Da li je dovoljno voleti film da biste razumeli kako nastaje? Polaznici Filmske radionice FRKA kažu da nije. Tek kada prođu kroz scenario, režiju, kameru, montažu, zvuk i snimanje sopstvenog filma, shvate koliko je svaki kadar pažljivo osmišljen i koliko detalja prosečan gledalac nikada ne primeti.
Neki su na radionicu došli iz radoznalosti, drugi zbog ljubavi prema fotografiji ili filmu, a pojedini su danas deo organizacionog tima. Jedno im je zajedničko – svi tvrde da posle FRKE više nijedan film ne gledaju na isti način.
„Prijavila sam se čim sam dočekala sledeću godinu“
Ivana Jevrić, jedna od organizatorki radionice priseća se da je još 2016. godine videla poziv za prvu FRKU, ali zbog ranije isplaniranih obaveza nije mogla da učestvuje.
– Bila sam strašno tužna što se nisam prijavila. Čekala sam celu godinu da ponovo bude raspisan konkurs i mislim da sam prva poslala prijavu. To iskustvo bilo je kao da sam završila mini kurs na fakultetu umetnosti. Bilo je veoma intenzivno, ali neverovatno korisno – kaže ona.
Objašnjava da se tokom radionice prolaze sve oblasti filmskog stvaralaštva – istorija filma, scenario, režija, kamera, produkcija, montaža i zvuk.
– Istoriju filma predaje Gordan Matić. Svake godine slušam isto predavanje i svake godine mi bude zanimljivo. To je zapravo uvod u razumevanje filma i načina na koji je nastala pokretna slika.
Od Čarli Čaplina do trilera
Kako objašnjava, scenario koji će na kraju biti snimljen nikada ne nastane iz prve.
– Kod nas je sve krenulo od ideje o Čarli Čaplinu, pa preko horora, da bismo na kraju završili sa potpuno drugačijom pričom. Sedeli smo do kasno u noć, raspravljali se, menjali tekst, prepravljali scenario više puta. Sve može da se promeni bukvalno do dana snimanja.
Iako je bila zadužena za produkciju, kaže da je cela ekipa učestvovala u svim segmentima rada.
– Nije postojalo „to nije moj posao“. Svi su pisali scenario, davali predloge, pomagali jedni drugima. To je timski rad.
„Posle FRKE film više ne gledate isto“
Možda najveća promena, kažu polaznici, dogodi se tek kada radionica prođe.
– Više ne mogu da gledam film kao ranije. Sada automatski primećujem kadar, svetlo, kompoziciju, kontinuitet, montažu. Dok drugi gledaju glumce, ja gledam kako je postavljena kamera – kaže jedna od učesnica, Jovana Tasić.
Sa njom se slaže i druga polaznica, Vanja Đorđević Krvavac.
– Pošto se bavim fotografijom, i ranije sam obraćala pažnju na vizuelni deo, ali tek posle FRKE sam počela da primećujem zašto je neki kadar dobar ili loš. Nekada me potpuno „oduva“ način na koji je scena snimljena.
Dodaje da ljudi koji nisu prošli radionicu uglavnom ne razmišljaju o takvim stvarima.
– Gledaju priču ili glumce. Ne razmišljaju gde stoji kamera, iz kog ugla je scena snimljena ili kako je kadrirana.
Greške koje većina gledalaca nikada ne primeti
Polaznici kažu da su posle radionice počeli da primećuju čak i sitne greške koje većina publike ne registruje.
– Danas odmah primetim da je u jednom kadru šolja puna, a u sledećem skoro prazna. Ili da glumac drugačije drži ruku nego malopre. To su stvari koje ranije nisam ni znala da postoje.
Jovana priznaje da pre FRKE nije ni znala da na setu postoji sekretarica režije.
– Nisam znala da postoji osoba koja prati svaki detalj kako bi sve bilo isto kada se scena snima iz drugog ugla. Tek tada shvatiš koliko je film ozbiljan timski posao.
Profesionalci koji dolaze direktno sa seta
Sagovornice posebno ističu da predavači nisu ljudi koji film poznaju samo iz teorije.
– To nisu profesori koji predaju nešto što su pročitali u knjizi. To su ljudi koji tog jutra dolaze sa snimanja serije ili filma, održe predavanje kod nas i vraćaju se na set.
Kao posebno iskustvo izdvajaju susret sa direktorkom fotografije Bojanom Andrić.
– Bila sam oduševljena kada sam shvatila da nam predaje osoba koja je radila kameru na „Tragu divljači“. Nisam mogla da verujem da neko ko radi na takvim projektima besplatno prenosi znanje nama.
Podsećaju da su prethodnih godina predavači bili i reditelj Srdan Golubović, scenarista Đorđe Milosavljević i brojni drugi filmski profesionalci.
Disciplina kao na pravom filmskom setu
Iako je radionica besplatna, učesnici ističu da se od polaznika očekuje ozbiljan pristup.
Predavanja se održavaju svakodnevno, prepodne i popodne, uključujući vikende, dok se završni deo radionice odvija kroz celodnevno snimanje i montažu.
– Kada se formiraju ekipe, svako ima svoju ulogu. Zna se ko je direktor fotografije, ko producent, ko režiser. Svi učestvuju u radu, ali na setu mora da postoji hijerarhija. Film drugačije ne može da nastane.
Dodaju da upravo kroz taj proces polaznici prvi put shvate kako funkcioniše profesionalna filmska ekipa.
Od polaznika do organizatora
Ivana ističe da joj je iskustvo bilo toliko značajno da je već naredne godine postala deo organizacije.
– Verovatno sam se pokazala dobro u produkciji, pa sam od 2018. godine deo organizacionog tima. Danas se bavim marketinškim i menadžerskim delom radionice.
Ističe da FRKA već jedanaest godina opstaje zahvaljujući podršci Grada Kragujevca, Knjaževsko-srpskog teatra i velikom entuzijazmu organizatora.
–Projekat traje jedanaestu godinu. To dovoljno govori o njegovom kvalitetu. Koristi se profesionalna filmska oprema, ista ona koja se iznajmljuje za ozbiljne filmske produkcije, a sve je potpuno besplatno za polaznike.
„FRKA nije samo radionica, već iskustvo koje ostaje“
Na kraju razgovora, sve tri sagovornice slažu se u jednom – najveća vrednost radionice nije samo znanje koje se stekne.
To je osećaj rada u pravoj filmskoj ekipi, zajedničko stvaranje filma, upoznavanje profesionalaca i potpuno novi način razmišljanja.
– Posle FRKE više ne gledate film samo kao gledalac. Počinjete da primećujete ono što stoji iza svake scene. Tek tada shvatite koliko je film zapravo timski posao.
