Intervju: BILJANA ILIĆ STOŠIĆ: Kragujevac mora da se vrati na mapu moćnih industrijskih centara

Biljana Ilić Stošić je načelnica Šumadijskog upravnog okruga, diplomirani filozof i sociolog, kao i politikolog. Aktivno bavljenje politikom započela je 2006. godine i među osnivačima je Srpske napredne stranke. Sa njom smo razgovarali o funkciji na kojoj se nalazi, poslaničkom iskustvu, političkim vezama, CMEC-u, industriji okruga i šansama za njegov razvoj. 

Završili ste dva fakulteta. Zbog čega ste se nakon završenog Fakulteta političkih nauka opredelili za Filozofski i odkud interesovanje za bavljenje politikom?

-   U vreme kada sam upisivala fakultet dvoumila sam se između Fakulteta političkih nauka i Filozofskog fakulteta. I kao većina mladih, upisala sam ono što je u tom trenutku bilo najatraktivnije - Fakultet političkih nauka. Tokom studiranja, a imala sam sreću da sam bila student vrhunskih profesora, prosto sam osetila interesovanje da istražim ono što je najumnije u ljudskoj misli i eto mene na Filozofskom fakultetu, oduševljena, pre svega, etičkim učenjima nemačke klasične filozofije. U tom periodu mog života nije bilo ni pomisli da ću se ikada aktivno baviti politikom. To je prosto došlo kroz sazrevanje moje ličnosti i kroz spoznaju da se političkom borbom može nešto promeniti.

Vaš prvi posao bio je u školi. U kakvom sećanju Vam je taj period života?

- Tako je, bila sam 20 godina profesor Etike u Medicinskoj školi. To je prelepo iskustvo. I danas me raduju pozivi nekadašnjih đaka na mature, proslave...

Slovite za ženu sa jakim političkim vezama u vrhu države, naročito se pominje predsednik Vučić. Vaš komentar?

- Hm...Žena sa jakim političkim vezama u vrhu države...Ja sam neko ko je jedan od osnivača Srpske napredne stranke. Te daleke 2008. godine zaista je trebalo mnogo snage i hrabrosti suprotstaviti se režimu koji nije imao milosti prema neistomišljenicima. Trebalo je imati viziju i svest o tome da se može nešto promeniti i izaći na crtu i boriti se. E baš u toj zajedničkoj borbi nastaju neraskidive veze između ljudi i prava prijateljstva koja nikada nisu zloupotrebljena ni sa jedne strane. Zbog toga ona traju i izdržavaju probu vremena. Što se tiče gospodina Vučića, on je vrlo zahtevan šef, uvek spreman da pomogne, ali od svojih saradnika zahteva najmanje savršenstvo, čovek sa vizijom i misijom. Svima je jasno da u Srbiji decenije prođu pa se pojavi jedan takav čovek.

Bili ste poslanik Skupštine Srbije u dva mandata. Kakva ste iskustva stekli kroz takvo delovanje i koliko je to značajno za vašu političku karijeru? 

-Poslaničko iskustvo u dva saziva Narodne skupštine je neprocenjivo. I to je nešto na šta sam veoma ponosna. Uvek sam u poslaničkom radu imala osećaj odgovornosti, da se zakon za koji glasam odnosi na čoveka – pojedinca, da se neposredno tiče njegovog života, njegove budučnosti i baš iz tog razloga sam predlagala mnogo amandmana na predloge zakona.  Sada, u situaciji kada radim sa inspekcijama, iskustvo iz Narodne skupštine je od velikog značaja. Sada jasnije vidim da li se neki zakon objektivno može i primeniti u praksi ili će ostati mrtvo slovo na papiru. Ima i toga, ali to se sve da ispraviti.

Kakve su Vam dalje političke ambicije?

-Sve vreme od kada sam u politici, više se radilo o tome da sam smatrala nemoralnim da odbijem zaduženja koja su mi bivala poverena, nego što sam ciljala na nešto, pa ću se tako ponašati i nadalje.

Na čelu ste Šumadijskog upravnog okruga. Šta od Vas zahteva posao, kako se snalazite, šta su prioriteti u radu? 

-Područje Šumadijskog upravnog okruga obuhvata grad Kragujevac i opštine Aranđelovac, Batočinu, Knić, Lapovo, Raču i Topolu. Prema popisu iz 2011. godine, na ovom području živi 290.900 stanovnika. Upravni okrug postoji radi vršenja poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave, tačnije u upravnom okrugu se nalaze područne jedinice ministarstava Vlade Srbije. Načelniku upravnog okruga se dostavljaju planovi rada i izveštaj o radu inspekcijskih službi i načelnik je dužan da prati njihovu ralizaciju. Takođe, načelnik okruga predsedava Savetom okruga koga čine svi predsednici opština i na savetu se razmatra tekuća problematika u Okrugu. Prioritete određujem na osnovu važnosti stvari koja je na dnevnom redu. 

U čemu vidite potencijal i šansu za razvoj našeg Okruga? Šta je realno ostvariti u bliskoj budućnosti, a šta na duge staze?

-Ovo je pitanje koje zahteva opširan odgovor, ali pokušaću u najkraćem. Za mene su uvek najveći potencijal naši ljudi. U njih beskrajno verujem jer mislim da mogu da pomeraju planine ako im se pruži šansa i stvore uslovi za to. Na nama, koji se bavimo politikom na raznim nivoima, je da te uslove stavaramo uporno, dosledno i bez odlaganja. Prosto, zadatak političara je da otvara vrata privrednicima. Naravno da je nemoguće pričati o Šumadiji bez priče o proizvodnji hrane, turizma... Ovde se nalazi sve što je ključno za preriod uspostavljanja moderne srpske države. Upravo tražimo da se taj glas malo dalje i malo jače čuje. Na primer, u Topoli ponovo radi vinarija Oplenac, u Gruži se dešava divna voćarska priča, manifestacija evropskog karaktera, proizvodnja evropskog kvaliteta. U Rači se pravi prva srpska fabrika meda... Prosto, suficit privrede Šumadije je tu, njega ne može niko da porekne. Sa rastom suficita rašće i standard, jer je takva struktura investicija koje stižu. Od kada sam na ovom mestu trudila sam se da pomognem gde je god trebalo građanima, privredi, Vladi i nikada nisam odbila ni jednu smislenu inicijativu, puno smo putovali , razgovarali, ugovarali. Uskoro će stići i prvi rezultati tih aktivnosti.

Ocenite situaciju u Okrugu.

-Opšta ocena stanja u Okrugu je da se on konsoliduje i diže. U prilog tome daću samo dva podatka: privreda Šumadijskog okruga je prošle godine ostvarila najveći spoljnotrgovinski suficit u zemlji težak 2,9 milijardi evra; i na evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje je prvi put posle ko zna koliko godina broj evidentiranih nezaposlenih lica pao ispod 20.000.
    
Koja je delatnost glavni adut samog grada Kragujvca za budući razvoj?

-Kragujevac mora da vrati na mapu moćnih industrijskih centara u ovom delu Evrope. To je prosto naš imperativ. Nasleđeno stanje u ovoj oblasti je bilo katastrofalno, pa nismo imali ni hektar uređenog zemljišta za industriju, da ne govorim o ostalom, ali ljudi moraju da znaju da smo krenuli ne od nule nego od ogromnog minusa. Gospodin Milanović trenutno pravi veliku stvar za naš grad. Čitav taj deo nemačke industrije će sada znati da se u Kragujevcu nešto desilo, znaće i zašto se desilo baš ovde i sigurna sam da ovo nije poslednji projekat takve vrste iz Nemačke. Simens je ogromna svetleća reklama za celu industriju i očekujemo dolazak i njegovik kooperanata. Mislim i da je Simens zadovoljan odnosom lokalne samouprave i države prema tom projektu. Biće još sličnih, lepih vesti i sa drugih meridijana.

CMEC: Mnogo se govorilo o saradnji sa Kinom. Šta se dešava sa CMEC-om i hoće li se velike najave najzad ostvariti? -U Kini sam boravila u par navrata, neverovatna zemlja, sjajan narod. Sigurna sam da su nam veoma naklonjeni, uz uvažavanje činjenice njihovih realnih ekonomskih interesa. Tako se to mora posmatrati. Oni su stara civilizacija, drugačija od nas, svakako, ali i mi i oni držimo do tradicionalnih vrednosnih kodova i verujem da se odlično razumemo. Što se tiče CMEK-a, koji će prerađivati goveđe meso, priča je prosto zaustavljena jer je Kina obustavila uvoz goveđeg mesa i prerađevina od njega iz svih zemalja u kojima je zabeležena bolest goveda Nodularni dermatitis. Što bi se reklo, viša sila.

Načelnik okruga je i komandant Okružnog štaba za vanredne situacije. Na čemu insistirate u radu i kako ste zadovoljni njegovim funkcionisanjem?

-Značaj dobre i efikasne koordinacije Štaba za vanredne situacije u pravoj veličini vidimo tek kada te vanredne okolnosti počnu da se dešavaju. Naš zadatak je da ih dočekamo spremni i organizovani, naročito da radimo na prevenciji barem onog predvidivog. Na startu mog mandata imali smo opasnost od epidemije Nodularnog dermtitisa. Bili su to dramatični dani i nedelje, ali uspeli smo da za rekordnih 11 dana i noći vakcinišemo 42.000 grla goveda, koliko broji matično stado u Šumadiji. Nije zabeležena nijedna neželjena reakcija na vakcinu, tako da je Šumadijski okrug jedan od retkih u kome nije zabeležen nijedan slučaj bolesti. Posebne pohvale za opštine iz Okruga koje su iz svojih skromnih budžeta, neke čak iz budžetske rezerve, izdvojile novac da se izvrši dezinsekcija i pobiju komarci i mušice koji su prenosioci bolesti dok ne počne da deluje vakcina. Bila je to strašna borba sa virusom i sa vremenom, ali uspeli smo. Takođe, teritorija Šumadijskog okruga je odbranjena od grada 99,8 odsto i zato smo dobili specijalnu pohvalu od RHMZ. To dolazi zahvaljujući razumevanju lokalnih samouprava koji nemaju zakonsku obavezu da Radarske centre snabdevaju raketama, ali su prepoznale važnost sa se spreči šteta. O radu Sektora za vanredne situacije zaista može mnogo toga da se kaže, predlažem da napravite posebnu priču o njima. To su oni naši tihi heroji koji se vide tek kada se desi neka katastrofa, a koji su uvek u pripravnosti 24 sata. Setimo se samo poplava iz 2014., setimo se vatrogasaca, deminera, ronilaca i svih drugih spasilaca.

Koliko je teško biti žena na ozbiljnim funkcijama, graditi karijeru u tom većinski muškom svetu?

-Nije da baš volim tu podelu na žene i muškarce u politici, kao ni u biznisu i svim ostlim sferama. Ipak, realnost je da su žene sputane zbog svoje tradicionalne uloge u društvu, koje većina od nas ne želi i ne treba da se odrekne. Ženama je ipak teže i žene su ipak slabiji pol. 

Na kojim vrednostima ste gradili karijeru, šta Vas motiviše, kakvu sliku želite o sebi da ostavite, a samim tim kroz nju i poruku?

-Moje lične, privatne vrednosti, uvek su se odražavale i na profesionalne principe. Vaspitavana sam vrlo tradicionalno i to mi je uvek pomagalo. Tako vaspitavam i moje dete. Nisam pristalica da se odričemo naše moralne i vrednosne vertikale. Nekritičko preuzimanje tuđih vrednosti može da stvori karikaturalne ličnosti. Nije uvek baš sve dobro što je i moderno. Ali je uvek moderno davati sve od sebe šta god da radite. I prepoznavati i podržavati kavalitetne ljude.

Dajte našim čitaocima savet, recept za uspeh.

Recept za uspeh, kažete? Ko određuje šta je uspeh, okolina ili vi sami? Šta je za koga uspeh to je relativno. Za mene je uspeh i sreća da ste vi i vaši najmiliji pre svega zdravi, pa tek onda da ste u prilici da radite ono što volite i što vam odgovara. Uspeh je da odolite silnim iskušenjima. Onaj ko misli da đavo ne postoji u startu je izgubio bitku. Uspeh je smeti svakome pogledati u oči, a ja mislim da to mogu.

FIAT: Aktelno je pitanje eventualnog ostanka, odnosno odlaska FIATA. Šta bismo, po vašem mišljenju, mogli da očekujemo? - Lično mislim da će se saradnja nastaviti, da li pod istim uslovima, ili nekim novim, ostaje da se vidi.

Prokomentarišite činjenicu da ste se našli na našoj listi "50 najmoćnijih u Kragujevcu".

-To bi ste morali da pitate sastavljače liste, kojim su se to kriterijumima rukovodili. Što se mene lično tiče, rekla bih da se tu daleko više radi o odgovornosti nego o moći. Slatko sam se nasmejala kada sam sebe videla na listi. Biti moćna žena za mene nije nikakav ideal. Biti odgovoran radnik, voljena majka i ćerka, draga i pouzdana prijateljica, podrška dobrim ljudima - za mene je to definicija moći, nimalo laka za ostvariti je. Na tome ću raditi doživotno.