Intervju: NEMANJA DIMITRIJEVIĆ- Efikasniji komunalni sektor, kapitalne investicije, moguće smanjenje cena usluga

Nemanja Dimitrijević je direktor JKP "Šumadija" Kragujevac, svojevrsnog "5 u 1" preduzeća koje pod jedan krov objedinjuje "Čistoću", “Gradske tržnice”, “Gradska groblja”, “Parking servis” i “Zelenilo”, odnosno sva JKP sem "Vodovoda", koja su od danas zvanično prestala da postoje kao samostalna.

Sa njim smo razgovarali o ciljevima pripajanja pet javno-komunalnih preduzeća u jedno, prednostima koje će to imati za komunalni sektor grada i same građane, mogućim manama takvog sistema, smanjenju broja zaposlenih i tome koji su najveći komunalni problemi grada.

Odlukom Skupštine grada iz aprila prošle godine, sva gradska javno-komunalna preduzeća, sem "Vodovoda", stavljena su pod jedan krov i naziv JKP "Šumadija" Kragujevac čiji ste direktor. Šta je cilj ove centralizacije?

- Odluka o formiranju JKP "Šumadija" Kragujevac došla je iz želje grada da objedini više komunalnih preduzeća koja obavljaju delatnosti koje su im poverene, sa ciljem da se sa jednog mesta upravlja svim raspoloživim resursima - mehanizacijom, opremom, ljudstvom, te tako ostvari efikasnije upravljanje gotovo čitavim komunalnim sektorom grada. Cilj je, dakle, povećanje efikasnosti u upravljanju i poslovanju, kao i smanjenje troškova poslovanja. Objedinjenje sličnih i srodnih poslova, naročito u delu administracije, kao i grupisanje operative koja izvršava komunalne usluge, omogućava da sve bude na raspolaganju iz jednog centra i da može lakše i efikasnije da se preusmeri prema trenutnim potrebama. Sinhronizacija poslova znači i donošenje jedinstvenog plana i programa rada, javnih nabavki, izdavanje radnih naloga sa jednog mesta, što nije bilo moguće u dosadanjem "razbijenom" sistemu. Bolja je kontrola, bolji uvid u stanje mehanizacije i opreme. Važno je naglasiti i to da su u zajednicu ušla zdrava preduzeća, koja redovno izmiruju svoje obaveze. Sada je ukupno deset delatnosti na jednom mestu, a pre je "Čistoća" imala šest, a sva ostala JKP po jednu.

Kako se objedinjavanje odražava na ugled preduzeća kojim upravljate?

- Objedinjeno preduzeće ima bolji finansijski kapacitet, kreditni rejting i potencijal da u narednom periodu može da sprovede značajne investicije vezane za komunalnu delatnost u gradu. Preduzeće sa 1,5 do 2 milijarde prometa pred bankama i institucijama pojavljuje se kao jedna respektabilna firma, sa velikim kapitalom, te mogućnošću da dobije brojne benefite.

Naveli ste nam predsnosti iz ugla rukovođenja. Na koji način će građani konkretno "osetiti" ovu promenu?

- Za građane to olakšava stvari. Ne moraju više da "lutaju" kad imaju neki komunalni problem. Nema više čuvenog pitanja šta je čija nadležnost jer se sa jednog mesta pruža gotovo cela komunalna usluga gradu. Povećanje efikasnosti garantuje i bolji kvalitet izvedenih radova. Očekujemo čak smanjenje cena nekih komunalnih usluga. Veoma je važno i to što će se svi komunalni poslovi na jednoj lokaciji sada raditi istovremeno, a to je naročito značajno kod javne higijene. Sada u kompletu radimo određenu rutu/deonicu, nema da se čeka neko drugi za sledeći posao. Na primer, asfaltiramo, postavljamo signalizaciju, uređujemo zelenu površinu, sve sinhronizovano. Uvodi se jedinstveni kontakt centar, kao i mobilna aplikacija putem kojih će građani moći prijave probleme. Na taj način otvaramo se više prema korisnicima naših usluga, postajemo im dostupniji, bolje ćemo komunicirati jer svi zahtevi stižu na jedno mesto. Naravno da će se vremenom pokazati i neke mane, nijedan sistem nikada ne može da bude idealan, doterivaćemo po potrebi, pratićemo sve i menjaćemo šta treba u navedenim ciljevima. 

Objedinjenje javno-komunalnih preduzeća nije nepoznata stvar ni u Srbiji ni u regionu. Pa ipak, izazvalo je brojne polemike na lokalu, nepoverenje i ocene da bi kriza u ovakvom preduzeću izazavala kolaps čitavog komunalnog sektora grada. Kakvo je Vaše mišljenje o tome, jesu li strahovi opravdani?

- Tako je, nije nikakva novina. To je takozvani "holding bez holdinga" jer je isti osnivač. Od velikih gradova u kojima ovaj sistem funkcioniše dobar primer je recimo Zagreb. U Srbiji ovaj sistem primenjuju manji gradovi, na primer Sremska Mitrovica gde sve odlično funkcioniše. Kao što sam rekao, JKP "Šumadija" je jedna respektabilna firma, svi potezi se pažljivo povlače i kao takva teško da može da zapadne u krizu i izazove kolaps komunalnog sektora grada.

Kraj 2018. u Kragujevcu obeležila je vest o otkazima koji očekuju 120 zaposlenih u JKP "Šumadija". Iako to nije "palo s neba", već se znalo da će se neminovno desiti, u javnosti se oko te činjenice digla velika prašina. Objasnite nam na koji način će preduzeće kojim rukovodite izvršiti zaj "bolni rez", odnosno smanjiti broj zaposlenih?

- Prema zakonu, predviđeno je 15 zaposlenih na 1000 stanovnika u sistemu lokalne samouprave, pa je u skladu sa tim i urađena nova sistematizacija u JKP "Šumadija" Kragujevac. U skladu sa novom organizacionom šemom i sistematizacijom, koja je stupila na snagu 3. januara, odnosno usklađivanjem sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave, JKP "Šumadija" Kragujevac moraće da smanji broj zaposlenih za 120 do 130. Od dosadašnjih 610, koliko je na platnom spisku objedinjenog preduzeća koje je preuzelo sve zaposlene iz pomenutih pet JKP, cifra će se svesti na 485. Za to postoje tri opcije. Zaposlenima smo ponudili da popune svojevrsnu "listu želja" za radna mesta u novoj organizacionoj šemi, mogućnost da se izjasne za dobrovoljni odlazak uz stimulativnu otpremninu u iznosu od 36.000 dinara po godini staža u javnom sektoru, a nakon toga biće proglašeni tehnološki viškovi. Obrađene su prijave, vršeno rangiranje na osnovu stručnosti za određenu poziciju i dosadašnjeg rada, a dopunski uslov u slučaju jednakog stanja po bodovima je socijalni status, dodatna testiranja, učinci, usklađenost sa zahtevom radnog mesta. Dobro je to što su zaposleni sami birali gde žele da konkurišu, imali su mogućnost samostalno da se pronađu. U fazi smo regulisanja statusa zaštićenih kategorija. Sve ide svojim tokom i do kraja meseca ćemo završiti sa usklađivanjem. Ono što je izuzetno važno je da će se rezovi vršiti uglavnom na administraciji, a nikako među onima koji su "operativci", odnosno zaposleni koji se bave poslovima sprovođenja same delatnosti preduzeća. Komunalni sektor dugo godina nije imao ozbiljnije rezove. Nekih sada postojećih radnih mesta u novoj organizacionoj šemi uopšte nema, druga ćemo pojačati, a ustanovljene su i neke nove službe. Imali smo sastanak sa sindikatima, objasnili smo im celokupni postupak sistematizacije, nameru, cilj. Naravno da nikome nije prijatno kada se govori o gubitku posla.

Šta još trenutno radite u preduzeću kako biste ovaj novi sistem učinili bržim, efikasnijim? 

- Radimo na uvođenju jedinstvenog informacionog sistema koji će omogućiti lakše i efikasnije upravljanje svim potrebnim informacijama i performansama preduzeća. Nova organizaciona šema i sistematizacija radnih mesta ubrzaće ceo sistem, pojačati neke dosadašnje slabe tačke, ukidaju se pozicije koje su opterećivale funkcionisanje i činile sistem "tromim".

Nove kante, kontejneri i kamioni smećari nabavljeni iz sredstava EBRD, kada su konačno stigli na ulice Kragujevca, značajno su smanjili broj ružnih prizora i slika kojima smo jedno vreme bili preplavljeni, kada je grad zaista bio zatrpan smećem. Čime ste se još ponovili u poslednje vreme?

Uveli smo GPS za praćenje vozila, nove rute za odvoženje smeća nakon raspodele kanti i kontejnera. U 2018. nabavljena je nova cisterna zapremine 11.000 litara, koja se može koristiti i za održavanje javne higijene i, po potrebi, za pijaću vodu. To je prva potpuno nova cisterna nabavlena posle tri decenije iz sopstvenih sredstava preduzeća. Zanovljen je vozni park sa osam novih putničkih vozila marke Fiat 500L, kao i sa jednim terenskim vozilom, Ladom Nivom za potrebe "Zoohigijene". Krajem godine stigao je mini utovarivač za potrebe reciklažnog centra, kao i dva motorna ususisvača. Reciklažni centar opremljen je novom presom za baliranje. 

Najavljene su i takozvane kapitalne investicije. JKP "Šumadija" Kragujevac će ući u dva nova kreditna aranžmana ukupne vrednosti 15 miliona evra, što je takođe podelilo kragujevačku javnost naročito osetljivu na temu "kredit". Objasnite nam o čemu je reč i za šta će sredstva biti utrošena?

- Imamo puno planova, ideja i projekata. Namera osnivača, odnosno Grada, je da se upravo kroz komunalni sektor koji pokriva JKP "Šumadija" finansiraju takozvane kapitalne investicije. Refinansiranjem svih postojećih kredita u jedan, u iznosu od 2 miliona evra, pokrićemo postojeće obaveze prema dobavljačima i imati sredstva za otpremnine. Novi, dugoročni kreditni aranžman iznosi 13 miliona evra. On će pokriti najpre zanavljanje opreme za sektor održavanja i izgradnju puteva i ulica, kao i za poslove koje pokriva "Čistoća". Zatim, tu je rekonstrukcija Zelene pijace, te izgradnja nadzemne garaže na lokaciji kod Srca. Iz tog fonda biće rekonstruisano 100 autobuskih stajališta i finansirano kompletno uređenje Varoškog i Palilulskog groblja. Važna stvar je i izgradnja betonske i asfaltne baze da bismo proizvodili asfalt i betonsku galanteriju, a ne da ih kupujemo od drugih. 

Šta građani najviše prijavljuju kao komunalne probleme?

- Građani se u poslednje vreme daleko manje žale na izvršenje komunalnih usluga, čemu je u znatnoj meri doprinelo zanavljanje opreme i mehanizacije, što je podiglo nivo javne higijene. Najčešće prijavljuju divlje deponije, odlaganja otpada na neadekvatnim mestima, raskopane kolovoze, pse i mačke lutalice. Ima i prijava koje nisu u našoj nadležnosti. U tom slučaju informišemo ih kome da se obrate.

Koji je, po Vašem mišljenju, najveći komunalni problem grada Kragujevca?

- Definitivno, to je deponija u Jovanovcu. U naredne dve godine taj problem će morati da se reši. Sada se radi projekat sanacije i rekultivacije deponije, da vidimo gde smo i koje mere su neophodne da se primene u odnosu na trenutno stanje. Ispituje se deponijski gas, sastav i sve što je relevantno za opredeljenje budućih aktivnsoti.

Sve dobre namere, čini nam se, padaju u vodu ako se ne promeni odnos samih građana prema okruženju. Ima li nade, odakle početi?

- Edukacija građana je veoma važna, a ključna za najmlađe sugrađane, da im se usade dobre navike, odgovorno ponašanje prema okruženju, razvije ekološka i komunalna svest. Sprovodimo zanimljive akcije sa predškolcima. Deca kada dođu iz obdaništa sa roditeljima razgovaraju o tome šta su radili u vrtiću. Možda će deo tih mališana kroz takve priče uticati na to da i njihovi roditelji promene neke loše navike.

Koji je Vaš lični cilj i pečat koji biste voleli da ostavite u ovom preduzeću?

- Lično, moj cilj je da kada neko uđe ovde nema utisak da je došao u jedno javno-komunalno preduzeće i da tako bude i kada ja ne budem direktor. Ideja je da sva iskustva iz privatnog sektora koja možemo implementiramo ovde. Merićemo učinke kvartalno, znaće se šta se od koga očekuje, službe će morati međusobno dobro da sarađuju, plate će svako morati zaista da zaradi. Nema sistema bez ljudi, pa je potrebno i motivisati ih i ulagati u njihove edukacije, usavršavanja, dati im prostora da pruže više jer će im to otvoriti i put ka napredovanju.