Radio uživo
Predstava "Slučajna smrt jednog anarhiste", nastala po tekstu Darija Foa, u režiji Đorđa Nešovića i izvedbi glumaca Knjaževsko-srpskog tetara premijerno će biti odigrana u ovoj pozorišnoj kući sutra od 20 časova. Reprizna izvođenja zakazana su za 9. i 11. decembar.
Knjaževsko-srpski teatar u pozorišnoj sezoni 2025/26 premijerno izvodi predstave nastale po delima nobelovaca. Prva premijerno izvedena predstava u ovoj sezoni biće "Slučajna smrt jednog anarhiste", nastala po delu Darija Foa dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1997. godine.
Komad "Slučajna smrt jednog anarhiste" imao je svoju praizvedbu pre 55 godina u Milanu, stekao je popularnost širom sveta, a prevođen je na više od 30 jezika.
U predstavi igraju Čedomir Štajn, Nikola Milojević, Aleksandar Milojević, Ivan Vidosavljević, Nenad Vulević i Milica Majstorović.
Autorski tim predstave čine: Isidora Milosavljević - dramaturškinja, Ana Kolbjanova - scenografkinja, Jelena Janjatović - kostimografkinja, za scenski govor je bila zadužena Dijana Marojević, muziku potpisuje Marija Balubdžić, a video rad Milorad Savanović.
KST pozorište učestvuje u obeležavanju 100 godina od rođenja Darija Foa. Teatar će biti deo programa „100 godina za 100 zemalja“, koji Fondacija Fo–Rame realizuje tokom 2026. sa ciljem proslave stogodišnjice rođenja velikog umetnika. Tokom pozorišne sezone 2025/26 obeležavamo još dva važna datuma – 55 godina od praizvedbe komada, kao i 10 godina od smrti Darija Foa.
Dario Fo (1926–2016), bio je italijanski dramski pisac, reditelj, glumac i satiričar. Tokom svoje bogate karijere napisao je više od 70 drama, a njegovo delo je prepoznatljivo po otvorenoj kritici organizovanog kriminala, političke korupcije i doktrine katoličke crkve. U svom dramskom delu koristio je metode renesansne komedije del arte, oslanjajući se na improvizaciju i političku satiru. Zajedno sa suprugom, glumicom Frankom Rame, osnovao je pozorišnu trupu koja je počivala na levičarskim idejama i izvodila predstave na javnim mestima, fabrikama, obraćajući se direktno radničkoj klasi. Zbog svoje glasne kritike i subverzivnog humora stekao je kultni status, ali je često trpeo torturu i progon političkih struktura. Ipak, ostao je politički aktivan i posvećen pozorištu do kraja svog života. Nobelov komitet mu je 1997. dodelio najprestižniju nagradu za književnost i priznanje uz obrazloženje da je „u najboljoj tradiciji srednjovekovnih komedijaša šibao vlast i vraćao dostojanstvo poniženima“.
Reditelj Đorđe Nešović je diplomirao osnovne studije pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi red. prof. Ivane Vujić i dr um. Snežane Trišić, dok je master studije završio pod mentorstvom Kokana Mladenovića. Student je doktorskih umetničkih studija na tom fakultetu. Režirao je predstave "Režim isceljenja" (Tanja Šljivar, Atelje 212, Beograd), "Sve dobre barbike" (po romanu Katarine Mitrović, Hartefakt, Beograd), "Efekat" (Lusi Prebl, NP „Toša Jovanović“, Zrenjanin), "Mišja groznica" (Aleksandar Popović, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad), "Džordž Kaplan" (Frederik Zontag, Slovensko narodno pozorište Nova Gorica) i "Uobraženi bolesnik" (Ž. B. P. Molijer, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac). Tokom studija režirao je predstave "Tamo gde pevaju" (Filip Grujić), "Lux in Tenebris" (Bertolt Breht), "Lola Montez" (Slobodan Obradović). Asistirao je Milošu Loliću na predstavi "Kaspar" (Peter Handke, Jugoslovensko dramsko pozorište), kao i Marku Đorđeviću na filmu "Za danas toliko". Učestvovao je na brojnim festivalima i radionicama, u zemlji i inostranstvu. Od decembra 2024. godine obavlja funkciju umetničkog direktora Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu. Dobitnik je nagrade „Dr Hugo Klajn“ za najboljeg studenta pozorišne režije u svojoj generaciji.
