Radio uživo
U Kontakt galeriji SKC-a sutra od 19 sati biće predstavljena knjiga „Iza zapaljene šume“ autora Zvonka Karanovića.
Iz zbirke u zbirku, Zvonko Karanović pronalazi nove poetske izraze, nove tematske izazove i slike poetskih svetova, a umnožavajući emocije i likove svoje poezije kao da se poigrava linearnim strukturama ovog književnog roda. U svojoj novoj knjizi „Iza zapaljene šume”, u izdanju LOM-a, koja nalikuje na šetnju kroz „kodirani kosmopolitski luna-park”, još jednom uverava u vizuelnu i zvukovnu snagu svog stvaralaštva.
Apači iz plemena Čikava za svet kažu „šuma”, misao je koja otvara vašu novu poetsku zbirku. NJena realnost je apokaliptični post-svet, stvarnost na granici sna i života?
Vremenska ravan zbirke je smeštena u blisku budućnost, i Bob Dilan i DŽulijan Asanž su još živi, kao i potreba za dobrom poezijom koju jedna od junakinja citira, a druga tetovira na ramenu. Epigraf zbirke o svetu kao šumi u tesnoj je vezi s naslovom. Ako svet „gori”, šta ostaje posle i iza njega? Da li postoji utočiše koje stihija ne može da dosegne? Da li je to umetnost? Vera? Seks? Gde su prostori humanosti? Da li postoji mesto za poeziju? To su bila pitanja od kojih sam počeo. Tako je nastao hotel visoko u planini, kako sam zamislio to sigurno, povlašćeno mesto spasenja, ka kome idu junaci knjige. Ali, planinski putevi su neosvetljeni, uspon je strm, na putovanju se događaju nepredviđene stvari i potrebno je mnogo upornosti kako bi se dospelo tamo.
Deseta pesnička knjiga Zvonka Karanovića „Iza zapaljene šume" nalikuje šetnji kroz sobu s ogledalima gde se multiplikovani identiteti sele iz zamenice u zamenicu, iz pola u pol, iz statusa u status. U tom kodiranom kosmopolitskom luna-parku, s objektima za melanholiju i odmaranje, vožnju ili egzibicionističke šetnje pod okriljem meseca, Karanović nam u trideset slika, situacija, mini-filmova govori o ljubavi, pripadanju, magiji poezije, dužnosti pesnika.
Zvonko Karanović (1959) je pesnik i prozaista rođen u Nišu. Radio je kao novinar, urednik, voditelj na radiju, organizator koncerata, 13 godina bio je vlasnik muzičke prodavnice.
Počeo je da piše poeziju pod uticajem bit književnosti, filma i pop kulture. U svojim kasnijim knjigama eksperimentisao je s nadrealizmom i formom pesme u prozi. Dobitnik je nekoliko srpskih nagrada za poeziju, kao i nekoliko međunarodnih književnih stipedija, između ostalih i one koju dodeljuje „Hajnrih Bel Fondacija“, Keln, Nemačka, 2011. Objavljivao je u svim najznačajnijim književnim časopisima stare i nove zemlje, kao i u mnogim časopisima u inostranstvu. Pesme su mu prevedene na šesnaest jezika.
Napisao je trilogiju „Dnevnik dezertera“ koju čine romani „Više od nule“ (2004), „Četiri zida i grad“ (2006) i „Tri slike pobede“ (2009), čija radnja je smeštena u period april 1998 – 5. oktobar 2000. Trilogija prati životne priče trojice urbanih momaka koji, boreći se za svoj pogled na svet, pokušavaju da žive „po svome“ u zemlji ophrvanoj ratom i ekonomskim teškoćama. Ona je posveta izgubljenoj generaciji koja se devedesetih ili iselila iz Srbije, ili stradala u najnovijim balkanskim sukobima, ili postala društveno marginalizovana zahvaljujući svom kosmopolitizmu. Sva tri romana bila su veoma zapažena u srpskoj književnoj javnosti. Više od nule je doživeo tri izdanja, dok su romani „Četiri zida i grad“ i „Tri slike pobede“ bili u najužoj konkurenciji za NIN-ovu nagradu.
Karanović je član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Živi u Beogradu. Osnivač je i glavni urednik PPM Enklave.
Nagrade i priznanja:
Nagrada Laza Kostić za zbirku pesama „Mesečari na izletu“, 2013.
Nagrada Biljana Jovanović za zbirku pesama „Kavezi“, 2014.
Nagrada Kočićevo pero i Kočićeva knjiga za zbirku pesama „Najbolje godine naših života“, 2014.
Nagrada „Ramonda Serbica“ za celokupno delo i doprinos srpskoj književnosti, 2018.
Nagrada Kočićevo pero i Kočićeva knjiga za zbirku pesama „Najbolje godine naših života“, 2014.
Nagrada Dušan Vasiljev za zbirku pesama „Zlatno doba“, 2016.
