Predstava "Černobiljska molitva", nastala po istoimenom romanu Svetlane Aleksijevič, u dramatizaciji Slavenke Milovanović i Ivane Vujić, koja potpisuje i režiju, premijerno će biti izvedena večeras od 20 časova u Knjaževsko-srpskom teatru.
U predstavi igraju Miodrag Pejković, Ivan Vidosavljević, Čedomir Štajn, Avram Cvetković, Mina Stojković, Nenad Vulević, Aleksandar Milojević, Ana Todorović, Sanja Matejić, Dragoslav Tanasković, Hana Pejković/Višnja Ćalović.
Tekst je prevela Enisa Uspenski, dramaturškinja je Slavenka Milovanović, saradnica na scenografiji Ana Kolbjanova, a na kostimografiji Jelena Janjatović. Za video-rad je zadužena dr um. Svetlana Volic, dok je saradnica na performativnim elementima Dušica Knežević. Scenski govor potpisuje dr Dijana Marojević. Muziku i dizajn radila je Ljubica Petković, za komponovane delove i izvođenje zadužen je Dragoslav Tanasković, a urednica programa je Marija Soldatović.
Predstava se izvodi kamerno. Prva repriza je sutra, 30. septembra, od 20 časova.
O ROMANU ČERNOBILJSKA MOLITVA
"Černobiljska molitva" sastavljena je od ljudskih glasova, od onih koji se obično ne čuju iza buke i viška informacija. Ona je vapaj preživelih da budu saslušani - ne zarad pomoći, jer kada se katastrofa dogodi, pomoći više nema. Ostaju samo mrtve pčele, majke nerotkinje i bolesna deca - i potreba da se njihov glas čuje zarad ljubavi.
"Černobiljska molitva" je priča o slomu ljudskih pokušaja da stvore raj na zemlji. Ali i o tome da bi to možda bilo moguće kada bi čovek umeo da saoseća i da voli bližnjeg svoga kao sebe samog.
Enisa Uspenski
REČ DRAMATURŠKINJE
Ova predstava je molitva za svu decu koja su našom krivicom otišla pre nas.
Slavenka Milovanović
REČ REDITELJKE
Ja se bojim čoveka, a želim da ga sretnem, dobrog čoveka. Treba zavoleti čoveka, razumeti ga ljubavlju.
Ivana Vujić
SVETLANA ALEKSIJEVIČ
Beloruska je novinarka i književnica. Knjige su joj prevedene na mnoge jezike, a njen prozni stil se često naziva dokumentarističkom prozom. Aleksijevič u svojim delima briše jasnu granicu između novinarske reportaže i književne beletristike. Autorka ukršta na stotine stvarnih ispovesti svedoka velikih istorijskih tragedija (od Drugog svetskog rata i Černobilja do rata u Avganistanu i raspada SSSR-a), njihove glasove spaja u mozaičnu strukturu i predstavlja nam snažnu i emotivnu ispovest običnih ljudi.
Svetsku slavu stekla je knjigom "Černobiljska molitva" koja je van Belorusije izdata u više od četiri miliona primeraka.
Dobitnica je brojnih književnih nagrada, a 2015. godine primila je Nobelovu nagradu za književnost, za "višeglasno stvaralaštvo - spomenik stradanju i herojstvu našega vremena".
