Tragikomedija "Srećna nova" u KST: Bunt iz 90-ih živi i posle dve decenije

Glumci iz Niša Aleksandar Mihailović i Dejan Cicmilović sutra od 20 sati u Knjaževsko-srpskom teatru igraju komediju pod nazivom "Srećna nova", u kojoj su, sem za izvedbu, zaduženi i za tekst i režiju. To je priča o dvojici ljudi koji se nakon odlaska iz zemlje 90-ih vraćaju u Srbiju, sa istim buntom koji u njima živi i posle dve decenije.

Aleksandar Mihailović i Dejan Cicmilović junaci su tragikomedije „Srećna Nova“, koja će vas nasmejati i dotaći. Priča o dvojici ljudi koji se nakon odlaska iz zemlje 90-ih godina vraćaju u Srbiju, sa istim buntom koji u njima živi i posle dve decenije.

"Tragikomedija je otprilike žanr koji mi živimo. U toj žanrovskoj odrednici to „tragi“ znači da se bavi današnjim trenutkom, aktuelnim problemima, temama, ambijentom u kome živimo, a „komedija“ je taj šaljivi, komičniji otklon koji junaci predstave prave u odnosu na problem koji ih muči", kaže Aleksandar Mihailović.

„Srećna Nova“ je predstava za sebe, ali je u neku ruku i nastavak „Emigranata“ Slavomira Mrožeka za koga kažu da je majstor intelektualnog humora. Ona se oslanja na emigrantska iskustva naših ljudi čije su priče bile inspiracija za tekst.

„To je priča o dvojici ljudi, bivših emigranata, koji su se našli posle 20 i više godina u Novogodišnjoj noći. Dejan Cicmilović i ja smo putovali po Evropi i sretali se sa našim emigrantima, razgovarali sa njima i sva ta naša iskustva u „sudaru“ sa njima uvučena su u ovaj komad“, objasnio je Aleksandar Mihailović.

Zapitali su se šta bi bilo kada bi sve te ljude vratili u Srbiju, a jasno je da živimo upravo u vremenima kada nam sve više ljudi odlazi.

„To je više priča o nama danas ovde nego što je priča o tim ljudima – emigrantima, tamo negde van. Predstava je dovoljno duhovita da možemo da podnesemo svu tu težinu i svu muku koja nas svakodnevno napada, a sa druge strane dovoljno ulazi u srž problema, a možda i negde u srž rešenja“, kaže Mihailović.

Aleksandar Mihailović i Dejan Cicmilović pripadaju generaciji koja je odrastala 90-ih, kada su, kako kaže Cicmilović, mladi masovno odlazili iz naše zemlje.

„Neki su se vraćali, neki ostajali iz raznoraznih razloga. Neki su odlazili iz političkih, neki iz egzistencijalnih razloga. Svi su pokušavali da nađu vrstu neke slobode: ekonomske, materijalne, duhovne. Ovo je priča o ljudima koji su otišli iz različitih pobuda: jedan da bude gastarbajter i zaradi novac, a drugi da pobegne od određenog režima koji ga je na neki način pritiskao u duhovnom ali i egzistencijalnom smislu. Nakon određenog perioda u inostranstvu i jedan i drugi su na neki način ostvarili svoje ciljeve. Jedan je zaradio pare i vratio se u zemlju, a drugi je dočekao slobodu za kojom je žudeo“, objašnjava Dejan Cicmilović.

Kada se vrate u zemlju iz koje su otišli obojica se suočavaju sa problemima koji su ostali gotovo isti.

„Jedan od njih ima problem u vezi sa sudbinom svoje porodice, a drugi-intelektualac koji je otišao zbog svojih nesloboda, pokušava da pomogne aktuelnoj vlasti, koja je baš u tom trenutku došla na vlast. Nakon određenih godina dolazi do razočarenja i kod jednog i kod drugog, naročito kod intelektualca koji shvata da se u stvari ništa nije promenilo. On pokušava da ponovo ode, ali su sada okolnosti potpuno drugačije“, prenosi nam okosnicu priče Dejan Cicmilović.

Te generacije koje su odrastale 90-ih imale su potrebu za buntom, potrebu da kažu nešto, ne da banalno prkose sistemu, već da postave određena pitanja i ukažu na ono što se dešava u društvu, kako bi se na taj način oslobodili nekog unutrašnjeg straha od tadašnjeg vremena.

„Ovo je možda bunt te naše generacije u sadašnjem vremenu. Publika treba da očekuje da će se zaista nasmejati na nekoliko mesta, ali i podsetiti na ono što nas je u stvari zateklo od 90-ih do danas i gde su danas „mali ljudi“ i oni koji su se predstavljali kao intelektualci, kako oni žive i kakve su im pozicije“, kaže Cicmilović.

Predstava "Srećna nova" rađena je po tekstu Aleksandra Mihailovića, a režiju potpisuje zajedno sa kolegom sa kojim i igra u ovom komadu, Dejanom Cicmilovićem. Muziku je radio Nenad Vasilić, a za ton, video i svetlo zadužen je Bane Ilić.