Radio uživo
U galerijama SKC-a sutra od 19 sati biće otvorene dve izložbe - "Construction of horror" Lazara Mitrovića i "Očna tačka" Danijele Tasić Cvetković.
Izložba "Construction of horror" biće otvorena u Galeriji SKC-a, a "Očna tačka" u Kontakt galeriji.
Očna tačka
“Očna tačka (tačka posmatranja) je mesto sa koga se posmatraju oblici i prostor dok nastaje crtež.” (Eduka, Likovna kultura za VII razred osnovne škole, 2011. godina).
Takvo mesto pronalazim u svakodnevnom rasporedu obaveza, najčešće na relaciji Sombor - Apatin. Mesto se i premešta, nosim ga sa sobom, iz sobe u park, iz učionice u odmor, iz vagona u šetnju. Sa mesta posmatram vremenske daljine, lične i univerzalne. Očnu tačku spajam sa vremenskom. Udaljene približavam, skorašnje udaljavam. Likovni elementi izranjaju na površinu. Često ih potapam, zatim ponovo tražim. Izmaglice se talože na samotnim mestima, i tu čekaju svetlost, da ispare.
Međusobni odnos udaljene vrememske tačke i očne tačke ostvaruje se izjednačavanjem njihovih osnovnih karakteristika. Tačke su žarišta koja osvetljavaju put mog pogleda. Sadašnji tren se produžava. Mesto i vreme se izjednačavaju.
“A moje oko, ko fenjer na poslednjem vagonu, još juri iza tih vozova”, Proza o Transsibirskoj železnici, Blez Sandrar
Danijela Tasić Cvetković
...“Čini se da slika nastaje postupcima, nanosom lazurnih slojeva koji su, čas zasloni, čas okna. Tako prvobitna informacija realnosti nestaje i postaje, može se reći, nesavršena imaginacija. Zato što se u tim slojevima i velovima tek naznačenih površina nazire oblik ili predeo, možda, tako poznat. Koncept ovih slika sadrži izraziti personalni karakter, koji je saglediv kroz višeslojno značenje umetničkog izraza“.
Radmila Savčić
Danijela Tasić Cvetković rođena u Odžacima 1974. godine. Završava gimnaziju u Somboru, a u Beogradu upisuje VŠLIPU, zatim FLU smer slikarstvo. Diplomira 2003. godine, a 2007. magistrira na istom fakultetu u klasi profesora Jovana Sivačkog. Član je ULUS-a od 2003. godine. Dobitnica je par nagrada za vreme studiranja. Mnogo puta učestvuje na grupnim, a više puta je i samostalno izlagala. Sa porodicom živi u Somboru, radi u Apatinu.
Construction of Horror
Nakon prve samostalne izložbe plakata u Beogradu, Lazar Mitrović se u Kragujevcu predstavlja, ovaj put crtežima.
Atmosfera na radovima, kojima prisustvujemo, je, najblaže rečeno,zastrašujuća. Imamo utisak da je autor ilustrovao svoje najgore košmare ili bolesne fantazije. Primećujemo nagomilane antropomorfne figure, predmete, životinje, udove, polne organe, ljudski izmet i apstraktne forme kako zejdno interreaguju, pretapaju se, stapaju i rasipaju. Sve odiše užasom i teskobom.
Serija crteža koju obuhvata ova izložba, nastala je kao njegova reakcija na okruženje, u socijalnom smislu, ali i kao reakcija na određene ljudske pojave koje nisu nužno vezane za našu okolinu već postoje i deluju u, verovatno, svim socijalnim zajednicama na svetu.
Svakog dana smo svedoci raznih neprijatnih situacija, vulgarnosti, gluposti ili zlih namera drugih. Često sami umemo druge da izlažemo svojim problemima nerazmišljajući kakve to posledice može da ostavi za sobom.
Lazareva ideja bila je da sve negativne manifestacije prikaže u potpunosti, oslobođene svega što ih spolja kamuflira. One su materijalizovane, oživljene. Dat im je lik. Sve psovke, zle misli, vulgarnosti i mržnje su nešto što sada možemo da vidimo pred sobom. Ovakva namera direktnog izlaganja nam daje priliku da se suočimo sa svim gadostima za koje smo, kao ljudi, sposobni, i da obratimo pažnju na sve što smo u stanju da emitujemo.
Zanemarivanjem sebe i prepuštanjem života slučaju, čovek počinje da ispoljava svoje najveće odvratnosti, koje mogu imati katastrofalne posledice po okolinu u najširem mogućem smislu.
Kroz ove crteže su prikazane različite anomalije karakteristične za ljudski duh, ali isključivo vezane za one segmente bića koji su podložni promeni i na koje čovek može da utiče, ali na svesnom ili podsvesnom nivou, odbija da se upusti u to.
Da li je Lazar preterao time što je odvratnostima dao fizički oblik i što smo u mogućnosti da ih vidimo? Na nama ostaje da o tome damo sud.
Lazar Mitrović (1992) iz Požege, završio je Filološko-umetnički Fakultet u Kragujevcu 2016, godine, posle čega se školovao na GOLDEN BEE ACADEMY, gde su mu mentori bili Peter Bankov, Juri Gulitov i Serge Serov. Učesnik je na više desetina svetskih izložbi, uglavnom iz oblasti dizajna i modernih vizuelnih komunikacija. Na svetskoj sceni je aktivan već nekoliko godina, dok u Srbiji izlaže nešto ređe, ali je ipak prisutan. Njegovo istraživanje je, uglavnom, vezano za psihologiju, sociologiju i biologiju, ali su ti okviri jako relativni.
Osnovni smisao njegovih radova se odnosi na promenu kao fenomen. On se analitički bavi tim pojmom u skoro svim svojim radovima i daje neku vrstu autonomne ilustracije na tu temu.
Milorad Koturović
