Radio uživo
Izložba slika redovnog profesora fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Miroslava Lazarevića će biti otvorena sutra u 20 časova u Galeriji "Mostovi Balkana".
Umetnost Miroslava Lazovića odraz je burnog unutrašnjeg života slikara koji pokazuje na koji način i koliko duboko oseća sebe i ovo vreme. On umesto nas gleda širom otvorenih očiju i vidi sve one znatiželjne sadržaje koji kod posmatrača izazivaju stanje budnosti. Da se život i umetnost ne mogu odvojiti jedno od drugog pokazuje njegovo delo, u kome su stvarnost i mašta jedno biće. Njegov likovni sistem zasniva se na svojevrsnoj sintezi individualizma i vizuelnih činjenica. Sve je jedno s drugim povezano i spojeno: unutrašnji doživljaj, senzacija iz spoljašnjeg sveta, misli, osećanja i nadasve lični stav prema životu i umetnosti.
NJegovo slikarstvo je instinktivno hodočašće kroz slikarska prostranstva jer osećaj za likovni izraz se ogleda u odnosima valera, kolorita, površina, kompozicionoj organizaciji i dramatici, a motiv reflektuje trenutnu zaokupljenost autora. Temperamentan potez prepoznaje se u snazi tonova, nesumnjivoj pikturalnoj privlačnosti i nadasve energiji dela kao supstratu njegove vizije. Svaka Lazovićeva slika rađena je sa zanosom i doživljenom životnom zbiljom koja slikama daje ton mementa.
On je slikar čije oko „beleži“ suštinu prizora i to osećanje materijalizuje u figuralnim i apstraktnim kompozicijama. Motiv je povod da se razvije određena atmosfera a likovna logika kojom umetnik osećanje i izraz otelotvoruje na platnu uslovljena je silinom temperamenta koji ga kao neutaživ poriv vodi u predele slike. Pojavnost je podređena ideji, jer ona je ta koja je kristalizuje, određuje tok likovnih misli i usmerava umetnikovu energiju. Ona je eruptivna, snažna a na momente utihla jer se akcenat sa likovne forme prenosi na misaoni aspekt dela. Statičnost formi i osećaj nemira, dva, uslovno, suprostavljena stanja u njegovom delu su sa uspehom spojena i manifestuju karakter umetnika, njegovu impulsivnost i analitičnost. NJihovo saglasje ostvareno je kompozicionom i pikturalnom ravnotežom. U hromatici postignuti odnosi uspostavljaju osoben koloristički zvuk koji površinu ispunjava emocionalnim dimenzijama. To je posebno naglašeno na apstraktno-asocijativnim kompozcijima u kojima su valeri nosioci vizuelne radnje i shodno tome pojačavaju dejstvo boje. Fakturne slojeve autor uglavnom koristi u slikama sa tematikom egzinstencijalnog nespokoja, gde upravo ta vrsta ekspresivne vrednosti slici daje ključ. Usplahireni potezi, efekti curenja boje, višesmerna dejstva opozitnih kolorističkih pasaža su neke od vrednosti sa kojima je izgrađena dinamika kompozicije. U ovim slikama provejavaju zebnja i nemir, kao dominantna osećanja čoveka našeg vremena, otuđenog i uplašenog, čoveka čiju patnju Lazović oseća i boji slikama svoje duše.
Olivera Vukotić
