Radio uživo
Dejana Stefanović, rođena Kragujevčanka, profesionalna fudbalerka, koja je sa svojih 27 godina članica Brighton and Hove Albion i reprezentativka Srbije. Za InfoKG je otkrila kako je tekao razvoj njene karijere, na koje je sve prepreke nailazila i koliko je teško biti fudbalerka u svetu sporta.
"Ljubav prema fudbalu je počela još od ranih dana, sa 3 godine sam već otkrila da me druge igračke ne zanimaju i da je lopta uvek sa mnom; tada kao omiljena igračka, pa sve do danas kao posao", započela je priču za InfoKG poznata Kragujevčanka.
"Razvoj moje karijere je počeo još u školici fudbala "Šumadija" sa dečacima, gde sam igrala sve do 13. godine, gde sam dobila priliku da se pridružim mom prvom ženskom timu "Trijumf" KG. Nakon nekoliko sezona sam dobila poziv iz "Crvene Zvezde" gde sam ostala 3 godine i dobila svoj prvi poziv za omladinsku Reprezentaciju Srbije. Nakon toga se pojavio ASSPT Albi iz Francuske gde sam potpisala svoj prvi profesionalni ugovor i počela svoj život van Srbije. Nakon tog koraka usledio je poziv seniorske Reprezentacije Srbije, gde sam i dan danas član sa preko 60 nastupa. Nakon dobre sezone u Francuskoj, sam odlučila da prihvatim ponudu iz norveškog kluba "Avaldsnes", gde sam prvi put zaigrala u Ligi Šampiona i postala kapiten ubrzo sa istim. Veliki preokret u moj karijeri je kad sam potpisala sa norveškim timom "Välerenga", gde sam ostala 4 sezone i osvojila duplu krunu i kup, bila u najboljih 11 u ligi, što je i privuklo "Brajton" da me pozove u svoje redove. Najponosniji deo moje klupske karijere je poziv "Brajtona", gde sam i trenutni član već pune dve godine".
Dejana ističe da je uvek volela da igra fudbal, a u Kragujevcu kroz njeno odrastanje se razvijao njen društveni, ali i sportsko-takmičarski duh.
"Srećna sam što u vreme kada sam odrastala i fudbalski se razvijala, sam imala šansu da igram i družim se sa decom iz različitih delova grada, jer tada grad Kragujevac je organizovao razne turnire preko osnovnih škola ili preko fudbalskog kluba "Šumadija". Tako da igranje fudbala mi je uvek bilo zanimljivo i privlačno, jer sam imala priliku da se družim, a i u isto vreme takmičim".
Uvek aktuelno pitanje jeste neravnopravnost koja postoji u sportu, pre svega u svetu fudbala, gde nisu isto rangirani muški i ženski igrači. Iako je u Srbiji situacija takva da je ženski fudbal skrajnut i što se tiče ulaganja i što se tiče medija, Dejana se nada da će se u budućnosti stvari promeniti i ističe da u Engleskoj nije takav slučaj.
"Najveći izazovi kod žena u svetu sporta jeste definitivno neravnopravnost. Teško je davati se svakog dana i raditi sve isto koliko i muškarci, ali biti manje plaćen i cenjen u društvu. Mislim da ljudi kod nas nisu ni svesni koliko se žene daju ovom sportu. Od kako živim u Engleskoj, nemam isti osećaj kao pre da sam manje cenjena kao sportista, uglavnom imam podršku i ljudi znaju ko sam. Dok u Srbiji mi smo još uvek daleko od sveta što se tiče razvoja ženskog fudbala, ulaganja, medija itd. Nadam se da će u narednom periodu biti bolje, jer promena je definitvno potrebna. Razlika u svetu i kod nas je ogromna sto se tiče svih segmenta. Na reprezentativnom nivou postaje polako bolje, ali još uvek predaleko od svetskog standarda. Što se tiče klupskog nivoa tu je potrebno mnogo promena da bi krenulo na bolje."
Sportski način života i treninzi, Dejani ne ostavljaju puno slobodnog vremena, ali ipak vreme koje ima za sebe se trudi da iskoristi na najkvalitetniji mogući način, iako je nekada samo potreban odmor.
"Fudbal je deo mog života od malena, tako da navikla sam da živim po planu i programu od ranih dana. Tako da ću verovatno i posle karijere raditi kao trener, jer želim da ostanem u sportu. Balans pronalazim u čitanju knjiga, dugim šetnjama, volim da kuvam, odlazim na kafu sa drugaricama iz Srbije koje imam ovde, trenutno završavam A licencu za trenera, tako da imam posla oko toga. Uglavnom sam preko celog dana u kampu, tako da malo vremena što mi ostane volim da iskoristim na pravi način! Posle utakmice ili kada imam jako stresan dan volim da gledam Netflix ili igram igrice na laptopu, jer mi je potrebna distrakcija".
O najvećem uspehu u svojoj karijeri Dejana kaže:
"Kada sam potpisala za "Välerengu" iz Norveške, gde sam odigrala par dobrih sezona, što je privuklo pažnju velikih klubova. Trenutak koji ću zauvek pamtiti je definitvno pobeda vice šampiona sveta Nemačke 3-2 sa reprezentacijom Srbije. Nemačka važi za jedan od najboljih timova sveta, ali mi smo se potrudili da pokažemo koliko možemo i vredimo".
Intervju smo završili savetom mlade fudbalerke za sve devojke koje razmišljaju da se upuste u svet sporta, a ključno je kako kaže Dejana verovati u sebe, sebi i raditi na sebi.
"Savet za mlade devojke je da je sve moguće, da veruju u sebe i da vrede; da znaju šta žele i veruju u to što rade. Rad na sebi svakog dana i edukacija, otvorenost da uvek naučiš nešto novo i svaki dan je mali korak ka cilju".
