Kragujevčanka Maja Leković je specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije zaposlena u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac i to kao, zanimljivo je, prva žena plastični hirurg u toj zdravstvenoj ustanovi. Pored toga, radi i u privatnoj praksi. Znamo je kao vedru i energičnu sugrađanku, ali i profesionalca koji do ostvarenja svojih snova nije došao lako, već uz veliku istrajnost i borbu za sebe, da bi danas sa osmehom mogla da radi ono što voli.
Oduvek je želela da bude lekar, a s obzirom na to da je Majina majka Rajna 40 godina bila anesteziolog, naša sagovornica ne krije da joj je mama govorila da nije taj tip osobe za medicinu jer je, kao veoma društvena osoba, volela izlaske i druženja, a studije medicine zahtevaju ogromna odricanja. I dok anesteziolozi spašavaju živote, a u našem društvu, mimo medicinske zajednice, nekako uvek ostaju u senci, Maja je oduvek sebe videla u plastičnoj hirurgiji.
Fakultet medicinskih nauka završila je u Kragujevcu, a specijalistički ispit položila u Kliničkom centru Srbije u Beogradu. Iako je danas uvek nasmejana i poletna i svi stiču urisak da posao obavlja s lakoćom, put do toga da bude ono što želi i voli, kao i da taj utisak zaista i oslikava pravo stanje, nije bio jednostavan. U Kragujevcu je odbijana da volontira jer je postojao stav da žena nije za hirurgiju (koliko god vam to zvučalo neverovatno). Ipak, nije osustajala, već je gledala koji je način da dođe do mesta na kom je videla sebe. Tako je, da bi mogla da bira, upisala doktorske studije.
Kada je reč o specijalizaciji, koju je inače započela o svom trošku, ne može da ne pomene da joj je naročita čast što je, između ostalog, mogla da uči od načelnice Odeljenja za opekotine u Kliničkom centru Srbije, dr Biljana Ćertić, koja važi za izuzetnog stručnjaka. Među sto specijalizanata, naša sagovornica privukla je pažnju dr Ćertić koja ju je svuda vodila sa sobom, tako da je joj je Maja danas beskrajno zahvalna na prenetom znanju, ali i na prilici da na delu vidi kakve su osobine koje odlikuju vrhunskog lekara u toj oblasti. Opisuje je kao ženu neverovatne energije, koju krase izuzetna spretnost, brzina i sigurnost u radu.
S obzirom na to da je Maja bila angažovana tokom pandemije kovida, po kasnijoj odluci Vlade Srbije dobila je stalno zaposlenje i tako je u Kliničkom centru Kragujevac postala lekar na specijalizaciji iz plastične hirurgije, te je ova zdravstvena ustanova preuzela i troškove njene specijalizacije.
Na putu neodustajanja do cilja, bilo je i trenutaka koji Maji nisu ostali u lepom sećanju. Verovatno pod okriljem onog stava da žena nije za hirurgiju koji smo pomenuli, seća se da je mesecima za sve bila kao vazduh, slika bez tona. Niko joj se nije obraćao, ni dobar dan, ni doviđenja. Postepeno su joj davali da radi ono što niko nije voleo, na primer ulkusne i dekubitne rane, ali kaže da joj ništa nije bilo teško i da se nije žalila, jer je shvatila da je to deo puta koji mora da prođe ka svom cilju.
Maja kakvu danas znamo nije uvek bila takva. Bila je donekle nenametljiva i stidljiva, ali je s vremenom izvukla iz sebe osobine koje su definitivno u njoj postojale, samo možda ranije nije imala potrebu da ih ispoljava. Da bi mogla da pliva u vodama hirurgije, shvatila je da mora da bude mnogo energičnija i da ima jači stav.
Njena zvezda blistavo je zasijala 2023. godine kada je postala prva žena plastični hirurg u Kliničkom centru Kragujevac! Karakter i stav da jasno kažeš šta ti treba ne znače da demonstriraš silu i moć, objašnjava naša sagovornica, koja voli prijateljski odnos i timski rad.
Kada govorimo o osobinama koje mora da poseduje jedan plastični hirurg, Maja ističe da za hirurgiju moraš da imaš "iks faktor". Znanje je, naravno, neupitno, ali ono nije sve. Potrebne su socijalna inteligencija i empatija, ali i moć da donosiš odluke u sekundi i kad one neće biti lake, a ono što nikako ne smeš da imaš je strah. Stalna glad za znanjem i usavršavanjem naročito su bitne, a kroz posao učiš svaki dan. Što više radiš, to više znaš. Jer koliko god anatomija imala svoja pravila, svaka intervencija kod pacijenata je individualno i drugačije iskustvo. Ono što si učio u knjigama je, bez pogovora, mnogo važno, ali kako objašnjava naša sagovornica, svaki put kada zasečeš kožu vidiš da se mnogo toga razlikuje od pacijenta do pacijenta, tako da u hirurgiji važi pravilo - očekuj neočekivano, odnosno pravilo je da nema pravila. Gledajući na taj način, hirurgija je i zanat.
U sali, Maja je, kako kaže, svoj čovek, svoj na svome. Ipak, sati i sati maksimalne koncentracije u tako zahtevnom i odgovornom poslu veoma su iscrpljujući i zahtevaju mnogo energije. Posao je zahtevan psihički, zauzme ti život, pa donekle razume one koji su govorili da to nije posao za ženu. Ipak, ni za šta na svetu ne bi menjala osećaj kada je pacijent nakon lečenja srećan i zahvalan, kada vidi da su odradili dobar posao. Kada na primer dođe pacijent presrećan jer je uspeo da vrati funkciju šake, to, kaže Maja, nema cenu.
Kada je reč o estetksoj hirurgiji, u Kliničkom centru Kragujevac ona je veoma malo zastupljena, ali Maja se njome više bavi kroz privatnu praksu. Još i pre specijalizacije stekla je sve sertifikate i stalno se usavršava na tom polju, ali ipak ono što je za nju broj jedan je rad u sali. Nije tajna da ljudi neretko imaju predrasude pa plastičnu hirurgiju oalko spoje sa tim delom estetike i misle da je to sve isto, "bockanje", hijaluron, botoks... Estetsku hirurgiju naša sugrađanka izuzetno voli i tu je veoma srećna kada je pacijent zadovoljan, kada vidi da neko posle korekcije ima više samopouzdanja i oseća se bolje u svojoj koži.
Zbog svega toga, što radi ono što je oduvek želela i što voli, koliko god često bilo naporno, Maju nikad nećete čuti da se žali. Kaže da joj ništa nije tepko i da je uvek u raspoloženju "daj da se radi". Ljubav prema poslu i zadovoljstvo pacijenata koje te diže u nebo izvor su njene sreće i potvrda da radi nešto dobro. Plastična hirurgija te, kako objašnjava, stalno gura napred, stalno te tera da napreduješ i nemaš vremena za padove.
Ipak, logično, svaki slobodan trenutak koristi da napuni baterije. Maja je u društvu poznata kao neko ko voli da uživa u dobrom provodu, dobrom restoranu, dobroj hrani, muzici... Ranije je više izlazila, a sada ređe, ali se uvek okruži dragim ljudima i dobrom energijom. U slobodno vreme putovanja su njena rehabilitacija, vraćaju joj energiju, dođu kao osveženje i voli svuda da ide, svaka promena joj prija. Neprocenjivo je vreme koje provodi sa porodicom, kaže da su međusobno veoma povezani i uvek tu jedni za druge.
"Toliko mi nisu dali da budem ovde gde sam sada, ali uz božju pomoć, uz moj rad i trud, uspela sam da ostvarim ono za šta znam da sam predodređena", Majina je rečenica koju vam ostavljamo za kraj kao motivaciju da nikad ne odustajete od svojih snova i verujete u sebe.
