Radio uživo
Kragujevčanka Sonja Jakovljević trudi se da bude primer sopstvene filozofije da se u ovom gradu, jednako kao u nekom boljem ili lošijem, može živeti punim plućima ako se osećaš dobro u svojoj koži; da za sreću nije potrebno mnogo, nekad je dovoljno uzeti drage ljude za ruku i sa flašicom vode krenuti u šetnju.
Sve što zagovara ne crpi iz teorija, već zastupa samo ono što i ličnim primerom može da pokaže. Živahna je, puna energije, uvek u pokretu, okružena ljudima. Uspešno žonglira između posla, uloga supruge i majke troje dece, treniranja, aktivnosti kojima ispunjava slobodno vreme, a opet, ne propušta ni one trenutke posvećene samo sebi kada sve drugo stavi na off.
Uz zaposlenje u jednoj državnoj instituciji, znaju je po njenom drugom poslu izrođenom najpre iz hobija, a koji je kasnije postao "ozbiljna priča" i nešto po čemu generalno prepoznaju supruga i nju. Ona je, naime, trener fitnesa i aerobika sa zvaničnom licencom Sportskog saveza Srbije. Uz supruga Roberta, bodibilding šampiona i personalnog trenera, 2007. godine, tokom njegovih priprema za takmičenje, poželela je da i sama uđe u taj proces, kako bi mogla bolje da razume kako je njemu. Bez takvih očekivanja, a tada majka dvoje dece, odnela je pobedu na svom prvom takmičenju! Od tada je krenula aktivnije da vežba, a uvidela je i da "opipljivo" znanje, stečeno lično i iskustvima ljudi koji su joj u okruženju, ume da prenese na druge. Nekoliko godina radi kao lični trener, a osmislila je i svoj fitnes miks koji vežbaju devojke i žene svih starosnih dobi, od petnaestogodišnjakinja do šezdesetogodišnjakinja. Takođe, i najmlađi imaju svoje termine za korektivnu gimnastiku, a sve je više mladih koji već sa sedam godina imaju deformitete kičme. Trudi se da svaki trening za žene bude drugačiji i zanimljiv, kombinuju insanity, tae bo, vežbe oblikovanja i snage, stiču kondiciju, ne preskaču zagrevanje i istezanje, a sve sa ciljem da istovremeno rade na zdravlju, izbacivanju stresa i lepom izgledu. Sonja kaže da, koliko god nekoj ženi vežbanje može da bude naporno, da je jedva stigla da od obaveza ugrabi to vreme za sebe, svaka se slaže da je nakon odrađenog treninga zen trenutak neprocenjiv. Svime ovim Sonja ruši predrasudu da žena koja je rađala ne može da izgleda tako dobro i postigne ozbiljne rezultate. Ona izbegava previše teorije, već na sosptvenom primeru želi da pokaže da je zaista moguće, uz volju, malo truda i odricanja u ishrani, da svaka žena izdvoji vreme samo za sebe, radi na zdravlju, izgleda pristojno i bude zadovoljna sobom. Ne zagovara ekstremna odricanja i "spartanski" način života, nego umerenost u svemu. Trudi se da se hrani prirodno, bez dijeta i izgladnjivanja i obavezno praktikuje da u nedelji ima slobodan dan od svega i bez griže savesti jede picu, sladoled, palačinke. Po njenom mišljenju, nikad ne izađe na dobro kad se stremi samo brzim i ekstremnim rezultatima koji obavezno budu samo kratkog daha, već bi trebalo da se sve shvati kao način života, kao nešto što radimo sa zadovoljstvom i što je jedino tako održivo na duge staze.
Savremeni, užurbani način života, koji ljudima mnogo daje, uzima i svoj danak - svuda idemo kolima, slabo se krećemo, sedimo pogureni satima nad računarom. Ni deca se ne igraju kao nekada, ne jure za loptom, ne voze bicikle, rolere. U Sonjinoj porodici ovo, sada već pravilo, nailazi na veliki znak stop! Slobodno vreme provode u prirodi, šetaju, idu na koš i tramboline, voze bicikle, deci su treninzi odmalena prirodno okruženje. Sonja je hedonista i ne zapostavlja ni lične želje, trenutke koje provodi sa drugaricama, voli da ode u bisokop, na neki dobar koncert i povremeno izađe na muziku. Kroz treninge se dešavaju i poznanstva od kojih neka prerastu i u prava prijateljstva, a sa svojim devojkama provodi dosta slobodnog vremena. Jednom nedeljno ode na masažu, nekad uveče, kad se kuća utiša, čita knjigu. Naravno da i njoj dođe dan zamora od svega, kada je, kako kaže, najbolje da joj se svi sklone s puta. S njom nikad niste u dilemi - ako je neraspoložena to će se videti na njenom licu, a ako je srećna svi u okruženju će to osetiti. Voli život i kaže da joj ne treba mnogo da bi u njemu uživala. S novcem u džepu, ili samo sa domaćim keksom, kokicama i flašicom vode sa česme, jednako lepo može da se provede. Sa takvim stavom, nadgrađenim na ljubav prema svom gradu, uspomenama na prve korake, padove i dečje igre, Kragujevac ne bi menjala za neki bolji grad, mada je imala priliku da ode. Volela bi samo da se sugrađani oblače šarenije i na ulicu izlaze sa više vedrine, da porade na duhu, opuste se i uživaju u sitnicama. Uvek uradi ono što je do nje - nije ni najsrećnija, ni savršena, ali je, kako kaže, zadovoljna kako se oseća u svojoj koži.
