiriju, račune i odem u nabavku. Kada pogledam račun, shvatim da je pola plate već otišlo, a nisam sebi kupio ništa“, kaže tridesetdvogodišnji sugrađanin koji već četiri godine živi kao podstanar.
Sličnog mišljenja je i jedna zaposlena Kragujevčanka.
„Nije problem da zaradiš. Problem je što danas jedna plata ode na normalan život, bez ikakvog luksuza. Ako želiš nešto da uštediš, moraš od nečega da se odrekneš.“
Sve češće može se čuti da zajednički život više nije samo emotivna odluka.
Kada dvoje ljudi dele kiriju, račune i svakodnevne troškove, pojedinačno izdvajaju znatno manje nego što bi izdvajali da žive sami. To ne znači da je život u paru jeftin, ali znači da je finansijski održiviji. Upravo zato ekonomisti već godinama ukazuju da su jednočlana domaćinstva među najizloženijima rastu troškova života.
Život samca u Kragujevcu danas spada među finansijski najzahtevnije oblike života. Većina osnovnih troškova ne može da se podeli, zbog čega jedna prosečna plata često pokrije samo ono najosnovnije. Zato odluka da se živi sam više nije samo pitanje želje za samostalnošću, već i pitanje mogućnosti da se takav životni stil finansijski iznese iz meseca u mesec.
