Radio uživo
Da li se u poslednje vreme osećate prilično umorno, nemate energije, niste motivisani i često ste razdražljivi bez nekog povoda? Ako uz to ponekad osećate da vam srce preskače, onda ste verovatno jedna od ko zna koliko osoba koje pate od burnout sindroma ili sindroma pregorevanja na poslu, koji je nažalost vrlo česta pojava poslednjih godina, a posebno tokom pandemije koronavirusa.
Izazivač ovih simptoma može biti konstantan umor zbog višemesečnog stresa na poslu i prekovremenog rada u dužem vremenskom periodu.
Burnout sindrom je povezan i sa učestalim kardiološkim problemima, među kojima se najčešće javlja poremećaj ritma srca koji može imati i fatalne posledice. Do zaključka da su ove dve stvari povezane došli su naučnici koji su sproveli veliko istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Evropskog društva kardiologa. Kako je burnout sindrom povezan sa srčanim aritmijama?
Burnout sindrom i srčane aritmije
U pomenutom istraživanju, na uzorku od 11.000 ljudi, koji su praćeni u kliničkom ispitivanju tokom 25 godina, utvrđeno je da prisustvo “vitalno ugrožavajućeg umora” odnosno iscrpljenosti, koja je osnovna karakteristika burnout sindroma, povećava rizik za dobijanje atrijalne fibrilacije za čak 20%. Ono što su naučnici do sada otkrili je da telo u stanju stresa i iscrpljenosti reaguje tako što aktivira odbrambeni mehanizam, koji zbog svog snažnog intenziteta, može da ima poguban uticaj na srce.
Već je poznato da iscrpljenost povećava rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja, posebno srčanog i moždanog udara, kod osoba koje su stalno izložene stresu i mnogo rade. Ovo istraživanje donosi dodatne informacije o uticaju stresa na srce i šalje vrlo jasan signal svima da je važno voditi računa o srcu, kardiovaskularnom sistemu uopšte, kako ne bismo imali problema.
Šta je zapravo atrijalna fibrilacija?
Atrijalna fibrilacija ili kako se još zove treperenje pretkomora, predstavlja poremećaj srčanog ritma koji nastaje u pretkomorama i jedan je od najčešćih oblika aritmija koje se javljaju kod velikog broja ljudi. Procenjuje se da će ukupno oko 17 miliona ljudi u Evropi do sledeće godine imati ovo stanje, koje povećava šanse za dobijanje srčanog i moždanog udara, pa i smrti.
Uzroci pojave ovog poremećaja mogu biti srčane mane i hipertenzija. Međutim, nastanku poremećaja srčanog ritma može da doprinese i poremećaj rada štitne žlezde (hipertireoza), kao i neregulisan nivo šećera u krvi. Ipak ono na šta treba obratiti pažnju ukoliko osoba nema nijedno od ovih stanja, uzrok može biti prekomerna konzumacija alkohola, kofeina, stres i nedovoljna količina sna koja se nadoknađuje veštačkim stimulansima poput kafe ili energetskih pića.
Na koji način možemo izbeći fatalne posledice burnout sindroma?
Prve svega važno je da vodimo računa o zdravim životnim navikama i da se trudimo da što manje budemo izloženi stresu, da unosimo vitamine i minerale kroz voće i povrće, dovoljno spavamo i bavimo se fizičkom aktivnošću. Međutim, ukoliko nešto od ovoga ne radimo stalno, preskačemo fizičke aktivnosti ili jedemo brzu hranu, uz konstantan stres na poslu i život uslovljen rokovima, moguće je da ćemo osetiti prvi znake nepravilnog rada srca, odnosno pojavu aritmija.
Kako bismo saznali da li je to poremećaj koji može biti opasan po život i koji može uzrokovati srčani ili moždani udar, trebalo bi da redovno idemo na kardiološke preglede i na sveobuhvatni pregled srca, koji će kardiologu dati dovoljno informacija kako bi postavio eventualnu dijagnozu i započeo lečenje.
Kardiološki pregled kao preventiva
Sada kada znate da burnout sindrom može imati ozbiljan uticaj i na srce, važno je da ukoliko osećate određene tegobe, a možda ih ignorišete, što pre zakažete pregled i ustanovite u kom stanju se nalazi vaše srce. Visokostručan medicinski kadar Puls kardiološkog centra će, na najsavremenijim aparatima, obaviti pregled i na osnovu dugogodišnjeg iskustva doneti zaključak i predložiti vam dalji tok lečenja, ukoliko je to potrebno ili dati preporuke kako da vodite zdraviji život.
