Radio uživo
Kragujevčanka Lila Vuković je rođena 21. marta 1990."Bila je sreda i tih godina je još uvek proleće počinjalo tim datumom", započinje priču za portal InfoKG naša sagovornica.
"Srednju školu za dizajn "Bogdan Šuput", smer dizan tekstila, završila sam 2008. godine u Novom Sadu. Potom prelazim za Beograd gde završavam osnovne i specijalističke studije modnog dizajna (dizajn tekstila i odeće). Volim tople ljude i tople dane. Dišem i stvaram u rodnom Kragujevcu".
Lila se bavi izradom abažura pomoću tradicionalne peruanske tehnike tkanja. O vremenu koje joj je potrebno za izradu, materijalima, ideji, kreativnosti, kao i ljubavi koju utka u abažure pomoću svojih 10 prstiju, Lila je govorila za naš portal.
Kako se rodila ideja o izradi abažura?
"U nedostatku istih, ali stvarno. Tokom preuređivanja kuće na red su došli lusteri. Kako sam sakupljač inspiracija, među mnogobrojnim sačuvanim fotografijama, nalaze se i lusteri umetnika širom sveta koji se bave ovom tehnikom. S obzirom da mi njihovi radovi nisu bili dostupni, rešila sam da ih samoj sebi napravim. Kada je to sve ispalo kako treba, rodila se ideja o prodaji. tako se rodila "Potka". Pomislila sam i bila u pravu, da ovakav način rada treba približiti i učiniti dostupnim našem podneblju".
Kako si naučila tehniku pravljenja abažura?
"Istraživanje je ključ svega. Danima, a u tim danima.. satima sam sedela i isprobavala načine kojima mogu postići ono što želim. Žičane konstrukcije su najzahtevniji deo, naizgled 15-ak žica spojenih, ali tu je precizno savijanje, još preciznije zavarivanje, brušenje, šmirglanje i pranje pre svega ostalog. I to je potpuno ručni rad. Srećom imam veliku pomoć oko toga, ja krećem od šmirglanja pa nadalje.. Kako početi, koji čvorovi su najbolji, kako ih sakriti u pletenju? Koliko zatezati da sve bude "pod konac", a da ne opterećuje konstrukciju i održati kontinuitet? Koju šemu pletenja koristiti i koje šeme kombinovati kako bi se dobilo čvrsto i gusto polje koje propušta dovoljno svetla, a niti ne klize (levo-desno) po konstrukciji? To su sve pitanja do čijih odgovora se dolazi isključivo isprobavanjem i kombinovanjem. S obzirom na to da sam se kroz srednju umetničku, kasnije i fakultet susretala sa raznim rukotvornim tehnikama (tkanje, papir-maše, pustovanje vune i dr.) pored znanja i veština, strpljenje tokom samog procesa izrade ručnog rada, kao i ljubav, došli su nekako prirodno".
Odakle tehnika vodi poreklo?
"Tehnika isprekidanje (diskontinuirane) osnove, a osnova su sve uspravne niti, najviše se vezuje za tradicionalnu peruansku tehniku tkanja. U Andima, tradicionalno 'kečua tkanje remena' koristi takozvani "razboj za leđa", najstariji oblik razboja na svetu i veštinu za koju se smatralo da je nestala. Povezanost drevne tehnike tkanja iz Perua i oplitanje žičanih konstrukcija je baš u isprekidanoj osnovi kod koje se zbog menjanja boja i kalemljenja jedne na drugu, dobija bogatstvo, raznovrsnost i unikatnost predmeta. Ovakva tehnika pletenja abažura najviše se koristila '50. godina prošlog veka. Vremenom je više puta zaboravljana i revalorizovana, a danas u čitavom svetu imamo umetnike koji je praktikuju baš pri izradi abažura za lustere i lampe i prave zaista umetnička dela".
Koji materijali se koriste pri izradi?
"Upoznavanje i istraživanje vlakana, kao i samog tekstila opet je usko povezano sa srednjom školom i fakultetom. Jasno je svima da tehnologija napreduje u svakom smislu i u svakoj oblasti, pa tako i u tekstilnoj industriji. Kako je tekstilna industrija, na veliku žalost, postala jedan od vodećih zagađivača ove naše divne planete, smatram da je životno, ogromno važno održati dodir sa prirodom i onim što nam pruža. Zato se trudim da koristim prirodne materijale, najviše pamuk (u svim oblicima) zatim vunu, kudelju i lan".
Koliko je potrebno vremena za izradu jednog abažura?
"Individualno je. Neko okvirno vreme koje dajem pri porudžbini, uglavnom je 20-ak dana, ali ono se odnosi na neku standardnu ponudu veličina i oblika. Postoje projekti koji su po obimu posla nestandardni, kada se oblik i veličina određuju i prave baš po potrebi kupca. To su uglavnom veliki projekti. Tada nema vremenskog okvira, ljudi se naoružaju strpljenjem i imaju poverenja. Uvek kažu da je vredelo čekati, što mene posebno raduje. Postoje i porudžbine koje treba realizovati u nekoliko dana, ako sam u mogućnosti prihvatim izazov, iako to podrazumeva danonoćno pletenje, stradaju prsti i leđa, ali su sve to neke male, lične pobede".
Da li sama osmišljaš izgled, oblik, veličinu ili izrađuješ abažure prema ideji kupaca?
"Sve pravim po želji kupaca. Naravno u skladu sa mojim mogućnostima izrade. Postoji ideja, pa detalje razradimo zajedno. Ima i onih ljudi koji se jave sa konkretnim zahtevom, ali uglavnom do rešenja dolazimo udruženo na osnovu prostora za koji su luster ili lampa namenjeni. Biramo oblik, veličinu, boju za plastifikaciju metalnih delova (konstrukcija i rozetna), kao i paletu boja za pletenje. Dešava se da samo pošalju sliku prostora i pitaju da sama predložim. Tu se opet radi o onom poverenju koje sam navela, a to mnogo znači".
Zašto reći 'da' ručno pravljenom abažuru?
"Zato što je lep. Zato što je kvalitetan i unikatan. Zato što učestvujete u samom njegovom stvaranju i zato što sa sobom nosi priču i dušu. Zato što je neko danima sedeo i svojim rukama brižljivo birao i nizao nit po nit. Zato što to nije samo izvor svetla. On je u isto vreme jedinstven ukras i što bi jedna divna osoba za koju sam pravila, rekla: "On je ozbiljan komad nameštaja." Zato što je umetnost sam po sebi".
Imaš li još kreativnih hobija kojima se baviš?
"Crtanje, slikanje.. Vez u bilo kom obliku, tapiserije, punch needle tehnika... Sve što može rukama da se stvori i iziskuje vreme, ono sporo, mirno vreme i strpljenje. Volim taj proces nastajanja lepote, na praznoj konstrukciji, praznom papiru ili tkanini. Nekako ni iz čega, kako odmiče, kažem sebi.. "Vidi šta sam napravila, bravo ja!" Divno je kako ruke mogu svašta".
