Kragujevčanin Miloš Marković (43) je porodični čovek. Možda vam zvuči neobično da tim rečima započnemo predstavljanje našeg sugrađanina, ali upravo tako ga opisuju oni koji ga najbolje znaju, a i on sebe. Suprug i otac troje dece pre svega, pa potom profesor engleskog jezika, sportski novinar, vlasnik agencije za digitalni marketing, odgajivač ptica, fudbaler u slobodno vreme.
- Moja porodica je moj najveći uspeh u životu. Posao dolazi posle i sve drugo što jesam je plus, ali mislim da ništa ne bih mogao da postignem da i moja supruga Maja nije osoba kojoj je porodica na prvom mestu. Mi smo dva stuba i oslonca, zajedno nosimo teret života, tako priču o sebi započinje naš sugrađanin i zaista svi koji ga znaju prvo bi ga tako i predstavili, porodične fotografije su spontane i iz njih isijava upravo ta iskrena ljubav, a Maja i on i danas deluju kao zaljubljeni par na početku veze.
Miloš i Maja upoznali su se tokom studija, a u braku su od 2009. godine. Imaju troje dece - ćerku Magdalenu i sinove Maksima i Mihajla. Oni imaju različita interesovanja, sklonosti i hobije, pa je u kući Markovića uvek dinamična atmosfera.
- U našoj porodici se mnogo razgovara. Sve pričamo jedni drugima, kod nas se problemi ne guraju pod tepih. Učimo decu tome da nikada neće imati bolje prijatelje od svojih roditelja, da budu otvoreni sa nama, podržavamo ih da se ostvare kroz svoja interesovanja. Kad god se razočaraš u životu, vraćaš se kući. Smatraću svojim najvećim uspehom da oni izrastu u dobre ljude i zato decu učimo empatiji, tome kako da se na ispravan način ophode prema drugarima i da uvažavaju različitosti. Život gledam kroz njihove oči, kroz to kakvo im društvo ostavljam, objašnjava naš sugrađanin.
Miloš definitivno mnogo obraća pažnju na odnos sa decom uopšteno, što smo zaključili po njegovom obrazloženju zašto se nije zadržao u prosveti. Engleski je predavao šest godina i kaže da je nastavnički posao veoma lep poziv, ali iskren je da nije bio zadovoljan što nije mogao da podjednako prenese znanje svakom detetu, da svakoga nauči sve i to bi ga kočilo na profesionalnom putu.
Prekretnica u budućoj karijeri desila se 2012. godine kada je zakoračio u svet sportskog novinarstva i honorarno počeo da piše za Sportske.net, što je brzo preraslo u stalni posao, a već kroz tri godine postao je glavni urednik i direktor firme. Uporedo je počeo da radi kao dopisnik iz Srbije za FIFA, kao "slobodni strelac" pisao je za The Guardian i ti tekstovi imali su veliku vidljivost, što mu je otvorilo put i do drugih inostranih medija, od danskih i francuskih, pa sve do čileanskih.
Kroz pisanje koje zahteva kreativnost iskristalisalo se gde Miloš najbolje pronalazi sebe na poslovnom polju, a to je kreiranje sadržaja u digitanom svetu. Svoju firmu MM Editing, agenciju za digitalni marketing, otvorio je 2016. godine, a kako su se širila poznanstva, posao, razvijale su se i nove usluge. Miloš se vodi pravilom da pre nego što zaposli nekoga, prvo sam mora da bude upućen u taj posao, pa su istraživanje, učenje i usavršavanje stalni proces. Daleko od početne sfere, odnosno sporta, agencija danas opslužuje različite industrije, ekonomiju, pravo, medicinu, lifestyle... Zajedno sa svojim timom uspešno podržava biznise u kompletnom brendiranju, od izrade sajtova do vođenje društvenih mreža.
Miloš smatra da ljudi kod nas još uvek ne shvataju pun potencijal brenda. Osvrnuo se i na pojavu veštačke inteligencije, ističući da je AI doneo promene i da se sadržaj sada lako generiše, ali da se time gubi identitet. Smatra da će taj AI balon uskoro da pukne i da će proći fama za takvim stvarima, jer je suština brenda upravo u identitetu.
A kad smo već kod društvenih mreža, zanimljvo je pogledati i na njegove kanale komunikacije u tom svetu. Kroz sadržaje koje plasira Miloš se trudi da unese i duhovitost, da se ljudi nasmeju. To nisu samo strogo poslovne objave, jer je cilj društvenih mreža, po mišljenju našeg sagovornika, da budu i korisne i zabavne. Zato ćete na njegovom profilu pronaći jedno šarenilo koje ilustruje njegovu ličnost sa svih strana, kako ozbiljno, tako i neozbiljno.
Priča o poslu vraća nas na početak i osnov svega - porodicu, zato što Miloš ističe da uspeh meri kroz to koliko vremena posvećuje Maji i deci. Uspeh je kad se zbog posla ne propuštaju priredbe, roditeljski sastanci i utakmice. Novac nije cilj za kojim juri, novac je za njega sredstvo za ostvarivanje ciljeva o kojima smo govorili na početku.
Njegova životna mantra je da život traje jedan dan, sve što imamo je danas. Ono što se desilo ne možemo da promenimo. Sa druge strane, preterano razmišljanje o sutrašnjici nas vodi u kreiranje milion i jednog scenarija, a na kraju će se desiti nešto potpuno drugo.
- Svaki dan treba doživeti kao nešto posebno, a zaključci koje ti taj dan donese su čisti darovi, smatra Miloš.
Kad poslovno ostvari svoje zamisli, čovek može da se posveti sebi na način koji podrazumeva povratak na ono što pamti kao prve snove i interesovanja. Kao trogodišnjak, Miloš je sanjao da bude veterinar. Uvek je hranio životinje i spasavao one povređene, a ta ljubav je ostala živa i danas. Seća se da ga je deda vodio kod prijatelja koji je imao razne ptice, od kojeg je na poklon dobio svoje prve. Ptice su mu od tada uvek u podsvesti, provlače se kao lajtmotiv kroz ceo život, pa za sebe s ponosom kaže da je sada ptičar iz hobija. Danas je i zvanično prijavljeni odgajivač kanarinaca, član Udruženja "Štiglic", a u planu su mu i takmičenja.
Bavljenje pticama na njega utiče terapeutski i kada je sa svojim kanarincima, mozak mu se odmara 100 odsto. U dvorištu je srušio staru šupu, izbetonirao platformu i napravio ogromnu volijeru, koja je za njega mesto potpunog mira.
A ti kanarinci nisu tek neke ptice, već čuveni portugalski harlekini, specifični po tome što ne postoje dve jedinke sa istom šarom. Miloš smatra da je magija upravo u tom elementu iznenađenja. To je svojevrsna genetska lutrija, nepredvidivost – kakva će biti boja perja, raspored šara...
Zanimljivo je da kao jednu od najlepših godišnjica braka pamti Majino poklon putovanje u Modenu, gde se održava čuvena međunarodna ornitološka izložba, jedna od najvećih i najpoznatijih manifestacija na svetu posvećenih ukrasnim pticama.
Kada već govorimo o životnim krugovima i povratnim kartama, Miloš ističe da je posebno mesto u srcu rezervisano za FK Grivac iz očevog rodnog sela. Emotivno je vezan za ovaj klub jer su u njemu decenijama igrali članovi njegove porodice. Sada on tu igra rekreativno fudbal, a glavni motiv je bio nastojanje da se klub ne ugasi. Doveo je svoje drugare, koji su odmah podlegli čarima seoskog fudbala. Sve to radi iz čiste želje da klub ne propadne, zbog druženja posle utakmica i neprocenjivih dogodovština koje niže lige gotovo garantuju.
Sport u domu Markovića generalno zauzima bitno mesto. Prate se košarka, fudbal, Formula 1. Vole se veliki evropski klubovi, a našem sagovorniku je posebno bitan fudbal koji igra Liverpool. Međutim, lokalpatriotizam je iznad svega, pa je navijanje za Radnički na prvom mestu i tome uči svoju decu, da vole svoj grad i njegov klub.
Važno mesto u njegovom životu zauzima i FK Šumadija 1903, začetnik istorije srpskog fudbala i jedan od simbola Kragujevca, za koji je vezan i privatno i poslovno. Trudi se da kroz svoje profesionalne sposobnosti maksimalno pomogne klubu.
Naš sagovornik često ističe da se o životu i ljubavi mnogo može naučiti iz dela Borislava Pekića i Edgara Alana Poa, a možda najmanje poznata stvar o njemu je zanimljivost koju vam donosimo - i sam je napravio mali izlet u književnost napisavši naučnofantastičnu priču "Atomarmee" za konkurs Refesticon 2023, regionalni festival fantastične književnosti koji se održava u Bijelom Polju.
