Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji - Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Parkirasmo se na neko mesto, što bi rekli poluobeleženo za parking, ali ajde, vide oni da smo turisti pa neće baš da zatežu. Primetna je neka užurbanost i kod zaposlenih i kod ljudi koji su vrzmaju oko hrama. Na biletarnicu, ovde ne rade stare taktike ali i ulaz ništa specijalno, oko 2 evra. U suštini svuda je ulaz simboličan u odnosu na cene evropskih muzeja i znamenitosti. Naravno, odmah ti objasne da za tu cenu imaš i uračunatog vodiča, koga ćeš častiti na kraju ture, što je neobavezno ali se uvek uradi. Ulazimo u hram i čim dođosmo na centralni plato puče pogled da te zaledi za zemlju. Pogled na hramove od kojih dominira centralni na kome se nalaze „Vrata Raja“. Takav komleks još ne videsmo na ovom putovanju, a Boga mi i na dosta drugih putovanja. Sam izgled kompleksa pobuđuje jedno ogromno poštovanje pa nije ni čudo što je hram Besakih nazvan „Hram Majke“.
Vodič krenu da zarađuje svoj bakšiš pa tako saznasmo da je Hram Besakih kompleks hramova u istoimenom selu obroncima planine Agung, Istočni Bali, koji je uvrštenog u svetsku kulturnu baštinu 1995. godine. To je najvažniji, najveći i najsvetiji hram balijskog hinduizma. Ime je dobio po Naga Besukih, božanstvu zmaja koje po njihovom verovanju živi na planini Agung. Smešten na skoro 1000 metara visine, kompleksu se sastoji od 23 odvojena, ali povezana hrama, od kojih je najveći i najvažniji Pura Penataran Agung. Na ulazu je čandi bentar (razdvojena kapija), a iza njega Kori Agung, kapija kroz koju se ulazi u drugo dvorište.
Hram je izgrađen na šest nivoa, terasasto postavljenih uz padinu. Sve je to poređano duž jedne ose i zamišljeno da vodi duhovnu osobu naviše i bliže planini koja se smatra svetom.
Precizno poreklo hrama je nejasno, ali njegov značaj kao svetog mesta gotovo sigurno datira iz praistorije, jer kamene baze Pura Penataran Agung i nekoliko drugih hramova podsećaju na megalitske stepenaste piramide, koje datiraju najmanje 2.000 godina.
Svakako je korišćena kao hinduističko mesto obožavanja od 1284. godine kada su se prvi javanski osvajači naselili na Baliju. Do 15. veka Besakih je postao državni hram moćne dinastije Gelgel.
Dok se približavamo platou na kome se nalaze stepenice koje vode do „Vrata Raja“, prilazi nam jedna žena koja nam uvaljuje korpice ispletene od bananinog lista pune cveća, da ponesemo do glavnog hrama da bi mogli tamo da nam „očitaju molitvu“ za zdravlje i da umire zle duhove. Mislim ne treba mi, nije to moja vera, al ajde, kad si u Rimu budi rimljanin. Naravno odmah zaluđuje za cenu ali se nekako dogovorismo. Prvo krećemo da se slikamo na stepenicama koje su tako napravljene da bukvalno i imaš osećaj da se krećeš ka Raju. To je i centralno mesto svih slika koje svi živi izbace na društvene mreže. Vodič, iskusni fotograf ali nije baš onako po mom ukusu takio da prođosmo ubrzani kurs fotografije koji naravno da nije urodio plodom jer on ima svoju viziju kako to treba i to ti je to. Dosta poučnih stvari čusmo o hramu ali i o dinastiji Gelgel, koja je vladala moćnom državom na Baliju u 16. veku. Sin Deva Ketuta, osnivača kraljevstva, Dalem Baturenggong, koji je vladao sredinom 16. veka, na svom dvoru je primio bramanskog mudraca po imenu Nirarta koji je pobegao iz haotičnih uslova na Javi. Između vladara i Nirarte, koji se bavio obimnom književnom delatnošću, uspostavljen je plodan odnos patron-sveštenik, tako da je u kulturološko verskom pogledu carstvo Gelgel bilo izuzetno dominantno u odnosu na druga.
Krećemo dalje stazom koja vodi uz levu ivicu hrama ka najvišem i najmoćnijem Pura Penataran Agung. Pokazujući nam da su hramovi sagrađeni od stena lave objasni nam da su ovo područje pogodile dve velike katastrofe: zemljotres 1917 godine i serija erupcije lokalnog vulkana na planini Agung 1963. godine, u kojoj je poginulo oko 1.700 ljudi. Tokovi lave promašili su kompleks hrama za samo metar, ali su neki obodni delovi uništeni. Spasavanje hrama Balinežani smatraju čudesnim signalom bogova da žele da pokažu svoju moć, ali ne i da unište spomenik koji su balijski vernici podigli.
Napokon stižemo do centralnog hrama prošavši kroz put prosvećenja, što bi kod nas značilo preznojismo se sve iz sebe izbacismo. I realno, pred nama se pojavi hram koji niti je na nebu nit je na zemlji, iza kojega se pruža pogled na Agung i o0blake koji ga okružuju. Svuda usput su skulpture - svetinje koje su obavijene sa crno belim sarongom kockatih šara koji se odnosi na balinežansko verovanje i dualistički pogled na svet. Nebo i zemlja, dan i noć, bogovi i demoni su suprotnosti ali su podjednako važni kao dokaz suprotnosti i ispravnosti verovanja u dobro. Malo odmora na klupici pored, da se uzme vazduha i ponovo uz stepenice koje vode do centralnog svetilišta. Stepenice koje su pune turista jer je slikanje na kapiji na njihovom vrhu i pogled savršen. Probismo se do kapije sa koje se pruža neverovatan pogled na pola Balija. Pogled koji ispunjavaju prelepe stepenaste kule napravljene od crnog vulkanskog kamena, koje krase vrh brda i gledaju na zelena pirinčana polja u podnožju i na obale balijskog ostrva. Onaj pogled od milion evra. Vodič nas dovede do svetilišta gde neki hinduistički sveštenik nam objasni da sednemo, da stavimo ispred nas korpice koje smo kupili na ulazu i krenu da vrši neki obred, gde me lepo isprska nekom svetom vodom, da me vrati u život posle onolikog penjanja. Završi on to, pogledasmo se Ljubica i Ja i realno drugi ljudi. preobrazi nas čovek dok si keks rekao. Naravno šala, drugi ljudi jer odmorismo malo.
Sad je lakše nizbrdo, uz dosta stajanja i slikanja pored znamenitosti jer se sad vraćamo drugim putem. Pozdravismo se sa vodičem, malo bakšiša u džep i polako ka izlazu kad odjednom ka nama reka ljudi svi obučeni u belo i nose neka korpe sa cvećem i natpisima. Nepregledna povorka, kao neki ogromni zmaj koji se kreće ka hramovima doseže skoro do smog podnožja planine. Narod u polu transu ulazi u hram i prosto je nemoguće da prođeš kroz povorku da izađeš iz hrama. Ukapirasmo da je danas neki veliki praznik i da danas iz cele oblasti, tj iz svih malih hramova, dolaze u Besakih da bi doneli urne sa svojim najbližim. Na Baliju se hindusi spaljuju i deo pepela se nosi u hram i tu ostavlja kada su neki veliki praznici koji se kasnije prosipa. Na tim korpama se nalaze i slike preminulih čiji se pepo nalazi u urni. Pola sata je ulazila povorka sprečavajući nas da izađemo.
Napokon se dočepasmo kola ali opet debeli zastoj, jer tu povorku prati dosta automobila kojima se učesnici vraćaju svojim kućama. U retrovizoru ostaje Agung i čudesni Besakih, „Hram Majka“ koji je i više nego opravdao svoj naziv i ulogu u hinduističkom životu Balija.
Pravac poslednja, barem po planu destinacija Hram Tirta Ganga – Vodena palata. Navozasmo se jer sad je već oko 3 sata i gužva je na svim putevima tako da uši nam otpadoše dok stigosmo. I onda problem, ne primaju karticu a mi bez keša, ali lepa reč gvozdena vrata otvara, tako da eto nas u hramu.
