Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji - Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Napokon Bali, to ostrvo sa magičnim imenom, na koje i kad pomisliš osetiš neki čudan, do tada nedoživljen relax. Eh koliko čuo, koliko pročitao, izmaštao i napokon tu.
Put od recepcije do sobe prate znaci "Tsunami evacuation" jer je deo hotela gde su sobe najviši. Šatro će nam pomogne ako se popnemo na 10metara visine al aj. Ubacivanje stvari, tj rančeva i odmah, ali odmah izletanje na Kuta plažu koja se nalazi odmah preko ulice, bukvalno 10m od ulaza u hotel. Odmah u vodu, ej čoveče, posle nekih 25 dana jakog putovanja napokon onaj deo hedonizma, onih 20tak dana raznih delovaBalija. Padanje u nesvest na peškir, na vrućem pesku koji tako dobro greje telo da se bukvalno svi mišići raspadaju. Oči se ko po komandi zatvaraju i to je to. Ceo dan u palminoj hladovini, sa trošenjem sakupljene snage samo za odlazak po kafu ili neku klopu od uličnih prodavaca.
Pred kraj dana, ovde je skoro radnodnevnica, sviće oko 6 i smrkava oko 19 sati, rastavljanje na hotelskom bazenu koji je vrhunski, ali baš. Doduše radi do 21h ali ne prave problem da ostqneš koliko hoćeš, tako da izgurasmo do ponoći u njemu, a onda u krevet, napokon ona noć kada za sutra nemamo ništa planirano.
Bali, smešten istočno od Jave i zapadno od Lomboka, sa Denpasarom glavnim gradom, u kome se nalaze Kuta i Seminyak plaže, jedina je provincija sa većinskim hinduistima u Indoneziji, sa čak 86,9% stanovništva koje se pridržava balijskog hinduizma. Poznat je po visoko razvijenim umetnostima, uključujući tradicionalni i moderni ples, skulpturu, slikarstvo, kožu, obradu metala i muziku. Kao i više nego atraktivna destinacija ovde se organizuju mnoge dešavanja, od izbora za Mis Sveta do sastanaka najmoćnijih ekonomskih institucija, mada kad bolje razmislim te dve stvari i idu zajedno, lepota i novac.
Bali je deo Koralnog trougla, oblasti sa najvećim biodiverzitetom morskih vrsta, posebno riba i kornjača. Samo u ovoj oblasti može se naći preko 500 vrsta korala koje grade grebene. Poređenja radi, ovo je oko sedam puta više nego na celom Karibima.
Naseljen je od oko 2000. godine pre nove ere od strane austronezijskog naroda koji je migrirao sa Tajvana. Prvi kontakt sa Evropljanima je bio sa Portugalcima početkom 16 veka, 1512 godine, a najveći "trag", čitaj iskorišćavanje su doživeli od Holanđana koji su "kolonizovali" Bali 1602 godine, tj tad je osnovana Holandska istočnoindijska kompanija. U junu 1860, čuveni velški prirodnjak, Alfred Rasel Volas, doputovao je na Bali iz Singapura, sletevši u Buleleng na severnoj obali ostrva. Volasovo putovanje na Bali mu je pomoglo da osmisli svoju teoriju Volasove linije. Volasova linija koja prolazi kroz moreuz između Balija i Lomboka, je granica flore i faune, tj vrsta koje su pripadale Australijskoj okeaniji od ostatka sveta.
Jutro počinje, napokon, laganim trčanjem po plaži. Odmoran, što bi rekli "sa vetrom u kosi i punim plućima morskog vazduha" lagano prema Seminyak plaži. Iako je zora ima ljudi, neki isto trče, drugi brzi hod, neki šetaju kučiće...
Lepo preznojen nazad u hotel, pravac tuširanje i u bazen. Ma neću ceo dan da se pomeram sa plaže i bazena. Realno i Ljubica je oduševljena ovom odlukom. Čitav dan opuštanja uz šetnje uz plažu napravio ga je savršenim. Uveče do "grada" tj do nekih uličica sa prodavnicama svakojake robe, jer je ipak glavno dešavanje u hotelima uz plaže.
Svraćamo na večeru u neki lokalni restoran, tj plato oko koga se nalaze kiosci sa vrhunskom domaćom kuhinjom. Kupih i jedan sarong, što bi rekli mušku suknju, jer "kad si u Rimu budi rimljanin".
Sutradan isto trčanje, ali okrenuh na desnu stranu, kad tamo ludilo. Hiljade hindusa, obučenih u belo, na plaži izvode neku njihovu ceremoniju. Objasniše mi da je danas neki njihov veliki praznik. Pun gas nazad u hotel da pokupim Ljubicu da zajedno gledamo ovaj verski obred. Napravili, od palminog lišća i cvetova prelepih boja neke kotarice koje puštaju u more. Vidi se da postoji neka organizacija jer na komandu nekog preko zvučnika prilaze ljudi i puštaju u more te kotarice. Mnoštvo je naroda, cele porodice, koje koriste ovajh događaj i kao pik nik jer mnogo njih sedi po plaži i doručkuje. Krenu neka kišica tako da nas vrati u hotel, jer ja bez majce krenuo. Dok čekamo da se malo razvedri svratimo u veliki tržni centar koji je tik uz naš hotel, Beachwalk Shoping centar. Ogroman sa milion radnji i sa rekom koja teče kroz njega, a u reci mnoštvo raznobojnih riba. Kupiš neku hranu za ribe za 30 kinti, sedneš na klupicu i hraniš ih, a one da izginu da pojedu nešto. Lepo, mnoštvo boja, a pitome, što bi rekli, možeš i da ih maziš.
Razvedri se a mi ponavljamo jučerašnji scenario, plaža pa bazen, bazen pa plaža. Milina. A da, naravno u sumrak na plqžu na uživanje u zalasku Sunca. Magična su ovde i svitanja i zalasci, pa tako u nečemu moraš da uživaš, zavisi samo sa koje si strane ostrva. A plaža, najpunija uveče, kao da niko nije kući ostao, kao da je ovaj sumrak onaj poslednji koji će videti u životu, a on uvek drugačiji jer nikada ne znaš kako će oblačići biti poatavljeni to veče.
Dva dana odmora, i više nego zasluženo, ali mora se dalje, što bi rekli. Dogovorismo se da za sutra iznajmimo automobil da odemo na prve ekskurzije na Baliju: posetu hinduističkim hramovima Tanah Lot i Uluwatu.
Auto je oko 17 evra a gorivo 80 centi tako da i više nego povoljno. Doteraše nam autić, ovde se vozi levom stranom, tako da krenusmo u avanturu. Ljubica navigator a ja skoncentrisan na ludilo od saobraćaja u Denpasaru. Ovde se bato polaže za kola a ne u Kragujevcu. Ko osice sa svih strana nadiru a ti levom stranom, ukapiraj sve to. Iako sam već imao iskustva sa vožnjom levom stranom: Kipar, Malta, Kenija, Tajland, ali je svuda drugačije iskustvo. Hajde da kažem da je ovde najsličnije Tajlandu. Svratismo na izlasku iz grada na malu pijacu i opskrbismo se voćem. Kako odmičemo od grada put je sve lepši, priroda sve življa, ona prava balijska. Nakon nekih sat vožnje, uz pređena 30 km, takav je saobraćaj na Baliju, napokon stižemo u selo Tabanan gde se nalazi jedan od najimpozantnijih hinduističkih hramova na Baliju Pura Tanah Lot (Zemlja u moru). Kućice na ulazu na parking gde se prodaju karte su novije, vidi se da je skoro urađen prilazni deo i top je. Karte sa parkingom oko 10 evra. Parkirasmo se, presvlačenje u tradicionalnu nošnju i pravac hram. Da bi došao do samog kompleksa hrama moraš da prođeš pored mnogo radnji, tezgi, restorančića, sve da se uzme neka kinta.
Ogromna kapija, označava ulaz u kompleks. Već ima turista ali više je Indonežana nego nas stranaca. Sama naša pojava izazva malo komešanje među domaćima, pa tako i kreću molbe da se slikaju sa nama. Dođosmo do jedne terasice sa leve strane odakle se pruža pogled na jedinstveni hram koji je morem odvojen od kopna.
Za Tanah Lot se tvrdi da je delo Dang Hjang Nirarte iz 16. veka, koji je poštovan kao čovek sa velikom natprirodnom moći. Za njega se govorilo da je stvorio sistem od tri hrama u balijskim selima. Postavljanje plana lokacije da bi hram izgrađen u severnom delu sela bio za Brahmu, srednje područje za Višnua i južnu stranu za Šivu. Tanah Lot je posvećen Šivi. Tokom svog putovanja duž južne obale video je prelepo okruženje kamenog ostrva i odlučio da se tamo odmori. Neki ribari su ga videli i kupili mu poklone. Nirarta je tada proveo noć na malom ostrvu.
Kasnije je razgovarao sa ribarima i rekao im da izgrade svetilište na steni, jer je smatrao da je to sveto mesto za obožavanje balijskih morskih bogova.
Glavno božanstvo hrama je Deva Baruna ili Bhatara Segara, Bog mora ili morska sila. Hram je jedan od sedam morskih hramova oko balijske obale. Svaki od morskih hramova bio je postavljen na vidiku sledećeg da bi formirao lanac duž jugozapadne obale.
Aj mene i onako al Ljubicu ubiše da se slikaju sa njom. Čak dovode i profesionalne fotografe koji su svuda okolo. Šetnja kroz hram je čudesna, na samoj obali, na steni, tj na litici kroz jedan od najlepših hinduističkih hramova, koji zrači - ozbiljno energetsko polje. Stadosmo do još jednog vidikovca sa koga se pruža prelep pogled, pa odatle na malu izbočinu na steni gde je napravljeno malo svetilište. Dok smo prilazili startova me jedan sa ogromnom žutom zmijom. Umal se ne onesvesti. Ako nešto mrzim to su vala zmije. Ljubica navalila da pipne zmiju umal je ne ubi.
Veruje se da u podnožju stenovitog ostrva, morske zmije otrovnice čuvaju hram od zlih duhova i uljeza. Hram je navodno zaštićen džinovskom zmijom, koja je nastala od pojasa Nirarte, pa zato i vaćare sa ovom da uzmu neku kintu za sliku. Sedosmo tu na neke klupice, na više nego zaslužen odmor. A pogled, onaj od kilo zlata, na hram kojeg more odvojiod kopna i čiji talasi i dalje ga moćno zapljuskuju i koje samo kadoseka dođe nanovo spoji.
Jedan od onih "pogleda" koji ostaju zauvek u "fioci" sećanja. Mit kažeda ako pozovete svoju devojku ili dečka na put u Tanah Lot, to ti jegotovo, što bi rekli "to ti završeno". Još malo prošetasmo hramom, kojinas osvoji tako jako ali put zove, vreme je da se krene za Uluwatu hram.
