Radio uživo
Naš današnji sagovornik je mladi čovek koji briše granice između tradicionalnog prava i digitalne budućnosti. On nije samo vukovac iz kragujevačkih škola i nosilac visokih proseka sa fakulteta, već istraživač čije ime danas stoji u programima elitnih svetskih naučnih konferencija. U svom radu spaja praksu i nauku, što ga čini retkim sa dualnim angažmanom u ovoj oblasti. Upoznajte Kragujevčanina koji dokazuje da se iz srca Šumadije može osvojiti svetska naučna scena.
Kragujevčanin Janko Munjić (29) dubokim korenima vezan je za istoriju našeg grada. On s ponosom nosi nasleđe svojih prababe i pradede, Milutina i Draginje Todorović, uglednih građana, kragujevačkih prosvetara po kojima jedna od naših osnovnih škola nosi ime. Njihova sudbina, kao žrtava okupatorskog terora tokom Drugog svetskog rata, utkana je u temelje istorije Kragujevca. Deda mu je bio Slaviša Mladenović, sportska legenda grada, čije ime u istoriji kragujevačkog fudbala ostaje zabeleženo ne samo po majstorijama na terenu, već i po angažovanju u upravi FK Radnički 1923. Majka Sanja Munjić bila je sudija, veoma cenjena i u kragujevačkom pravosuđu važila je za stručnu, principijelnu i posvećenu osobu.
Janko je svoje obrazovanje započeo u Osnovnoj školi "21. oktobar" koju je završio kao vukovac, a taj niz neprikosnovenih petica nastavio je i kroz srednju Ekonomsku školu, gde je ponovo potvrdio status najboljeg u generaciji. Da je učenje za njega više od obaveze - istinska posvećenost, dokazao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Osnovne studije završio je visokim prosekom 9.24, što ga je svrstalo među pet najboljih studenata generacije. Akademski uspon nastavio je na master nivou, koji je zaokružio čistom desetkom, a uspešno je položen i pravosudni ispit. Ispite na doktorskim studijama priveo je kraju uz impresivan prosek od 9,8. Kao kandidat za doktora nauka, doktorsku disertaciju posvetio je pionirskom istraživanju - spoju krivičnog prava i veštačke inteligencije, temi koja otvara potpuno nova poglavlja u savremenom pravosuđu.
Svojim mlađim kolegama Janko rado savetuje aktivizam kroz studentske organizacije. Prema njegovim rečima, to je veoma koristan poligon za razvoj socijalnih veština, prilika da se vidi kako neki sistem funkcioniše "iznutra" i kako se kroz saradnju i mrežu kontakata dolazi do zajedničkih ciljeva.
Njegovu biografiju iz okvira uspešnog studenta selimo u sferu ozbiljnog mladog profesionalca. Svoja teorijska znanja Janko danas primenjuje u praksi kao viši sudijski saradnik u Krivičnom odeljenju Apelacionog suda u Kragujevcu. Ipak, ni akademski poziv nije zanemaren. Činjenica da je stipendista Ministarstva nauke omogućila mu je da se uključi u rad na fakultetu, pa je povremeno angažovan u nauci i nastavi na predmetima iz krivičnopravne oblasti, prenoseći znanje novim generacijama pravnika. Smatra da bi ambiciozni, vredni i produktivni mladi ljudi trebalo više da budu stimulisani od strane države.
Njegova naučna misao ne poznaje granice. Sa više od deset recenziranih naučnih radova u prestižnim međunarodnim časopisima, ime našeg sugrađanina dostiže globalni domet na više kontinenata.
Neko je ko ne ide utabanim stazama, već traži "neposkošeno polje". Spoj prava i veštačke inteligencije teren je na kojem Janko gradi svoju naučnu budućnost. Prepoznavši da je reč o disciplini koja neprestano nudi nove izazove, a u kojoj je još uvek malo istraživača, odlučio je da svoju energiju usmeri upravo tamo gde se piše sutrašnjica pravosuđa. Najviše se bavi time kako se tradicionalne grane prava menjaju pod uticajem novih tehnologija.
Učešćem u stručnim naučnim konferencijama ima uvid u najnovije debate u Evropi i svetu koje se tiču prava i modernih tehnologija.
Jankova naučna mapa odvela ga je na brojne naučne skupove među kojima se ističu Nordijska konferencija o pravu i informacionim tehnologijama u Oslu, koju organizuje jedan od najstarijih i najprestižnijih evropskih centara za pravo i IT (NRCCL – Norveški centar za istraživanje računarskog prava). U srcu francuskih Alpa, bio je učesnik veoma važne međunarodne naučne konferencije na Université Grenoble Alpes, kao ravnopravni govornik u krugu ljudi koji kreiraju digitalnu budućnost evropskog pravosuđa. Italija nam donosi još jednu sjajnu priču - Janko je bio učesnik međunarodne konferencije na Univerzitetu u Veroni, na Departmanu za informatiku. Skup je bio posvećen predstavljanju nove knjige čuvenog profesora Rajana Kaloa, jednog od najvećih svetskih autoriteta za pravo i robotiku. Za njega je to bila jedinstvena prilika da svoja istraživanja testira pred najstrožim svetskim kritičarima i još jednom potvrdi da kragujevačko pravo ide u korak sa vremenom, spajajući društvene nauke sa svetom algoritama i veštačke inteligencije. Učešćem na prestižnom Međunarodnom simpozijumu o pravnoj informatici (IRIS) u Salcburgu, koji decenijama okuplja najistaknutije evropske stručnjake za digitalno pravo, naš sagovornik je bio deo diskusije o najaktuelnijim izazovima - odgovornosti veštačke inteligencije i transparentnosti algoritama, čime je još jednom potvrdio da se kragujevačka pravna misao ne samo prati, već i aktivno uvažava u samom srcu evropske akademske zajednice. Konferencije od nacionalnog značaja takođe su deo njegovog naučnog puta, o čemu svedoči i saradnja sa Institutom za uporedno pravo. Kao deo tima koji stoji iza pionirskog projekta naučnih konferencija o srpskom fudbalu, Janko doprinosi izgradnji pravnog okvira za našu "najvažniju sporednu stvar na svetu". Posebno je interesantno što se u svojim radovima dotakao i veštačke inteligencije u fudbalu, teme koja je na poslednjim skupovima Instituta izazvala veliku pažnju stručne javnosti. Duboko humane teme takođe su deo njegovog naučnog angažmana, što je potvrdio učešćem na međunarodnoj konferenciji u Novom Sadu posvećenoj kulturi sećanja i deci u ratnim sukobima. U društvu kolega iz Milana, Pečuja i Temišvara, Janko je doprineo diskusiji o pravnoj odgovornosti i zaštiti najranjivijih članova društva.
We Robot 2026 konferencija u Berlinu još jedan je dokaz da za Janka granice ne postoje. Ovo je najznačajniji globalni događaj koji okuplja vodeće svetske umove kako bi zajednički definisali pravni okvir za svet u kojem roboti i veštačka inteligencija postaju naša svakodnevica. Tu će ovog meseca još jednom potvrditi svoju viziju - pravo ne sme da kaska za tehnologijom. U međuvremenu mu je rad prihvaćen i za konferenciju u Parizu (Paris Conference on AI & Digital Ethics), što znači da će Janko 2026. godinu završiti u velikom stilu, u jednoj od svetskih prestonica prava. U svetu akademske zajednice, acceptance rate (stopa prihvaćenosti radova) manji od 10% znači da prolaze samo oni najinovativniji, pa s tim u vezi pomenuti naučni skup We Robot 2026 u Berlinu i učešće na konferenciji u Parizu koja takođe spada u red "top-tier" naučnih događaja sa stopom prihvaćenosti manjom od 10%, daju težinu Jankovom naučnom radu - našao se u tih deset odsto najboljih na svetu, pored kolega sa Stanforda i Harvarda, što govori o tome da se u Kragujevcu danas rađa nauka koja diktira svetske trendove.
Njegova glad za znanjem svojevremeno ga je odvela i do Varšave, na prestižnu Zimsku školu veštačke inteligencije. Tamo je Janko, sa kolegama iz celog sveta, dešifrovao složene algoritme koji polako menjaju lice svetske advokature i biznisa, na Univerzitetu koji slovi za jedan od vodećih centara za proučavanje digitalnog prava.
Za sada, baveći se modernom temom ima odlične šanse za globalni uspeh, da svoje ime učini prepoznatljivim na međunarodnom nivuou, a pošto to radi iz Kragujevca, može se reći da je Janko naš lokalni ponos, koji će i ime našeg grada i njegovih isntitucija pozicionirati na svetsku mapu pravne nauke i znanje implementirati u domaće pravno područje.
Ono što Janka izdvaja i čini retkom pojavom u našem pravosuđu jeste njegova profesionalna dualnost. Dok većina bira između teorije i prakse, on je odlučio da korača obema stazama istovremeno. Rad u Apelacionom sudu daje mu neprocenjivo praktično iskustvo, dok mu nauka omogućava da praksu posmatra iz šire, vizionarske perspektive. Prema njegovim rečima, dualno angažovanje zahteva mnogo truda, energije, vremena i ulaganja.
Pa, da li imate utisak da je Jankov život samo knjiga? Ako ste tako pomislili, prevarili ste se. Naš sagovornik kaže da je ključ u dobroj organizaciji, pa tako u sve navedeno uspeva da uklopi i aktivan socijalni život. U slobodno vreme, koje uprkos obimnom radu uvek pronalazi, možete ga videti u teretani, sresti ga u gradu, ume da uživa u društvenom životu Kragujevca, a izlasci su za njega su neophodan ventil za opuštanje i način da napuni baterije. Uz filmove ili duge šetnje pravi otklon od ozbiljnih tema i opušta se.
Za kraj, Janko ističe da smatra da je ljudima najbitnije da izaberu svoj put, takav da im omogući da iskoriste svoje talente i pronađu savršen sklad između profesionalnih ambicija i ličnog mira.
