Mihajlo Zdravković (35) je Kragujevčanin, ponosni Erdoglijanac, master inženjer elektrotehnike i računarstva, a široj javnosti poznat kao šampion "Superpotere" i "Slagalice", kvizova kroz koje je prolazio ne samo uz podršku porodice, kumova i prijatelja, već i gledalaca koji ga kontaktiraju da mu kažu koliko su ga srčano bodrili, a u našem gradu ga već i prepoznaju kao "onog našeg dečka iz kviza".
Sve to bilo je povod da razgovaramo sa Mihajlom kao uspešnim kvizašem, saznamo šta je potrebno da bi se hranila konstantna glad za učenjem i takmičenjem, ali i kako provodi vreme kad ne traga za novim informacijama.
Kao i brojnim generacijama, i našem sagovorniku čuvena "Slagalica" je bila neizostavni deo svakodnevnice i prvi susret sa kviz formom, i to takvom gde svi ispred ekrana učestvujemo u rešavanju zadataka i trgaamo za rešenjima. Baš na taj način i Mihajlo je shvatio da ima dar za kvizove i, gledajući i druge formate, delovalo mu je da zna kako da iskoristi informacije za kojima je voleo da traga od kad zna za sebe. Odlikaš i nosilac Vukove diplome još kroz školska takmičenja iz više oblasti shvatio je da jednostavno voli da odmerava snage u znanju, da to za njega ima neku posebnu draž.
Prvi kviz u kome je učestvovao bio je "Zdravo Evropo", koji se emitovao na Radio-televiziji Srbije, u kome su srednjoškolci iz naše zemlje odmeravali znanje, a Mihajlo je bio deo tima koji je predstavljao njegovu Prvu kragujevačku gimnaziju. Naš sagovornik ovo koristi kao dobar momenat da se priseti koliko su mu u intelektualnom razvoju značili podrška i nadahnuće pojedinih profesora tada, a i kasnije onih sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
Prelaskom na studije u Beograd, gde živi već 17 godina, otkrio je svet pab kvizova, koji su su brzo postali njegov hobi, način druženja i odmeravanja znanja koji je zavoleo. Tragač kviza "Potera" Žarko Stevanović koga je upoznao, Mihajla je uputio u svet televizijskih i netelevizijskih kvizaških tokova.
Prvi izlazak pred TV kamere u zrelijoj životnoj dobi bio je u kvizu "Potera", gde se dosta dobro pokazao i naš sagovornik kaže da mu se to veoma dopalo. Potpuno logično, pa dajemo sebi za pravo da kažemo i gotovo elementarna kultura u ovakvoj priči, je bilo kasnije učešće u čuvenoj "Slagalici" 2020. godine. To pojavljivanje ostalo je posebno upečatljivo jer se njegova emisija poklopila sa proglašenjem vanrednog stanja zbog pandemije Korona virusa, te je gledanost bila rekordna. Mada je izgubio finale, dobio je potpunu sliku o tome zašto ljudi toliko vole "Slagalicu". Mihajlo taj kvoz opisuje kao svojevrsni nacionalni fenomen gde svaki gledalac aktivno učestvuje u rešavanju zadataka više nego u drugim kvizovima, što gradi snažan kult ovog formata. I ne samo to, već imaju želju da uspostave kontakt sa takmičarima, pa su mu se tako putem društvenih mreža javljali nepoznati ljudi da mu kažu kako su navijali za njega, što mu je krajnje simpatično i znači mu.
Na krilima svoje stalne želje za takmičenjem, podrške porodice, kumova i prijatelja, a pre svega znanja, uspeo je da osvoji daleko više od srca publike. Mihajlo je u novembru 2025. postao šampion "Superpotere", a ove godine i "Slagalice". Tako je napravio trijumfalni krug u najpoznatijim i najjačim kviz formatima u Srbiji. Posebno mu je drago što su ga njegovi Kragujevčani očigledno masovno podržavali, jer mu se dešava da ga u gradu na ulici prepoznaju kao "onog našeg dečka iz kviza".
A da li postoji neki trening za kvizove? Ili možda taktika? Mihajlo kaže da se priprema zasniva na kontinuiranom i aktivnom čitanju knjiga, enciklopedija, praćenju aktuelnosti na internetu... Kroz vreme je razvio veštinu da tokom čitanja prepozna zanimljive detalje koji bi mogli da postanu kviz pitanja, a dobro je i kada ih sam kreiraš. Pored pab kvizova, važne lekcije crpi iz gledanja kvalitetnih inostranih formata, poput hrvatskih i BBC kvizova, kao i učešćem na međunarodnim okupljanjima kvizaša gde se odmerava znanje sa najvećim znalcima. Njegova filozofija je jednostavna i direktna: nema posebnih taktika – samo dođi i znaj sve!
Ako bi trebalo da izdvoji neku oblast koja mu je najdraža, kaže da je to kulinarstvo. Voli da jede, da sprema hranu, a izgleda da čak i kroz to rešava izazove, one koje sebi postavlja kad testira načine kako neko jelo može da se spremi da bude drugačije. Sport je takođe nešto što se ističe i kaže da prati sve. On se stonim tenisom se bavio u osnovnoj i srednjoj školi, a velika ljubav još iz ranog detinjstva mu je skijanje. Čitanje je nešto što ne samo da se podrazumeva zbog kvizova, već i što ga istinski ispunjava, a književni pravac koji mu najviše prija je postmoderna. Od autora čija dela na različite načine nose snažne postmodernističke odlike naš sagovornik ističe Borhesa i Pekića. Ipak, ako bi trebalo da izdvoji jednu knjigu kao omiljenu, iskoračio bi iz preferirane epohe i bira "Ostrvo" Meše Selimovića. Kad se govori o muzici, Mihajlo kaže da mu je i ona važan segment života i zastupljeno je sve, od elektronske do narodne, a gitara je instrument koji se neretko nađe u njegovim rukama. Voli i izlaske, druženja, a naročito putovanja kroz koja uvek nastoji da u potpunosti iskusi lokalni način života i autentičnu kuhinju.
Ipak, njegovo naselje Erdoglija i šetnju kroz Šumarice ništa ne može da zameni. To je ono što mu, pored dragih ljudi koji su u Kragujevcu, najviše nedostaje u Beogradu. Tu gde je i prohodao i danas kroz šetnju nalazi potpuni mir i reset ma kakav da je dan bio. Mihajlo bi najviše voleo kada bi u kvizovima mogli da ga predstavljaju kao Erdoglijanca.
Iako je svestan da trenutno nije realno živeti isključivo od kvizova, naš sagovornik ne krije želju da u budućnosti svoj omiljeni hobi pretvori u profesionalno angažovanje.
