Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao veliki ljubitelj putovanja, otisnuo se u novu avanturu, a ovog puta o svojim pustolovinama nam piše iz Kine, gde prati našu selekciju tokom Svetskog prvenstva u košarci.
Kao i na dosadašnjim putovanjima, Ćure piše u dahu, kad "ugrabi" koji minut, obično sa mobilnog telefona, pa vam se unapred izvinjava na greškama. U celosti i verodostojno vam prenosimo njegov putopis.
Lakše bi mi bilo da sam pošao sa dva mala deteta u Budvu. Izađosmo u Pekinšku ulicu i krenusmo u šetnju ali prvo da se osvežio. Na ulici prodaju sređeno voće na kilo. Mnogo vrsta na ledu i ti uzmeš posudu staviš šta hoćeš, izmeri i platiš, top. Obiđosmo hram, glavno šetalište i taman kad krenusmo ka memorijal oj hali Sun Yet Sena udari takav pljusak da bukvalno ta 3 sekunde si skroz mokar ako ne utekneš. Tu se raziđosmo, Mlađa nazad u Fošan a Veljko i ja da obiđemo memorijalnu halu i mauzolej nedaleko odatle. Memorijana hala Sun yat suna je najlepša građevina u Guandzou.
Sun yat sen je kineski političar i revolucionar, prvi predsednik Republike Kine. Kao jedan od predvodnika ideje o Republici Kini, Sun Jat Sen se u toj zemlji često naziva „Otac domovine“. Sun Jat Sen je takođe imao veoma važnu ulogu u svrgavanju dinastije Ćing u oktobru 1911. Taj događaj je označio kraj carske Kine. Godine 1912. postaje prvi predsednik Republike Kine, a ubrzo osniva i Kuomintang, zajedno sa Songom Điaorenom, tako da postaje njegov prvi predsednik. Sun je bio jedan od ujedinitelja postimperijalne Kine i jedan je od retkih kineskih političara 20. veka koga jednako cene i u NR Kini i na Tajvanu. Zgrada spolja prelepa, klasična šareno kineska. Krovovi kao na pagodama,. Prelepo. Unutra postavka o njegovom životu ali i počastima koje su mu upriličene nakon smrti. Izuzetno bitna ličnost u modernoj istoriji Kine. Pravac memorijal i centar gde su slučajnim otkopavanjem 1983 godine pronašli 2 000 godina star grob Zhao Moa iz dinastije Han. Inače pun naziv je Museum of the Western Han Dynasty Mausoleum of the Nanyue King.
Brzo u metro jer stiže poziv od Ćete i Boguna da su našli restoran sa pivom. Jedva ih naiđosmo, iskisosmo kao tuđi.. Al ništa bolje od hladnog piva ne suši! Ubismo po koju turu pa prekoputa u njihov hotel na salsa veče. E to je bio kompletan doživljaj kinezi koji uživaju u sali, mada većini strašno ide i jedan latino lover koji prodaje "m za bubrege" ko da je on učio Dianu Rodriguez Garciu. Pazi frajer na kulminaciji večeri u krugu odigra jedno 15sek sa jednom pa onda redom sa svakom a one drhte od sreće. Nazad za Foshan.
Jutro donosi zakuvavanje u stomaku, što bi rekli, na ovakvim prvenstvima, il leti i obilazi sve živo da ubiješ vreme il se zahvali pored hale u neku pivnicu pa nek te unesu u halu. Odmah krenusmo ka hali da podignemo karte za utakmicu. Krenuli mi krenula i kiša. Provalio da nam je metro 50m od apartmana i nigde kraja našoj radosti. A metro skup uši ofpadaju, sa kraja na kraj gošana, oko 40km, euro, ejjj 120 kinti!!!! Izađemo kod hale iz metroa koji bukvalno nov sav miriše. Kinezi svojim ponašanjem posrame svakoga od nas. Kulturni, ljubazni, jedino što ni da guknu engleski. E to je strašan problem, ali strašan. Na biletarnicu po karte i taman da za odemo da se osvežimo iznutra, jer smo spolja preosveženi, kad kod hale nijedan kafić. Nova hala i još okolo nije završeno sve. Nema kuka ja nego hrabro u grad. Prvo da kupimo kinesku karticu i ukačimo se na internet jer džaba bacismo pare u Srbiji u mts-u kupovinom dopune za internet kad ne pipa. Kiša razvaljuje al polako počinje da jenjava. Uhvati smo jednog taksistu da nas odveze da vidimo.
Guanyin of Mount Xiqiao jednu od najvećih statua bude na svetu. Posle vožnje od sat vremena stigosmo i zbog kiše uplati smo da odemo do gore kolima. Kupih neke kabanice i bazu kese na noge i polako uzbrdo. Umesto da sam se lepo izuo i bos otišao ovako natopio patike umal se ne razbole. Srećom napolju 30 stepeni. Gledam kobajagi gde gazim a mokar ceo i nekako dok preskakah neke barice na platou na kome sam izašao podignem glavu u desno i jaooooo, ijaooo...koliki je buda... Auuuuu... Nije mi jasno kako ne pročita visinu?!?!? 62m visoka skulptura bude sa pijedestalom od 15m. Znači 77metara. Ijaoooo. Pa gde mene nađe. Pogled u levo Foshan na dlanu. Auuuuu. Preozbiljno. Malo dođoh do daha pa uz stepenice. Vrh ali vrh. Jedino što ubi kiša ko tuđe... Pravac na utakmicu.
Ulazimo u halu, malo zagrevamo glasne žice dok traje zagrevanje reprezentacije. Gledam i konstatujem svake godine isto. Ej ovi momci se svakoga leta odreknu svoga odmora, opuštanja, druženja sa porodicom i prijateljima da bi otišli na takmičenje i nas usrećili. Nema tu novca, samo mogućnosti, da kao Draganče se povredi i propadne ti ugovor na dve godine sa Unikahom. A da ne pričam o osećanju kada čitaju po novinama gde, razni stručnjaci, posle jednog lošeg dana krenu sa drvljem i kamenjem. kreće himna...kreće svetsko... Aj pa nek nam je sa srećom. A utakmica protiv Filipina, neočekivano, puna neizvesnosti jedno 40 sekundi. Da ne bi Piksija da se slika sa nama i zaboravio bih da sam bio na utakmici. Pravac u grad u prelepu pešačku zonu nalik našoj skadarliji. Vrhunska., ali vrhunska. Na klopu.. Kad stiže račun za, što bi rekli kad će glavno jelo, ko da smo slavu slavili. Pa aj u drugi da dodamo po pivce kad tamo Điđi Datome sa porodicom i drugarima. Izvukosmo ga da se slikamo i sedosmo sto pored. Mi napustismo u pola dva a on još ostade. Vidi se žestok uticaj srpske kolonije u Feneru. I još Italija a pije pivo!!!.
Foshan 3.
Ustajemo i krećemo da obiđemo hram koji se nalazi u samom centru Foshan Ancestral Temple. Lagano metroom do Zumiao stanice, Bože kako uvek na ovakvim putovanjima, nakon 3-4 dana imam osećaj kao da sam mesecima na tom mestu. Kupili karte u turističko birou, preljubazne devojke koje govore engleski za razliku od 99% stanovnika. Inače svi su veoma preljubaznk. Neki najveći utisci su ljubaznost, neverovatna čistoća grada, ali neverovatna, gradovi koji idu u vis.. Kompleks hrama je predivan i u desnom delu ima postavku posvećenu Ip menu, najpoznatijem Foshancu koji je postavio novu tehniku u borilačkim sportovima Ving Čun, a najpoznatiji student, naravno Bruce Lee, čiju rodnu kuću nažalost nećemo obići jer je podalje od grada. U jezercetu u kompleksu 100 vrsta riba svaka šarenija od svake. Šetnja je baš opuštajuća. Iz hrama odlazimo u muzej posvećen proizvodnji keramike. Foshan je kroz istoriju grad koji je poznat po keramici. U skoro centru grada je ostavljeno autentično naselje gde su živeli i radili majstori. Sve je u Kini vrhunski sređeno, sve doterano, red se zna. Premoćna zemlja ali bukvalno. Vozimo se busom da bi razgledali grad i svrati smo do jedne prodavnice zmajeva tj Foshan je poznat po predstava a sa zmajevima pa iskoristi priliku da jednog nabijem na glavu i isprobam se.
Pravac hala da oduva o Italijane. Pakujemo se iza klupe i krećemo. Bože kako je moćno biti Srbin u Kini. Pa ovi momci upravo dokazuju onu našu staru da smo mi Srbi nebeski narod, u košarci sigurno. Već krajem treće četvrtine počinje sa se peva Bella ciao, pa Jokić otrese Heketa, pa na skandiranhe "Uzmi Sale svetsku titulu" on se prekrsti... Ma sve kao u bajci. Laka utakmica al teška proslava... A mora se sutra za Wuhan.
