Radio uživo
Umetnici sviraju na violini, ali zvuk zavisi i od drveta od koga je napravljena i od umeća majstora koji mora da bude posvećen poslu i upoznat sa tajnama izrade ovog instrumenta, kaže za Politiku Boris Batalović (42), jedini srpski violinar koji je školu za izradu i popravku instrumenata završio u Kremoni, na čuvenoj akademiji „Antonio Stradivari”.
Batalović je u Italiji diplomirao 2011, a godinu dana kasnije u Kragujevcu je otvorio Atelje „Batalović”, radionicu za izradu i popravku gudačkih instrumenata. Ove godine obeležava deceniju rada koji mu je doneo mnogo zadovoljstva, ali i izazova.
“Alat i materijal su važni, ali ako čovek želi da bude zadovoljan, mora da veruje u ono što radi, da osluškuje svoju dušu i ne zaboravlja tradiciju iz koje je ponikao”, kaže Batalović, koji je i akademski umetnik.
Pre odlaska u Italiju, Batalović je diplomirao na Odseku za violinu Muzičke akademije u Novom Sadu, a stečeno znanje mu je pomoglo da bez većih problema nastavi školovanje u Italiji. Zbog izuzetnog talenta koji je pokazao na prijemnom ispitu, uprava akademije „Stradivari” mu je omogućila da se odmah upiše na drugu godinu. Tako je ostvario svoj dečački san.
“Bilo mi je drago kada sam diplomirao, ali sam čak i tada osećao da moram da uradim još nešto važno. Od malih nogu sam maštao da pravim muzičke instrumente. Zato sam otišao u Kremonu, gde sam upoznao Andrea Kastelanija, majstora koji me je pripremao za prijemni na akademiji „Stradivari”. Posle je sve išlo svojim tokom”, priča sagovornik Politike.
Akademiju „Stradivari” ne upisuju mnogo Italijana, studenti uglavnom dolaze iz azijskih i latinoameričkih zemalja, Kine, Japana, Koreje, Tajvana, Argentnine, Meksika. Na toj školi se izučavaju matematika, fizika, biologija i drugi predmeti, a posebna pažnja se pridaje akustici.
Boris je izdanak je ugledne zanatske i trgovačke porodice iz Peći u kojoj su svi imali talenat za muziku. Pradeda Stevan je svirao harmoniku, deda Konstantin kontrabas, a otac Đorđe je završio teorijski odsek na Muzičkoj akademiji u Sarajevu. Stariji brat je diplomirao na violinskom odseku akademije u Štutgartu, a za izradu instrumenata zainteresovane su supruga Milena i ćerke Vasilisa i Sara.
“Sticajem okolnosti, tek u Italiji sam počeo da se zanimam za srpsku narodnu muziku, koja se uopšte ne izučava na našim akademijama, kao da je to sramota. Kada su me neke kolege iz Kremone zamolile da im odsviram neku našu tradicionalnu pesmu, bio sam u neprijatnoj situaciji. Prvo sam naučio „moravac”, a onda sam počeo da izučavam stvaralaštvo Vlastimira Pavlovića Carevca”, navodi sagovornik Politike.
Atelje „Batalović” je pun stolarskog alata. Prva dleta i neophodnu opremu doneo je iz Italije, a onda je sam nabavljao ono što mu nedostaje. Do sada je u svojoj radionici uradio na stotine popravki i napravio 24 gudačka instrumenta, 17 violina, šest viola i jedno čelo. Za izradu kontrabasa potrebni su pomoćnici, šegrti kojih u našoj zemlji nema. Ovaj kragujevački violinar posebnu pažnju pridaje odabiru drveta.
“Neke moje kolege smatraju da je alpska smrča odličan izbor. Ja mislim da su za violinu najbolji bosanski javor i smrča. Hvatnici se, po pravilu, prave od crnog ebonosa. Takvog ebonosa ima na Madagaskaru i u Indiji, ali i tamo sve manje. Izuzetno je teško doći do kvalitetnog drveta, bez kojeg ne može da se napravi dobar gudački instrument, koliko god da ste vešt majstor”, objašnjava Batalović, dodajući da bi voleo da u Srbiji ima više mladih ljudi zainteresovanih za izradu i popravku gudačkih instrumenata.
Izvor: Politika
