Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Meksiko. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati Ćuretove putopise i fotografije sa ove destinacije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Playa del Carmen (nekada Xaman Há) , jedno od najlepših mesta na Riviera Maya, jedno od najlepših mesta na svetu, nazvano po nekoj devojci imena Carmen. Prosto ne možeš a da ne pomisliš kakve je lepote bila Carmen, kad je neko uporedio sa ovim rajem.
Ostavi nas Dženifer na magistrali koja vodi za Kankun, inače Playa je na 75km od Kankuna, i mi polako niz ulicu ka Petoj aveniji, žili kucavici Playe koja je toliko poznata u svetu da sam izgovor Quinta Avenida nedvosmisleno označava nju. Natovareni stvarima, među gomilom turista polako niz Quintu kako je nazivaju ovde, inače je pešačka zona, do njenog središta hotela Posada Mariposa. Bukvalno sa pločnika na recepciju, jer ne postoje ulazna vrata, praćeni živom muzikom iz restorana prekoputa. A hotel “bez krova”, tj središte hotela je šuplje ali sa tako bujnom vegetacijom da imaš utisak kao da si u sred neke šume. A kako i da ne bude bujna kada je ovde preko 100 ljudski kišnih dana, a ostali onako, ispada za pola sata i odmah kreće Sunce. Dadoše nam sobu, naravno poslednji 4 sprat i mi polako liftom do apartmana. Ludilo kakav apartman sa terasom i pogledom na Quintu. Ogromna spavaća spojena sa dnevnom i ogromnim kupatilom. Vrh i sve to sa doručkom za 25 evra. Nema raspakivanja već odmah pravac plaža, a do plaže mnogo je 100tinak metara. Baš, baš idealna pozicija hotela. A plaža, a plaža, ona Karipska, ona gde voda grli nebo, ona gde se nekoliko nijansi plave boje smenjuje od peska pa do neba. Karipsko more, za mene najlepše, a možda mu taj mali odskok od Indijskog okeana, Andamanskog ili Južnog kineskog mora čini ta čarobna istorija koju nosi u svakom svom delu. Napokon odmor, što bi Branko reko “A što barem ne prošetamo jedno 10km plažom, malo mi glupo da me ne teraš danas..”. Playa je odmor, tako je i koncipirano putovanje, za ovih 12 dana ovde “samo” dve ture, premoćna Cichen Itza sa Suytun cenotom i Las Coloradasom i Cozumel. Tako da umorne noge, malo “iščukana” stopala i upaljena mašta dobiše svojih par dana za oporavak. E kako je ovo lepo, odmah do plaže Oxxo i 7eleven, marketu, tako da zraci žarkog Sunca se apsorbuju Indiom i Modelom.
Nazad u hotel nas isprati zalazak Sunca, ranije nije moguće krenuti iz ove bajke. Tuširanje i pravac šetnja Quintom, avenijom prepunom svega, restorana, tržnih centara, butika... kao najpoznatija svetska letovališta. Realno ako te nema u Quinti onda i ne postojiš u Meksiku. Naravno raspitasmo se gde je Mercado i zalomismo u njega na večeru. Kao i svuda i ovde domaća klopa a cene da se onesvestiš, komplet ručak sa litrom ceđenog soka 5 dolara, tj malo manje od 500 dinara. A izbor samo takav, tako da krenusmo redom, što bi rekli od prve knjige sabranih dela meksičke kuhinje. Ljuto, ali neko ljuto koje je prelepo, što bi rekli gori samo u ustima i ne muči dalje. Sa večere u šetnju do kraja Quinte, koja se završava sa prelepim trgom i poznatom skulpturom Portal Maya, zaštitnim znakom Playe. Tu performans domorodaca, autentičkih Maya, koji okuplja svaki dan sve turiste koji ovde dolaze. Tradicionalni folklorni ples Maya tako mističan i čaroban, tako moćan...predivnih sat vremena. A u povratku desetine meksikanaca koji dok prolaziš pored njih, za tih nekoliko sekundi, izgovore nazive desetak droga i opijata od kojih pola nikada čuo. Steklo se tu već dosta iskustva tako da ne obraćam pažnju na njega, znači samo pravo i gledaj svoja posla, jer ako daš bilo koji signal nadrljao si, ima da te prate dok ti ne uvale nešto. I ponovo pozivi koji me svuda prate “Italiano...Italiano” što samo objašnjava da oni izgleda nikada nisu videli italijana u životu.
Sledeća tri dana prolaze u istom ritmu, što bi rekli zatišje pred buru. A bura je planirana za subotu, pohod moćnoj Chichen Itzi. Iznajmismo rent a car veče pred put da bi mogli ranije da krenemo jer sutra je debeo put, treba otići na 3 lokacije i preći nekih 500km. Što bi rekli ma lagano.
Uveće čitanje i spremanje za put, ipak je sutra centralni deo putovanja Chichen Itza.
Pakovanje u kola i pravac ka Valjadolidu preko Tuluma. Prvo na doručak u jedno selo gde se prodaju mreže za ljuljanje. Što bi rekli, još kada smo dolazili iz Meride za Tulum snimim majstora kako na jednom roštilju obrće neke pileće batake i još od tad kreće voda na usta kad pomislim na njih. Među prvim mušterijama, malo mu nije jasno da turisti svraćaju tu al ajde donese nam klopu. Batak i karabatak, pirinač, tortilje, neko još povrće i brdo ljutog začina. Uhh još mi ide voda na usta..Malo kasnimo u Chichen Itzu, tj nismo baš u 9h kada se otvara, kada smo planirali nego evo već 10, mada imamo sreće nema neke gužve. Slikasmo se ispred, kupismo kartu koja je najskuplja do sada, 550 pezosa iliti 2750 dinara i pravac ulaz gde je postavljena termokamera koja snima temperaturu. Na ekranu, iznad glave zelenim brojevima 36.2 stepena celzijusa...idemooo.
Uh, napokon, pomešano osećanja, veliko ushićenhe i nestrpljenje da što pre vidim Chichén Itzu a sa druge strane mala tuga jer je ona poslednje arheološko nalazište koje ćemo videti na ovom putu, pa se samim tim i kraj putovanja bliži. Ulazak kroz stazu koja vodi, naravno, kroz šumu ali je ovde izuzetak što su svuda oko staze prodavci suvenira, do sada nigde nije bilo ovako. Realno sve te tezge i ti šareniši, koje bi sve kupio, zaokupljuju pažnju koja mora biti skoncentrisana samo na njeno veličanstvo Chichén Itzu, najpoznatiji arheološko nalazište u Meksiku i jedno od 10 vnajvećih turistički atrakcija u svetu.
UNESKO ga je proglasio svetskom baštinom, a 7. jula 2007. godine proglašen je za jedno od novih sedam svetskih čuda.
Od sredine klasičnog perioda Maya, tj od oko 600. godine nove ere Chichén Itzá je dostigla svoj vrhunac, nakon propasti gradova Maja u centralnim nizijama na jugu. (Tikal..). 2017 godine ga je posetilo preko 2,6 miliona turista, ej prosečno 7 200 ljudi, prosečno. Impozantno.
Chichén Itzá na jeziku Maja znači „Na izvoru Itza (naroda koji se zvao Itza)". Jukatan nije imao nadzemnih reka, a Chichén Itzá je imala tri velika prirodna izvora sa obiljem vode. To joj je omogućilo da postane prirodni centar za stanovništvo. Često su bacali predmete kao žrtve tim izvorima, a u očajnim sušnim vremenima po predanju bacale su se i ljudske žrtve.
Iako je bila glavni centar oko 600. godine ona dostiže najveću moć tek kad su propali ostali centri Maja na centralnim nizijama na jugu. 987. godine nove ere toltečki kralj je stigao sa vojskom iz središnjeg Meksika, osvojio je i tek tada ona postaje glavni grad. Umetnost i arhitektura toga perioda pokazuju mešavinu maja i toltečkih stilova.
Nakon pobune i građanskog rata 1221 godine vlast nad Jukatanom se pomera u Majapan. Mesto nije nikad napušteno, ali je opao broj stanovnika i nisu se više gradile velike građevine. Španski konkistador Francisko de Montejo je zauzeo 1531. Chichén Itzu i nameravao je da je učini centrom Jukatana. Posle nekoliko meseci usledila je pobuna Maja, pa su oterali Monteja iz Chichén Itze.
Pri kraju staze počinju da se naziru delovi velike piramide i prostrana poljana na kojoj se nalazi. Još nema gužve pa je prelepo za razgledanje. Dolazak na poljanu, okret u desno i.... I ono kao kad nešto nekome objašnjavaš pa zastaneš, a onaj drugi 10 puta u sekundi "i šta,, i šta.."... Iiiii ogromno ŠTA, prelepa, predivna, premoćna piramida koja kao kad general postroji vojsku pa stane na binu nad njom, tako i ona suvereno dominira poljanom i okolnim zgradama.
Uh, kako samo izgleda, kako lepi sve na nju, pogled, misli, zaokupljuje celo čovekovo biće. Prelepa velika stepenasta piramida, koju su Maje zvale hram Kukulkan (to je bilo ime za Kvecalkoatla), koji predstavlja božanstvo zmije i posrednika između kraljeva i bogova. Često se naziva El Kasitiljo (zamak na španskom jeziku). Kako samo moćno izgleda velika pernata zmija se spušta severnim stepeništem piramida, toliko realno da izaziva nelagodu samim pogledom u nju. . Zahvaljujući arheolozima, nađen je tunel, kojim se može ući u piramidu unutar piramide. To je bila česta praksa, da se sve veći i veći hramovi grade na starijim. Unutrašnja piramida je građena po lunarnom kalendaru, a spoljna po solarnom. Maje su na samom vrhu prinosile žrtve Pernatoj Zmiji, u Hramu ratnika koji se nalazi na vrhu piramide.
Hram ratnika je izgrađen kao kopija hrama u toltečkom centru Tula, ali Maje su sagradile veći od originalnog. Stupovi unutra su bili izrezbareni da liče na ratnike.
Penjanje na nju je zabranjeno uvek, tako da ova korona ne utiče na doživljaj ali ubija stalno opominjanje čuvara da stavimo masku. Isfotkssmo se, kad eto opet čuvara, sad opominje za zastavu, ne sme ništa da se pokazuje kad se slika. Pokazasmo mu, on se oduševio kad vide našu i zastavu maja ali šta je tu je, mora u torbu.
Premoćna je, zakuca anje na poljani i uživanje u njoj je više nego normalno. Jednostavno to je to. Odatle kroz šumi u koja je preplavljena prodavcima suvenira stižemo do Opservatorije
Naravno da svaki mayanskih grad je imao nju, oni su u to vreme znali i upravljali se zvezdama više nego mi danas. U novije vreme prozvana je El Karakol (puž, školjka). Iz nje su se osmatrale mesečeve deklinacije i druge astronomske događaje. Koristili su sene unutar prostorija, da procene kad će biti solsticij i druge pojave. Oko rubova opservatorije bile su velike posude sa vodom. Posmatrali bi refleksiju zvezda na vodi.
Uh, kako da ne ponovim ali sve ovo je fascinantno. Razbija mozak.... Bos šetati po ovakvom energetsko polju, prelepo, leptiriću, struja, sve to čini da je telo non stop naježeno.
Pored Opservatoriji je kuća glavnog sveštenika, naravno, najlepša i najmoćnije urađena. Poznato zer ne. Nakon nje jedno sat vremena lutanja kroz šume Chichen itze iz kojih izranjaju, trgovi, pijace, svečane sale... Ma gde god se okreneš, kao u fliperu kada u nhemu iskače sto bonusa, kuglica leti a pipci ne znaju gde će jer svuda je "nagrada". Nazad do El Castilja pa od njega do svete cenote gde su bacali žrtve za umiljavanje bogovima. Malo malo pa Branka nema, namunjio da kupi crnu majcu na bratele sa ručno slikano glavom indijanca, znači već polako gledam po tezgama da kupim sveti nož Maya za žrtvovanje pa da priuštim turistima a i lokalcima, kako je izgledao čin žrtvovanji i bacanja u cenotu. Na kraju do impozantnog igrališta. Ogromnog. Tj na ovom lokalitetu je Nađeno 7 igrališta, za igranje loptom od sirovog kaučuka. Čuvena igra kukovima gde je ulog bio život, tj ekipa koja izgubi se žrtvuje. Naravno da su to igrali članovi zarobljenih plemena. Igralište na koje banusmo zgranuti, ima dimenzije 166 metara sa 68 metara i predstavlja najveće staro igralište u srednjoj Americi. Sto mu gromova iliti Sunce ti poljubim. Pa šta je ovo. Dokle više sa totalnim iznenađenjima. MM ( magični Meksiko) ne posustaje. Ta igrališta su bila akustički jako dobro rešena tako da isprobasmo sa pljeskanjem, starim srpskim jodlovanjem, i uzvikivanjem "Ćure" nekoliko puta. Čoveče kako je moćno kad u ehu čuješ svoj nadimak. Kao da sam osvojio Wimbledon. I onda, dragi moji, drage moje, u sekundi pljusak da nas podavi. Bežanija gde da se sakriješ i nama, ko u inat ispade ispod jedne te de sa 10tak amerikanka meksičkog porekla. A svi pokisli do gole kože, majce svima mokre, ali šta ćeš. Mora da se izdrži nekako. Kako poče tako i prestade. Mada i dok je lilo ljudi se ne sklanjaju. Navikli. Progura Branko da krenemo, čeka nas još dosta toga, a ja ponovo zakuca za El Castiljo i Kukualkana.. To su oni trenutci kada shvatiš lepotu prolaznosti vremena. Koliko bi sve ovo "manhe vredelo" kada bi mogao ceo život da ga gledaš, ovako, okrećem se i kroz šumu na ka izlazu. A u glavi " Ne okreću se sine.. ne okreći jer vratiće te, svemoćni Kulkuan, uzet će te pod svoje skute i ostaćeš, ostaćeš zanavek"...
