Radio uživo
Dr Vladica Stanojević je direktor Zavoda za smeštaj odraslih lica "Male pčelice", najveće ustanove tog tipa u Evropi, u kojoj je smešteno 900 korisnika, a zapošljava 300 ljudi.
Kako ste došli na čelo Zavoda "Male pčelice" (u nastavku Zavod) i kakvo ste stanje zatekli tada?
- Od marta 2013. sam stupio na mesto vršioca dužnosti direktora, a od juna 2014. sam direktor. Bio sam na specijalizaciji u Kliničkom centru (fizikalna medicina i rehabilitacija) kada su me pozvali iz SNS-a da se prihvatim rukovođenja Zavodom kao v.d., a kasnije sam, na osnovu konkursa, izabran na mesto direktora. Situacija je bila mnogo loša, uslovi za korisnike bili su užasni, međuljudski odnosi poljuljani. Kada sam prošao kapiju Zavoda, nije mi bilo svejedno, video sam samo sivilo opasano bodljikavom žicom, 300 korisnika u grupi tražilo je cigare i novac, a sada ih je, primera radi, troje, četvoro kojima nismo mogli da objasnimo da to ne rade. Nisam bio optimista, ali sam prionuo na posao. Vratio sam dugove, izmirio ljude i već nakon 6 meseci počeo da radim na poboljšanju uslova za korisnike kroz renoviranje jednog od paviljona. Moj cilj od prvog dana je bio da pomognem ljudima koji ovde borave, da popravim te nehumane uslove, da žive život dostojan čoveka.
Normative ste brzo vratili u normalu, pa i daleko od toga - prevazišli ih. Šta je sve urađeno u međuvremenu u tom pogledu?
- Po zakonu, korisnici za 30.000 dinara, koliko staje smeštaj mesečno, moraju da imaju tri obroka, obezbeđenu ličnu higijenu, nešto garderobe i lekova. Ne moraju da imaju ono što im mi dajemo bez dodatnih troškova, isključivo iz kase Zavoda - još dve užine, sve lekove obezbeđene, dovoljno garderobe, renovirane paviljone, zimovanja na Zlatiboru, letovanja u Grčkoj, izlete, led televizore i kablovsku u sobama, dobar nameštaj, posete i učešća na gradskim dešavanjima i manifestacijama širom Srbije i Regiona, poput predstava, koncerata, bioskopa... Imamo i naš inkluzivni hor "Raspevane pčelice" i inkluzivnu folklornu grupu "Razigrane pčelice". Normative za obroke smo prvo prevazišli - ne dajemo 70 grama mesa, već 200, tu su, pomenuo sam, i dve užine. Renoviranja i sve čime smo podigli životni standard korisnika finansiraju se isključivo iz naših sredstava.
Iz čega Zavod obezbeđuje ta sopstvena sredstva?
- Obnovili smo ekonomiju, proizvodimo 250 prasadi godišnje, 14.000 piladi i 1.200 nosilja, 25 junadi, 40 ovaca - oko 120 tona mesa za ishranu korisnika. Otvorili smo pekaru iz koje izađe 400.000 komada proizvoda godišnje. Da bismo to mogli da radimo i za treća lica, otvorili smo našu prodavnicu pa snabdevamo i restorane. Kada se usvoji zakon o socijalnim preduzećima, bićemo apsolutno konkurentni na tržištu. Preko preduzeća "Peta Gama" radićemo domaće kolače za veliki trgovinski lanac u Srbiji. Obnovili smo i plastenike, imamo 19 ari zasada paradajza, paprike, krastavca, a proizvedemo i 10.000 sadnica cveća. Od semenke do gotovog proizvoda, sve je naše. Sve održavaju zaposleni, uz pomoć korisnika Zavoda koji su u prilici da im to bude deo radno-okupacione terapije, a plus je da za to dobijaju i džeparac kojim mogu sebi da kupe šta žele, jer mi smo ustanova otvorenog tipa. Imamo i 10 radionica: grnčarska, korparsko-pletarska, domaća radinost, kulinarska, tapacirska, stolarska, bravarska, kartonaža, krojačka, likovni atelje. Deo toga radi se, preko prodavnice domaće radinosti, za treća lica.
Za to sam da svaka državna ustanova bude rentabilna, samoodrživa.
Obnovili ste ukupno 15.000 kvadrata životnog i radnog prostora, sve iz sopstvenih sredstava, a radovi su i sada u toku. Šta je sređeno?
- Renovirana su i opremljena četiri od pet paviljona. Po paviljonu imamo 40 soba, plus dežurne, što je ukupno oko 200 prostorija urađeno iz naših sredstava. Sada se prvi put za ovih 5 godina pojavljuje investicija koja nije iz naše kase - V Paviljon renovira Kancelarija za javna ulaganja.
U krugu Zavoda nalazi se i hram, što nam deluje kao veoma neobično. Da li je tako?
- Godine 2016. za samo 9 meseci sagrađen je i osveštan Hram Svetog Luke Krimskog i Simferopoljskog i to je prvi takav hram u sistemu socijalne zaštite na svetu. Jedinstven je i po tome što se u njemu nalazi deo moštiju Svetog Luke Krimskog, Svete Anastasije, majke svetitelja Save, kao i Svetog kneza Lazara. Iako je reč o crkvi brvnari, kada uđete nemate takav utisak, a krov je sa dvadesetčetvorokaratnom pozlatom. U toku je oslikavanje, sve takođe iz naših sredstava.
Nisu izostale ni nagrade, kako za Zavod tako i za vas lično, a jedna od njih je i Đurđevdanska nagrada za humanitarni rad, koju su pojedini pokušali da Vam ospore argumentom da je sve ovo samo vaš posao. Šta mislite o tome?
- Moj posao je ono što je u okviru ispunjenja normativa, a sve ovo preko toga dolazi iz nastojanja da oplemenim svaki dan boravka korsnicima u Zavodu. Da li u tome uspevam vidi se na svakom koraku u krugu Zavoda, vidi se, primera radi, u činjenici da nemamo nijedan pokušaj suicida, a pre ih je bilo po 10 ili više godišnje; imamo samo jedan novi slučaj tuberkuloze za ovih 5 godina. Moranje mi nije ni organizovanje Slikarske kolonije u "Malim pčelicama", gde umetnici iz celog sveta slikaju dela od vrednosti koja ostaju Zavodu, ni formiranje hora i folklora, letovanja, zimovanja...
Od "većih" nagrada koje bih pomenuo tu su državna, crkvena i gradska priznanja - "Čovek godine" 2015., Orden I reda SPC 2016., Đurđevdanaska nagrada 2017. Zavod je nagrađen Sertifikatom za dobru reputaciju kod klijenata i saradnika... Sve ovo mi je "vetar u leđa", podstrek da se dajem još više i bolje u poslu i na ličnom planu.
Očekuje se otvaranje Regionalnog centra za demenciju i Alchajmerovu bolest u Ravnom Gaju, prvog te vrste u Srbiji, koji će biti pod ingerencijom Zavoda. Dokle se stiglo s tim poslom?
- Zgrada je useljiva i čekamo samo dozvole. U početku ćemo imati 40 ležajeva, a kapacitet ćemo u određenom vremenskom periodu povećati na 100. Ja ću biti direktor, a Centar će imati i upravnika, te oko 40 novozaposlenih, što je takođe dobra vest.
Koji su Vam dalji planovi za Zavod?
- Planovi su nam veliki. Između ostalog, da dobijemo stalnu licencu, za šta moramo da doradimo 5 liftova i još 800 kvadrata, ne za povećanje broja korisnika, već komfora. Za to će nam novčano pomoći Ministarstvo, svi projekti su već prošli.
Nikad niste krili da ste član SNS-a, a sada su sve glasnije priče da ćete i preuzeti vođenje Gradskog odbora. Ima li istine u tome? - Član sam od 2008. godine i ne bih rekao da mi se to u poslu spočitava. Stranačka pripadnost ne znači mi ništa, sarađujem sa svima i pomažem svima. Čujem i sam da "ceo grad" priča o tome da ću preuzeti Gradski odbor, to nije krenulo od mene. Nemam da Vam kažem ništa konkretno, biće onako kako odluči Aleksandar Vučić.
Koji su generalno principi koje možete "prepisati" na Vaš "recept za uspeh"?
- Biti radoholičar, na primer. Volim da radim i da pomažem ljudima, a jaka su mi želja i poseban izazov da to budu osobe sa mentalnim poteškoćama. Nemam radno vreme, na raspolaganju sam 24 sata, a obavezno sam na poslu najkasnije od 8 sati i do 17 popodne. Ipak, za sve što radite, trebalo bi da imate i "žicu", a ja mislim da sam svoju pronašao. Uvek je bilo i biće ljudi koji žele da ospore uspeh, koji ga ne praštaju, sa time sam pomiren, to čak i nije nešto lično, već generalno odlika svih nas u Srbiji. Moja je želja da ostvarim reči ministra Zorana Đorđevića - da "Male pčelice" budu "pokazna vežba" za celu Evropu u sistemu socijalne zaštite.
