Nikola Kostić: Kragujevac ima šta da ponudi mladom i ambicioznom čoveku

Košarkaš Nikola Kostić, četvorka "Radničkog 1950", rodom iz Jagodine, u Kragujevac je došao zbog studija i sporta i, kao i mnogi drugi, zaljubio se u naš grad. Iako mu je stalna adresa još uvek u rodnom mestu, kaže da ovde namerava da gradi svoju budućnost i misli da Kragujevac ima šta da ponudi.

Još kao mali osetio je prve simpatije prema Kragujevcu gde je dolazio zbog košarke, što je bio i dobar način da stekne dosta poznanika i prijatelja ovde. Grad mu je prirastao k srcu pre svega zbog ljudi, a kaže da je u svetu sporta ovde dosta velikih stručnjaka. Kragujevčani koje poznaje su dobri ljudi i domaćini, komunikativni, otvoreni, bez zlih namera.

U "Radničkom 1950" je dve sezone, a njegov tim se plasirao u viši rang, Drugu ligu Srbije. Paralelno studira ekonomiju gde je stigao do treće godine. Nikola kaže da su mu studije jako bitne i da mu je prvenstveno cilj da završi fakultet, a zatim da se ozbiljnije posveti sportskoj karijeri. Zanimljivo je da njegovi košarkaški geni potiču još od dede koji se bavio ovim sportom, a nasleđe su preneli majka i otac koji su takođe imali košarkaške karijere. Zato je prve korake i učio uz košarkašku loptu, pa je bilo prirodno da počne da trenira, već od 7. godine. Počeo je u KK "Maraton", da bi prvu ozbiljnu minutažu dobio u "Jagodini" koja se tada preselila u KLS, najviši rang takmičenja, gde je Nikola bio najmlađi igrač. Zadovoljan je kako se tada snašao i ocenjuje da je svoju šansu dobro iskoristio. Ima ambiciju da karijeru nastavi u nekom većem srpskom klubu, a nije isključeno ni inostranstvo.

Nikolin dan ispunjen je od 8 ujutru do 10 uveče. On, ipak, sve stiže i za sve ima energije. Tajna je, kaže, u dobroj organizaciji vremena i obaveza. Pre podne je na fakultetu, nađe vremena za neku kafu sa društvom, a veče je rezervisano za treninge. Odgovara mu što u Kragujevcu nema gužve i žurbe, uvek se sve stigne. Nađe vremena i za bioskop gde voli da provodi slobodno vreme, a opušta ga i igranje stonog fudbala i bilijara. Ocenjuje da Kragujevac ima šta da ponudi mladima, ima dosta organizacija posvećenih mladima, dovoljno je i mesta za izlaske sa muzikom za svačiji ukus. Žao mu je što sport nema pažnju i podršku kakvu zaslužuje, a on voli da gleda svetski tenis, košarku, odbojku i rukometa. Navija za košarkaški klub "Barselonu", a pomno prati igru "Golden State-a".

Nikolu društvo opisuje kao nekog ko je organizovan, vredan, predan onome što radi, duhovit i šaljivžija. On za sebe kaže da voli da dobije ono što želi, veruje u sebe, u uspeh, a za to je potrebno i samopouzdanje koje mu ne manjka, naročito kad je na terenu. Tajna je, kako kaže, da osećaš ljubav prema onome što radiš, a on košarku toliko voli da želi da i sa 80 godina svojim unucima pokazuje korake i vodi ih na utakmice. Jedva čeka svaki naredni trening jer se na terenu, uprkos fizičkom naporu, opušta i relaksira. Tada zaboravi na sve obaveze, probleme i jedini svet koji postoji tokom treninga je taj u sali u kojoj trenira. Nikola objašnjava da je u "Radničkom 1950" atmosfera za rad odlična, svi se međusobno druže i drže zajedno i van treninga i na terenu su, koliko god da su privatno različiti, svi kao jedan. Smatra da bi Kragujevčani, čiji grad ima košarkašku tradiciju, trebalo više pažnje da posvete ovom sportu i veruje da će se kroz nekoliko godina, prvoligaška košarka ponovo naći na meniju navijača.