Dok elektronska muzika za neke predstavlja razlog izlaska i provoda, za Marka Đorđevića, poznatijeg kao Mark Andersson, ona je način života već dve decenije. Kroz klubove, festivale i različite muzičke pravce, gradio je svoj prepoznatljiv zvuk i odnos sa publikom, a danas sa iste pozicije posmatra kako se menja i scena i način na koji ljudi doživljavaju muziku.
,,Nastupao sam u mnogim klubovima, na puno velikih žurki i festivala širom Srbije, a i van naše zemlje. Žanrovi, odnosno pravci koji su obavezan i sastavni deo mojih setova su tech-house, deep-house, minimal-house, sa povremenim primesama progressive-house zvuka.“
Kako kaže, sve je počelo spontano, mnogo pre ozbiljnih nastupa i velikih događaja.
„Sve je nekako teklo prirodno. Od malih nogu sam voleo ritmove, a sredinom 90-ih to je preraslo u potragu za muzikom (na pločama, kasetama i diskovima). Na svim okupljanjima u to vreme gde je svako imao neko zaduženje, moje je bilo da se pobrinem za muziku i ’zvučnike’. Tokom školovanja nisam ulazio ozbiljno u DJ vode, osim vežbanja miksinga kod kuće, ali odmah nakon završetka srednje škole dogodila se i prva privatna, ali velika žurka, na kojoj smo „digitalni“ brat i ja bili počastvovani pozivom da celu noć budemo zaduženi za muzički repertoar pod pseudonimom „Digital Brothers“. U tom periodu aktivno smo posećivali klubove u gradu i tada sam upoznao DJ Stewu („Let’s Play Crew“), danas jednog od najboljih prijatelja, koji nam je mnogo pomogao savetima oko DJ opreme i muzikom na diskovima koja nam je tada bila ključna. Odmah nakon toga usledio je i klupski nastup, privukli smo pažnju i tako je krenulo, i traje i dalje!“
Mark smatra da je DJ-ing mnogo više od puštanja muzike i da iza svakog seta stoji mnogo više rada nego što publika vidi.
„Biti DJ za mene pre svega znači ljubav i energija koju delim sa publikom, napredniji način da nekog oraspoložiš i usrećiš. To je jednim delom i umetnost, koju ne mogu baš da uporedim sa sviranjem određenog instrumenta, ali pričinjava slično zadovoljstvo, gde je takođe potrebno poznavati osnove muzike (ritmiku, dinamiku, harmoniju, itd...), i zadatak je sve to uklopiti u jedan konceptualni set potpuno prilagođen situaciji. Naravno, da bi sve to bilo uspešno ’na terenu’, na red dolazi tehničko savladavanje miksa i beat-matchinga gde se očekuje da sve bude fluidno i da ide svojim tokom (uzlaznom i silaznom putanjom). Tek na kraju svoj deo u celoj priči preuzima pojam „zanat“, koji je zapravo skup svih faktora (precizno miksovanje, kontrola dinamike, razumevanje strukture trake, selekcija muzike, poznavanje svih kontrola na DJ opremi, čitanje publike, itd...). Produkcija je jedan zapostavljeni segment u mom muzičkom putovanju, ali se na tome sada aktivno radi i nadam se da ćete uskoro čuti i moje prvo izdanje.“
Govoreći o kreativnom procesu, objašnjava da se sve vraća na muziku, energiju i osećaj trenutka.
„Moj kreativni proces je prisutan u svakom segmentu DJ-inga, ali se uvek vraća na muziku i trenutak. Sve počinje načinom na koji klasiram i organizujem muziku, jer mi to daje slobodu u samom nastupu. Nakon toga sledi priprema, ne kao fiksan plan, već kao okvir koji mi omogućava da reagujem na prostor i publiku. Vizuelni identitet i dresscode mogu biti deo tog izraza, ali nisu presudni, važnije mi je da se energija prenese kroz muziku. Marketing i promociju vidim kao obaveznu kariku kreativnog procesa, jer način na koji predstavljaš svoj rad, online i offline, direktno utiče na to kako publika doživljava tvoj identitet. Konačno, sve se spaja na samom događaju, kroz kontakt sa publikom i kroz „ukrašavanje“ seta trakama koje nisu primarni pravac, ali se prirodno uklapaju i razbijaju monotoniju. Proces se ne završava nastupom, završava se refleksijom i rekapitulacijom, na online platformama i kontaktom uživo sa publikom, koja mi pomaže da sledeći put budem još precizniji.“
Na njegov muzički pravac, kako kaže, veliki uticaj imali su lokalni DJ-evi i regionalna scena.
„S obzirom na to da su u tom periodu internet, a kasnije i YouTube, bili u začetku i sporo se razvijali, nisam imao prilike da pratim radove inostranih DJ-eva kao i događaje na sceni van granica Srbije. Umesto toga, redovno sam posećivao dešavanja u regionu, a samim tim podržavao lokalne DJ-eve i njihov rad. Na moje usmeravanje ka pravcima elektronske muzike koji su meni prijali i odgovarali, najviše je tada uticao Hunckie, DJ iz Kragujevca, čije sam setove tada mogao da čujem u nekadašnjem klubu Kontrast, a kasnije je nadogradio moju inspiraciju za vrhunskim miksom i klupskim groove-om, dobro poznati Marko Nastić. Vremenom je postalo lakše pratiti i rad inostranih DJ-eva i svetske scene, što je prirodno proširilo moj muzički potpis i nastavilo da utiče na razvoj mog imidža.“
Opisuje svoj zvuk kao sofisticiran i pažljivo vođen kroz celu noć.
„Zvuk koji prenosim publici, iz moje perspektive, prilično je sofisticiran, bez naglih oscilacija i oštrih promena. Ritmika se oslanja na kreativnu bass-liniju, dok se tempo uglavnom kreće između 120 i 130 BPM-a, u zavisnosti od dinamike trake, veličine kluba ili žurke i perioda noći, odnosno jutra. Brejkovi, vokali i melodije pojavljuju se povremeno kao ukras kompletnom groove-u, koji je pre svega namenjen igranju. Energiju tokom večeri ne samo da prenosim, već je i gradim zajedno sa ljudima na podijumu. Set koji putuje uzlaznom putanjom dopunjuje publiku talasima pozitivnih vibracija i sprema ih za primetime. U mojim setovima ključni momenat je kraj najdinamičnijeg dela žurke kada procenim da je na densfloru energija ’na rezervi’ i da su potrebne trake ’iz naftlina’ (outro set koji drži publiku do poslednjih trenutaka žurke). Intro – prime-time – outro, tri najbitnija faktora koja definišu koncept DJ seta.“
Kroz godine, njegov stil se menjao zajedno sa scenom i iskustvom.
„Da, moj stil se kroz godine dosta razvijao. Sve je započelo uz house klasike 90-ih i 2000-ih poput „Paul Johnson - Get Get Down“, „Shakedown - At Night“, „Shapeshifters - Lola's Theme“... U isto vreme privlačio me je i underground zvuk sa trakama kao što su „DJ Ico & DJ Spirit – Infected“, „Martin Roth - Nustyle 2“, „Umek - Posing As Me“... Takve stvari sam tada najčešće vrteo u klubovima „Contrast“ i „Soda“, kao i na velikim žurkama, dok su house klasici više dolazili do izražaja na mestima sa publikom različitih muzičkih ukusa, u barovima, kafićima, a takođe i na privatnim i korporativnim događajima. Kasnije, 2016. godine, moj set je počeo sve više da se oblikuje kroz tech-house zvuk, gde sam dodatno implementirao elemente deep i minimal house-a.“
Govoreći o lokalnoj sceni, smatra da Kragujevac ima potencijal, ali da mu nedostaje kontinuitet.
„Klabing scena u Kragujevcu ima potencijala i uvek je imala kvalitetne ljude koji razumeju muziku i guraju priču napred. Međutim, čini mi se da joj najviše nedostaje kontinuitet. Dešavanja postoje, ali nisu uvek dovoljno česta i povezana da bi se izgradila stabilna scena. Postoji publika koja zna da prepozna dobar zvuk, ali je potrebno više kvalitetnih događaja i prostora koji bi to podržali na duže staze. Uprkos svemu, mislim da scena ima zdravu osnovu i da uz dobru organizaciju može da se razvije u pravom smeru.“
Slično razmišlja i kada je reč o publici i novim pravcima elektronske muzike.
„Publika u Kragujevcu je većinski okrenuta domaćoj muzici, ali postoji i dobar broj ljudi koji prati i razume elektronsku scenu. Kada su u pitanju novi muzički pravci i eksperimentalniji setovi, rekao bih da postoji određena doza opreza. Ljudi su često vezani za poznat zvuk, pa im treba malo vremena da prihvate nešto drugačije. Ipak, mislim da tu postoji prostor za razvoj. Uz kvalitetan pristup, kontinuitet i dobru selekciju, publika može da se „uvede“ u nove pravce i da ih vremenom prihvati. Verujem da vredi ulagati u taj proces i raditi na edukaciji, posebno mlađih generacija.“
Na pitanje šta je potrebno da bi Kragujevac postao ozbiljnija tačka elektronske scene, Mark ima jasan odgovor.
„Mislim da su ključne stvari kontinuitet, istrajnost i edukacija publike. Potrebno je više redovnih i kvalitetnih događaja koji bi gradili scenu na duže staze, a ne samo povremene žurke. Uz to, važno je raditi na postepenom upoznavanju publike sa različitim pravcima elektronske muzike, kako bi se stvorila otvorenija i stabilnija baza ljudi koja prati dešavanja. Kada se spoje dobra organizacija, kvalitetan zvuk i jasna vizija, Kragujevac definitivno ima potencijal da postane važnija tačka na mapi elektronske scene.“
Festivale opisuje kao potpuno drugačiji svet i iskustvo koje menja perspektivu.
„Festivali su potpuno drugačije iskustvo u odnosu na klubove. Kada dođeš u klub, uglavnom već znaš šta te čeka (muzika, ljudi, atmosfera) i vremenom to postane kao druga kuća, što je i poenta cele priče. Festival, s druge strane, nosi poseban momenat, kao da si na nekoj drugoj planeti, gde sve funkcioniše van svakodnevnih okvira i gde problemi na trenutak ne postoje. Kao DJ, u takvom okruženju dodatno uživam, stvaraju se konekcije među kolegama, imaš pristup backstage-u, upoznaješ se sa izvođačima i organizatorima, slušaš nove setove i vidiš kako su se drugi DJ-evi pripremili za nastupe. Ta razmena iskustava i celokupna atmosfera dosta utiču na inspiraciju i dalje oblikovanje mog zvuka. Taj osećaj ugošćenosti i zajedništva na festivalima dodatno podiže energiju i ostavlja jak utisak koji se kasnije prenosi i u klupske setove.“
Elektronsku muziku vidi kao prostor slobode i ličnog doživljaja.
„Elektronsku muziku doživljavam kao jedan maštovit put koji svako od nas kreira u svojoj glavi dok je sluša i igra uz nju. Za razliku od muzike koja je više vođena tekstom, gde je emocija već jasno usmerena, elektronska muzika ostavlja mnogo više prostora za ličnu interpretaciju. Ona se izražava kroz trake, gde je fokus na ritmu, groove-u i zvuku, dok se vokali pojavljuju povremeno, više kao detalj. Upravo ta otvorenost daje osećaj slobode, da svako može da doživi muziku na svoj način. Zbog toga mislim da ima pozitivan uticaj na mlađe generacije, jer podstiče kreativnost, individualni doživljaj i razmenu pozitivne energije među ljudima.“
Posebno zanimljiv deo razgovora odnosi se na promene koje primećuje kod publike danas.
„Da, primećujem razliku, i mislim da je to donekle i normalno. Danas je fokus često pomeren ka beleženju trenutaka. Ljudi žele da zabeleže vrhunske momente mobilnim telefonom, umesto da ih u potpunosti prožive. Takođe, gotovo svaki set i svaka žurka danas su dostupni online, pa publika ima osećaj da je već „upoznata“ sa dešavanjima, čak i kada nije bila prisutna. To na neki način menja pristup i doživljaj. Ranije si morao da odeš, da vidiš i osetiš sve uživo, to iskustvo nije moglo da se prenese. Danas je sve dostupnije, ali možda baš zato i malo drugačije doživljeno. Ipak, kada se poklope pravi ljudi, muzika i trenutak, ta iskrena energija i dalje postoji i može da se oseti kao nekada.“
Za budućnost ima jasne planove, ali i želju da ostane veran muzici koja ga je oblikovala.
„Planovi za budućnost su mi da se više posvetim produkciji muzike, da radim na trakama koje me lično pokreću, ali koje imaju potencijal da pronađu put i do publike. Istovremeno pokrećem nove projekte o kojima ćemo obavestiti publiku naknadno. Ostajem aktivan na DJ sceni, jer je to deo mog identiteta i način na koji direktno komuniciram sa ljudima. Cilj mi je da kroz sopstvena izdanja dodatno podignem energiju i kvalitet nastupa i napravim iskorak na viši nivo.“
Na kraju, mladima koji žele da zakorače u DJ svet šalje jasnu poruku.
„Poručio bih mladima da uđu u DJ vode samo ako ih to zaista zanima i ako to iskreno vole, jer je put dug i zahteva mnogo rada i strpljenja. Nema brzih rezultata, sve dolazi kroz vreme, praksu, upornost kada je teško i istrajnost na duže staze."
