Porodica iz Kragujevca već nekoliko godina svakog leta ima posebnog gosta u dvorištu, isprva nezvanog i samo na trenutak "strašnog". Čim je njegova glava prvi put pred njima izvirila iz žive ograde dok su uveče sedeli par metara odatle, odmah je osvojio njihova srca.
Naši sugrađani, inače, mrvice koje ostaju posle obroka uvek izbace u dvorište jer veruju da ptičice koje dolaze po njih donose blagoslov i napredak u dom. To je i jedno od najlepših i najrasprostranjenijih verovanja u našoj narodnoj tradiciji, koje se prenosi s kolena na koleno. Veruje se da mrvice hleba nikada ne treba bacati u smeće, jer se time baca sopstvena sreća i "priziva beda". Umesto toga, sakupljanje mrvica sa stola posle obroka i njihovo bacanje u dvorište ili na prozor smatra se činom zahvalnosti. Veruje se da svaka ptica koja dođe da pozoba te mrvice simbolično "umnožava" bogatstvo te kuće.
Tako gledano, ptičice su prizivani gosti, a ne ovaj nezvani, kojeg smo vam najavili.
Pre par godina, dok su u večernjim satima okupljeni za baštenskom garniturom časkali i smejali se nakon vrelog dana, naši sugrađani su momentalno utihnuli kad su čuli šuškanje u živoj ogradi do njih. Nije da su se uplašili, jer zvuk nije najavljivao nekog gabaritnog gosta, ali nakratko nisu znali šta je. Odlučili su da ne prilaze i sačekaju, a ubrzo je iz mraka provirila prelepa njuškica a potom i čitav gost - bio je to jež.
Ježevi u prirodi su inače noćni lovci sa odličnim čulom mirisa, što im pomaže da pronađu ono čime se i hrane - insekte i larve, puževe, manje žabe, ptičja jaja... Povremeno grickaju opalo voće (jabuke, kruške, bobice), ali to im nije osnova ishrane. Ono što je, međutim, u našoj priči zanimljivo je da jež kod naših sugrađana svratio baš na one mrvice, iako, po pravilu, hleb nema apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost za njih, a želudac im se od toga nadima. Možda je nanjušio nešto sa svog menija, a mrvice probao usput.
Bilo kako bilo, ova kragujevačka porodica odmah je postala oduševljena činjenicom da se jež često pojavljuje uveče u dvorištu, a tako je već par godina. Da bi ga počastili kako valja, raspitali su se šta bi mogli da mu ponude, pa je izbor pao na par granulica za mačke koje mu ostave i plitku posudicu sa malo vode. Naročito im je simpatično da ih se jež uopšte ne boji, već se gosti pred njima kao da je pravi kućni ljubimac. Šta zaista jede kada oni odu na spavanje, to ne znaju, ali su veoma radosni što je odabrao baš njihovo dvorište.
I tu opet dolazimo do jednog lepog narodnog verovanja koje je deo slovenskog folklora - jež u dvorištu se smatra izuzetno pozitivnim gostom i simbolom sreće.
Veruje se da bodljikavi gost donosi mir i sigurnost u dom koji poseti. Zbog svojih bodlji, u narodu se smatra prirodnim štitom protiv negativne energije, urokljivih očiju i zlih sila. Narod kaže da tamo gde jež boravi, "zlo ne ulazi" jer se bukvalno nabada na njegove bodlje.
Poznat je i kao vredan sakupljač koji uvek nešto "vuče" sa sobom. Zato se veruje da njegov dolazak u naše dvorište najavljuje finansijski dobitak i opšti napredak za ukućane. Ako dođe i zadrži se, to je znak da u kuću stiže period blagostanja.
Običaj nalže da se jež nikada ne tera, već da se obavezno ugosti, baš kao što to rade naši sugrađani. Time simbolično poručuju da je njihova kuća široke ruke, a zauzvrat "prizivaju" da se dobra energija i obilje zadrže u domu.
Ovo je upravo ista logika kao i sa prizivanjem ptičica mrvicama, pa naši sugrađani smatraju da im je jež, takoreći, doneo džekpot.
