Radio uživo
U Kontakt galeriji i Galeriji SKC-a sutra od 20 časova biće otvorene dve izložbe - "Fem i Nem" Irene Kovač i "Prostor i Ništa" Sanje Solunac.
Fem i Nem- Irena Kovač
Sve knjige su već napisane, sve simfonije komponovane, sve slike naslikane i predstave odigrane. Živimo na hiljadama godina staroj kulturološko-informacionoj deponiji. Zabluda je da danas umetnost može delovati na svest kao što je to bilo moguće u predigitalnom dobu. Svaka misao, slika, reč koju upotrebimo najverovatnije već ima određeni broj pregleda na Google-u.
Šta se u ovakvim okolnostima očekuje od umetnosti? Estetska percepcija integralni je deo čovekovog doživljaja stvarnosti. Ako neko delo deluje na posmatrača manje ili više snažno, uprkos svemu prethodno viđenom, proživljenom i poznatom, sigurno će pospešiti duhovni razvoj, poboljšati komunikaciju i doprineti svetskom miru.
Irena Kovač, predstavnica je generacije umetnika postdigitalnog doba. Ona poznaje sve uslove koji su joj na raspolaganju – pristupačnost, tehnološku zrelost, ekonomsku bipolarnost i društvenu polifoniju doba u kome živi i radi. Kao suvereni vid izražavanja bira kolaž, što je značajno za sagledavanje njenog rada ne toliko tehnički koliko konceptualno. Reč je o postupku kojim se istovetnoj stvarnosti nepripadajući elementi međusobno postavljaju u zajednički kontekst u cilju kreiranja novih vrednosnih relacija. Na ovaj način autorka koristi i umetnički medij, pa besprekornu liniju crteža suprotstavlja savršeno ispoliranoj površini slike u tehnici ulja na platnu. Fotomontaža i slikarski fotorealizam su samo pitanje njene odluke jer fantastično vlada i jednom i drugom veštinom. Reči mogu biti pojmovi ili zvuci, zavisno od umetničke volje. To nas dovodi do same suštine njenog dela koja se tiče slobode izbora i razumevanja života i konačno uticaja koji u njemu ostvarujemo.
Rečnikom našeg doba ključni pojmovi (hashtags) u kompozicijama Irene Kovač su: Žena, porodica, telo, igra, humor, san, sloboda, kolorit. Sve to je autorka majstorski umontirala u vrcav narativ sa neodoljivo privlačnom atmosferom koja odaje emancipovani šmek starih dobrih vremena.
Nema zaključka, misli se nadovezuju jedna na drugu kao saće, detalji nagovešavaju celinu koja zavisi od perspektive posmatrača. Život je film koji režiramo sami, umetnost je igra na sreću, izložba je otvorena - Ksenija Marinković, istoričarka umetnosti.
Prostor i Ništa- Sanja Solunac
Likovni projekat pod nazivom ,,Prostor i Ništa“ je sastavljen od dvodimenzionalnih kolaža, zatim radova u kombinovanim tehnikama i prostornim instalacijama (takođe u kombinovanim tehnikama). Radovi su počeli da nastaju pre mnogo godina, uglavnom za potrebe naručenih scenografskih rešenja za predstave, ili scenski dizajn za raznorazne performanse, koji se u većini slučajeva nikada nisu realizovali zbog raznih okolnosi (kao što su na primer – promena upravnika/ce pozorišta ili određene ustanove, prokriumčareni novac za dati projekat...).
Danas, u mojim privatnim prostorima, skupine ovih radova predstavljaju ličnu beležnicu o odnosima prostora i vremena u kojima stvaram, i gde započinjem svoj "radni vek".
Vremenom sam počela da se bavim prostorom, kao umetničkom temom, u nekoliko različitih aspekata i medija (privatne i javne svojine; subjektivni/objektivni doživljaj itd.).
Kolaži i radovi u kombinovanim tehnikama, iako daju vizuelni dojam o prividnoj vedrini, jesu omaži opustelim, nestalim i/ili uništenim prostorima sa specifičnim istorijama postojanja, koji ostaju bez ljudi, bez publike, zbog dugačkog niza neobjašnjenih okolnosti - Sanja Solunac.
