Radio uživo
Sigurno vam se bar jednom dogodilo da kupite knjigu sa velikim entuzijazmom, obećate sebi da ćete je uskoro pročitati, a onda ona mesecima – ili čak godinama – stoji na polici. Ako vam je ovo poznato, postoji velika šansa da praktikujete nešto što Japanci zovu cundoku.
Reč cundoku potiče iz Japana i opisuje naviku kupovanja knjiga koje se nikada ne pročitaju, već ostaju nagomilane na policama, noćnim ormarićima ili radnim stolovima. Iako zvuči kao savremeni fenomen, ovaj izraz postoji još od 19. veka i nastao je kao duhovita kombinacija japanskih reči koje označavaju "slaganje stvari u gomilu" i "čitanje".
U praksi, cundoku izgleda ovako: vidite zanimljivu knjigu u knjižari ili na internetu, kupite je sa velikom željom da je pročitate, ali vam svakodnevne obaveze, nove knjige ili jednostavno nedostatak vremena stalno pomeraju plan. Vremenom se na polici stvara mala "biblioteka nepročitanih knjiga".
Zanimljivo je da mnogi ljubitelji knjiga širom sveta smatraju da cundoku nije nužno loša navika. Naprotiv – neki tvrde da je to dokaz radoznalosti i želje za znanjem. Poznati italijanski pisac i filozof Umberto Eko imao je ogromnu ličnu biblioteku, a verovao je da su upravo nepročitane knjige najvrednije, jer nas stalno podsećaju koliko još toga možemo da naučimo.
Psiholozi takođe ističu da kupovanje knjiga često predstavlja investiciju u buduće vreme – trenutak kada ćemo imati više mira da se posvetimo čitanju. Drugim rečima, svaka nepročitana knjiga na polici zapravo je obećanje samom sebi.
Zato, sledeći put kada pogledate gomilu knjiga koje čekaju svoj red, možda ne treba da osećate grižu savesti. Možda samo imate malo cundokua u sebi – a to je, za mnoge ljubitelje knjiga, sasvim normalna i čak pomalo simpatična navika.
