Radio uživo
Uroš Radivojčević (37) je specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije. Načelnik je Odeljenja za opekotine u Centru za plastičnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac. Vlasnik je i glavni konsultant centra za plastičnu, estetsku i jednodnevnu hirurgiju "R-clinic", a takođe i stalni konsultant u "Rea Medika" poliklinici u Beogradu. Asistent je na katedri Hirurgija Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.
Zanimljivo je da je Fakultet medicinskih nauka završio kao jedan od najboljih studenata u klasi sa prosekom 9,5.
Specijalizaciju je obavio na Klinici za plastičnu hirurgiju i opekotine Vojnomedicinske akademije, uz konstantnu edukaciju u UKC „Ljubljana“, gde se usavršavao iz oblasti rekonstruktivne mikrohirurgije i hirurgije dojke, kao i na IOHB „Banjica“ za hirurgiju šake.
Iako se sada uspešno bavi svim segmentima plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, naš sagovornik ne krije da je njegova "ljubav" s početka zapravo bila opšta hirurgija.
- Međutim, u tom trenutku kada sam završio fakultet i krenuo u traženje posla, otvorilo se mesto u Centru za plastičnu hirurgiju u KC Kragujevac i ja sam, nakon završenog obaveznog lekarskog staža, krenuo da volontiram tu. Nakon dvogodišnjeg volontiranja sam primljen na posao. Ubrzo nakon toga dobijam specijalizaciju i svoj specijalistički staž obavljam na Klinici za plastičnu hirurgiju i opekotine Vojnomedicinske akademije, gde sam bio ukupno tri godine. Mimo toga imao sam i usavršavanja u drugim ustanovama, u Sloveniji i na IOHB "Banjica", gde sam učio hirurgiju šake. Nakon toga vraćam se u Klinički centar Kragujevac i nastavljam sa radom kao specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.
Iz ove perspektive dr Radivojčević kaže da ne žali mnogo za opštom hirurgijom, jer je pronašao sebe u plastičnoj:
- Ona je lepa, kreativna, tera na razmišljanje, nijedan slučaj nije isti, svi su specifični i nema rutine. Svaki zahvat je priča za sebe i zahteva određena prilagođavanja. Generalno sam neko ko stalno ima želju da ide napred, koga takve stvari privlače i u tome uvek vidim izazov i nešto čemu treba dorasti. Zato mi je moj posao uvek interesantan.
Sa kakvim pacijentima se susrećete u Centru za plastičnu hirurgiju UKC Kragujevac?
- Rekonstruktivna hirurgija je nešto čime se dominantno bavimo. Zbrinjavamo kompletno povrede šake koje su učestale. Dosta je i tumora kože i mekih tkiva. Sarađujemo sa svim drugim hirurškim granama, od ortopedije, dečje hirurgije, neurohirurgije, opšte hirurgije, timski učestvujemo u zbrinjavanju određene populacije pacijenata. Uglavnom su to traumatizovani pacijenti, stradali u toku saobraćajnih nezgoda, padova, udesa... Bavimo se dosta i lečenjem opekotina. Patologija u Kliničkom centru je šarolika i baš to je neka draž plastične hirurgije, što nije monotona.
Iako Radivojčević kaže da mu cilj bavljenja hirurgijom nije da bude popularan, već da svoj posao obavlja najbolje što ume, masovna javnost je u više navrata i te kako imala priliku da upozna i opravdano ceni rad tima koji je predvodio naš sagovornik. Za naše uslove, pojedini slučajevi zbrinuti u UKC Kragujevac opisani su podvizima.
- To su slučajevi koji u razvijenim zemljama Zapadne Evrope nisu slučajevi koji predstavljaju neki izazov, zbog njihove opreme, edukacije... U našim uslovima, KC Kragujevac decenijama nije zbrinjavao takve pacijente, već su oni upućivani u Beograd. U poslednje dve, tri godine imali smo par takvih pacijenata ovde u Kliničkom centru, koje smo, uz pomoć kolega iz Beograda, pre svega mojih prijatelja sa specijalizacije, uspeli da zbrinemo na adekvatan način. Radilo se o velikim defektima mekih tkiva. Pre oko tri godine smo imali neurohiruršku pacijentkinju sa velikim defektom poglavine, koji nije bilo moguće pokriti, odnosno rekonstruisati ni na jedan drugi način osim transfera tkiva sa nekog drugog dela tela. To podrazumeva da određeni segment kože i mišića izolujemo na njegovoj vaskularnoj peteljci i da te krvne sudove ušijemo u regiji gde nam je defekt. To su veoma mali krvni sudovi, do dva milimetra, za njihovo zašivanje su nam potrebni mikroskop, odgovarajući instrumentarijum, konci koji se golim okom ne mogu videti i, naravno, da imamo adekvatnu obuku za te procedure. Obzirom na to da sam se tokom specijalizacije posebno interesovao za tu granu mikrohirurgije, te treninge sam prošao u Sloveniji i na VMA i zato sam mogao da se upustim u takve procedure u KC Kragujevac. Ove godine smo imali dve teške traume potkolenice sa velikim defektom mekih tkiva i eksponiranim kostima, koje smo zatvorili na isti način. To su neke kompleksne mikrohirurške rekonstrukcije koje su prošle odlično.
Rad u Kliničkom centru "druga je dimenzija" u odnosu na rad u "R-clinic", gde smo razgovarali sa Urošem. Našeg sagovornika pitali smo kako je u privatnoj praksi počeo da se bavi estetskom hirurgijom i došao do toga da otvori sopstveni centar za plastičnu, estetsku i jednodnevnu hirurgiju?
- Rad u UKC Kragujevac nudi određenu vrstu satisfakcije u vidu bavljenja rekonstruktivnom hirurgijom koja, meni lično, pruža malo više zadovoljstva, to je moja ljubav i nešto čime prvenstveno želim da se bavim. Ovde gde danas razgovaramo, u "R-clinic", uglavnom smo na polju estetske hirurgije i estetske medicine. Bavim se kompletnom estetskom hirurgijom.
Estetskom hirurgijom intenzivno sam počeo da se bavim sa dr Nikolom Marašem kod koga sam radio nakon završene specijalizacije, pa do njegove smrti. On je jedan od mojih najvažnijih učitelja i kroz tu poslovnu saradnju izgradili smo i jedan lep prijateljski odnos. Kada je on, nažalost, preminuo, pojavila se potreba, s obzirom na to da sam imao određeni broj pacijenata, da napravim nešto svoje, jer sam morao negde da nastavim da radim ono što sam sa njim započeo. Tako je nastala "R-clinic" pre par meseci. Ovde radim sa timom lekara. Sem mog dela posla kao plastičnog hirurga, ovde se bavimo i hirurgijom dojke, vaskularnom hirurgijom i opštom hirurgijom u segmentu hirugije kila i žučne kese. Zamišljeno je da mi u Kragujevcu imamo jedan centar koji će pružati hirurške usluge, manje hirurške intervencije koje je moguće izvesti u ovakvim uslovima, jer u našem gradu generalno, pored poliklinika koje pružaju internističke usluge i konsultativne preglede, nije postojalo mesto koje je bilo hirurška klinika, odnosno ordinacija. Zamisao je da pored tog estetskog dela, mi ovde pružimo usluge i iz nekih drugih oblasti hirurgije.
Dr Radivojčević, u privatnoj praksi, radi i u "Rea medika" poliklinici u Beogradu, gde je stalni konsultant i gde se, pored estetske medicine koja je dominantna, pružaju i usluge iz oblasti plastične i rekonstruktivne hirurgije.
Vaše načelo u estetskoj hirurgiji, koja je to "crvena linija" između želja pacijenata i onoga što prihvatate da radite?
- Prva stvar koju moramo da sledimo je da ne naškodimo pacijentu, bez obzira na njegove želje i šta je on zamislio. Drugo, ja sam takav hirurg da uvek težim umerenosti, da ništa ne bude veštački i prenaglašeno. Pacijenti su navikli na mene takvog, znaju šta mogu da očekuju i kako radim, tako da svako ko dođe kod mene otprilike zna moj stil i da neću preterati i uglavnom su mi i pacijenti sa takvim stavom. Nisam imao neke ekstremne zahteve u tom kontekstu, uglavnom je sve u granici normalnog i lepog. Naravno, javljao se, mada retko, poneki zahtev koji sam smatrao nerealnim, za koji ja nisam bio siguran da bih mogao da ispunim i te pacijente sam odbio. Bolje je ne operisati, nego uvući u neki problem i pacijenta i sebe.
Koji su trenutno najveći trendovi u domenu estetske medicine?
- Trendovi u estetskoj medicini uopšteno, ono što se najviše radi trenutno, su podizanje i uvećanje grudi. Druga najtraženija intervencija je operacija nosa, zatim intervencije kojima postižemo bolju konturu u vidu liposukcija, skidanja viška kože, abdominoplastika i potom slede intervencije kao što su korekcije kapaka, ušiju - ono što možemo da uradimo u lokalnoj anesteziji i da pacijent odmah ide kući - jednodnevna hirurgija. Popularne su i antiejdž procedure - hijaluronski i neke druge vrste filera, tretmani botoksom. To su procedure koje mogu da se urade u pauzi za ručak, tako se reklamiraju, bez perioda oporavka, bez nekih posledica.
Naporedo gradite i akademsku karijeru. Šta posebno volite da naglasite studentima na FMN?
- Zaposlen sam i na FMN Kragujevac, kao asistent na katedri Hirurgija. U fazi sam izrade doktorske teze i, nadam se, daljeg napretka na tom polju.
Ono što mi je bitno je da studentima predočim realne situacije u kojima mogu da se nađu, da im skrenem pažnju na to da u medicini nikad ne znamo šta će da nas zadesi, da moraju uvek biti spremni, jer u trenutku kad dođe hitan slučaj ili šta god se pojavi, nema vremena za prelistavanje knjiga i podsetnika. U tom segmentu ih podstičem da ne budu površni, da detaljno spremaju ispite, da uče ne zbog ispita kao takvog, nego zbog tih situacija koje navodim.
Pored svih obaveza, koliko Vam ostaje vremena za sebe, za Uroša koji, da tako kažemo, nije lekar?
Jako je malo vremena za Uroša koji nije lekar, kaže kroz osmeh naš sagovornik.
Trenutno je takav tempo da imam veoma malo slobodnog vremena pored svih obaveza. Uglavnom se trudim da ga provedem sa porodicom - suprugom i decom. Naravno, nešto moram da izdvojim i samo za sebe. Adrenalinski sam tip. Volim skijanje i zimi koristim svaki slobodan dan za to. Nedavno sam ispunio sebi želju u vidu putovanja motorom, to mi je novi hobi kad je lepo vreme.
Za kraj, podelite sa našim čitaocima Vaš recept za uspeh.
- Recept za uspeh u svakom poslu je, pre svega puno rada i to kvalitetnog rada, napora i odricanja. Mislim da uz te stvari dolazi uspeh.
