Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao veliki ljubitelj putovanja, otisnuo se u novu avanturu, a ovog puta o svojim pustolovinama nam piše iz Južne Amerike.
Kao i na dosadašnjim putovanjima, Ćure piše u dahu, kad "ugrabi" koji minut između dva obilaska, sa mobilnog telefona, pa vam se unapred izvinjava na greškama. U celosti i verodostojno vam prenosimo njegov putopis.
Nedeljno svitanje, Buenos još nije počeo da se budi, a i što bi, kad i Bog reče nedeljom odmara a Branko i Ja, tumaramo po sobi sređujući se da krenemo u grad koji je tako prelepo sportsko- istorijski, vezan za nas, da svaka ptica zna da gukne, Montevideo - Bog te video. Spuštam se Avenijom Cordoba i prilazim pristaništu, odakle međunarodnim trajektom do Montevidea. Stižu i drugi tako da nas 10tak krenu na put. Pasoška kontrola i pravac trajekt. Moderan sa 2 nivoa sedenja, gornji za skuplje karte i donji naš!!
Nažalost ne može da se izađe napolje tako da ostadosmo uskraćeni za pogled na BA i Montevideo sa reke La Plata. Izlazak iz lukei pravac centar koji je relativno blizu, pešačkih 20tak minuta. Sve zatvoreno i pusto.. Ulice kao da je ne daj Bože, neka bolest udarila. Srećom turistički biro radi, gde se snabdesmo sa informacija a, šta, gde i kako videti. Kako je čudan izgled grada sa pustim ulicama. Totalno druga dimenzija. Sada vidiš i privuče ti pažnju nešto na šta nikada ne bi obratio pažnju kada je grad živ. Neobično je. Prolazimo pored radnje gde se prodaje marihuana. Ona je legalizovana u Urugvaju, ali je radnja. zatvorena. Montevideo je osnovao 24 decembra 1726 godine Bruno Mauricio de Zabala tadašnji guverner Buenos Ariesa, na mestu portugalske tvrđave. Kažu da mu je kum bio jedan od Magelanovih mornara koji videvši obalu uzviknu "Monte vi eu" - Video sam brdo. Ima oko 1 400 000 stanovnika i najjužniji je glavni grad južnoameričkih država. Pun naziv mu je San Felipe y Santjago de Montevideo. Nastavljamo popločanim ulicama koje su deo šireg centra grada i nailazimo na jedan parkić kome dominira spomenik generalu Zabali.
Pravimo pauzu kod MC Donaldsa, koji truje i nedeljom, naravno samo da odmorimo bez ikakvog konzumiranja i nastavljamo put centralnog trga. Trg Nezavisnosti je iotvoren 18 jula 1850 godine u čast Urugvajske nezavisnosti koja datira faktički od 1828 godine. Deli novi i kolonija i deo grada. Od prvobitnog trga ostao je deo kapije i kamenog zida. Na centralnom delu je spomenik, ispod koga se nalazi mauzolej Artigasu koji je bio lider pokreta za nezavisnost. Urugvaj nastaje kao kompromis o rešenje između Argentine i Brazila, tj španskog i portugalskog uticaja. Jednostavno taj deo bi bio uvek predmet sukoba da pripada jednoj od te dve zemlje. Ovako nova država koja je u top odnosima sa oba suseda. Ulazimo na trg faktički sa zadnje, kolonijalne strane. Trg je prostran, ali bukvalno kolonijalne jer njime dominiraju zgrade iz perioda koji je vukao uticaj. Zgrada koja dominira, ne samo trgom, nego i svim slikama iz Montevidea je Palata salvio, identična kao i u BA Royal palace. Nacrtao ih je Mario Falanti. Prelepa zgrada čija je osobenost što da bi stigao do vrha moraš da menjaš lift. Zidana je od 1928 do 1935 godine. Sa desne strane Predsednička palata i što je raritet, bez obezbeđenja. Jednostavno Urugvaj je u super odnosima sa svima. Stara palata je sada Muzej predsednika koji su vladali od 1830 do danas. Pre 8 godina ostaci stare kapije su pomereni malo ulevo da bi se poklopi li sa arhitekturom trga. Veliki krst je postavljen 1987 godine kada je u poseti bio papa jovan pavle drugi. Zanimljivo st je da imaju ulicu kao holivudski bulevar, gde su trebali da budu otisci poznatih ličnosti, stopala, ruke... Ali na svima je prepoznatljivo Sunce, Sole de našo, sa Urugvajske zastave. Naime da bi se ostavili otisci te ličnosti trebaju biti žive, međutim kada su hteli prve da postave od 4 osobe 3 su umrle i onda odluče sunca. Od stranaca su samo Mendela i Rolling stonsi koji su jedini megabend koji je svirao u Urugvaju. Naravno Solis teatar, jedinu operu su 1856 godine sagradili, a ko drugi nego italijani. Pošto nisu imali kintu da organizuju predstave napravili su 2 krila uz središnji deo i izdali za restorane i tako prikupljati novac da plaćaju organizovanje predstava. I dan danas karte su jeftine, 5 dolara pozorište a 7 filharmonija. 1930 je otvoren i prvi bioskop a organizovano je i svetsko prvenstvo u fudbalu.... Ej i to koje. Krećemo da se šetamo gradom ali prvo na Chorypan i pivce pa polako. Dođosmo do parlamenta pa iza njega do glavne pijace, samo ona i radi, pa onda na ogromni buvljak koji zahvata ceo jedan kvart. Što bi rekli ne od igle do lokomotive, nego i igla i Lokomotiva. Vidi se da je nekad grad bio moćan jerdosta ljudi prodaje antikvitete. Kažu da su još neki stanovi puni, jer u njima žive vremešni ljudi i da se tu napada čim bace kašiku a mladi naslede. Jeste zanimljivo ali polako se izvlačimo i odlazimo na zgradu sa koje se pruža vidik na skoro ceo grad. Liftom do vrha i onda u kružnu terasu. Od mora sa jedne do luke sa druge strane. Gde pogled ide ka nekom bitnom objektu ili delu grada stoji slika tog objekta i tako napravismo plan kuda dalje. Normalno prva destinacija Stadion gde su se odigrale sve utakmice svetskog prvenstva u fudbalu 1930 godine. Tabanjanje ulicama je nešto što mene najviše opušta a još ako ima usput prodavnica da se obnavlja pivce onda je to i više nego obično uživanje. Branko malo gunđa ali prati. Lepi su bulevaru, prostrani a ovaj koji vodi ka stadionu završava se velikim parkom. Prođosmo kroz njega i ispred nas niče taj stadion. Ejjj kao Moša i Tirke nekada a sada Ćure i Branko.. kreno seratonin da se luči i da pravi osmeh na licu. Visoka novinarska kula dominira. Alo bronzana Kraljevina Jugoslavija, koju se predstavljali samo igrači iz Srbije. Nesretni, čitaj otimačina, poraz od Urugvaj u polufinalu a oni lagano pocepaše argentince u finalu. Slikasmo se ispred 2 znamenja svetskog prvenstva i zakucasmo na klupu dok pogled i misli utonuše u zgradu. Realno nema šta tu da se zamišlja jer se u nedogled vrte scene iz serije. Zapucala mala ali odabrana, grupa, preko celog sveta, da se uporedi, da pokaže i dokaže, da bude Srbin jednostavno. Sedim i postajem deo ekipe, evo ulazimo na stadion, evo nas u svlačionici...na terenu.. evo me.. Montevideo - Ćure te video!!!!
Moćne su relacije gde smo mi, kao nacija, imali uspeha. Moćne i nekako čudnovatog osećaja. Dodaju taj neopisivi tegić koji prevali jezička na vagi čiji su tasovi puni osećanja. A da Urugvajci imaju na dresu 4 zvezdice a samo su 2 puta prcaci sveta a pre toga 2 puta bili prvaci sveta. Međutim FIFA im je priznala 2 pobede na Olimpijadama 1924 i 1928 godine.
Aj sad malo na kupanjac kroz kraj koji je kao Dedinje u Bg. Top kuće, dominiraju ambasade, a uličice prekrasne. Izbismo na obalu i onda ukapiraš kad kažu grad sa najvećom obalom. Mislim da je dugačka 27 milja tj oko 45 km. Izbismo blizu slova Montevideo pa prvo tu napravimo neku sličicu. Kupanje i polako višesatno vraćanje do luke. Totalno smo na drugoj strani grada. Plaža iliti skup plaža je čudo. To je toliko krcato ljudi da čovek ne poveruje. Sve ali sve je puno. Što reče Branko "Dal je ko kući ostao?!?!". Znači grad pust a plaža ne možeš iglu da baciš. Svi su u nekom svom fazonu, kupanje, sportovi, kuliranhe i naravno svi pod mišku termos i šolju za čaj. Dok ovo ne videh mislio sam da su argentinci šampioni ali Urugvajci.... bukvalno svako nosi komplet za čaj, ali bukvalno. To je više od tradicije... I vrlo retko vidiš da neko puši. Osim naravno grupice klinaca kojima je još trava zanimljiva. Iztabanasmo dobra 3 sata. Ali 3 sata takvog uživanja, takve sinergija sa gradom, takvo stapanje... I naravno opet omašismo potrebno vreme do povratka, kao i svuda do sada, i morasmo da debelo ubrzamo. Ništa od neke klope već sendvič u prodavnici i pun sprint na trajekt koji uhvatimo bukvalno u poslednjem trenutku jer zaboravismo da treba i pasošu kontrolu da prođemo. Više nego izmoreni, sa počecima ozbiljnih žuljeva na tabanima, zavalismo se u fotelje. Pao mrak na La Platu, popalila se svetla grada koji ostaje na horizontu. Kapci se sami zaklapaju a u mislima odzvanja.... Montevideo - Ćure te video!!!!
