Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao veliki ljubitelj putovanja, posetio je Rusiju, gde se u toku njegovog boravka održavalo i Svetsko fudbalsko prvenstvo. Svoje utiske, kao i tokom ranijih putovanja, Ćure deli sa nama.
U celosti i verodostojno vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on vam se unapred izvinjava na greškama.
Nikoljskaya ulica. Što bi rekli možeš ti svud korito za reku da praviš al ona sama izabere svoj put, ili na jeziku svetskog prvenstva rečeno , džaba onolki fan fest kod Lomonosov Univerziteta kad su navijači izabrali Nikoljskayu za svoju danonoćnu pozornicu na kojoj dočaravaju čari svoje zemlje, što u koloritnom odevanju što muzičkim opusom. Prolazimo obezbeđenje, skenere i pretrese i zabadamo u kafič gde dominiraju brazilci. Već se polako skupljaju za našu utakmicu. Definitivno ovde dominiraju Latino amerikanci, ima meksikanaca, argentinaca, peruanaca...ustvari malo je jača kampanja bila u Evropi da se bojkotuje Svetsko prvenstvo ali baš, baš na žalost tih koji su na nju naseli. Piva se nižu ali pomalo i umor čini svoje pa rešavamo da ne ostajemo do kasno. Naravno zastava Rusija Kragujevac je velika atrakcija i dosta ljudi prilazi da se slika sa njom. Svaki ulazak u metro je pravi doživljaj pa tako i ovaj jer je hol pun mesinganih skulptura, vojnika, radnika...prelepo, bukvalno prelepo. Na svakoj skulpturi je jedan deo izlizan, noga, ruka, kundak od puške, srp...od strane putnika koji prolazeći pored skulpture pomiluju je za sreću.
Ustajanje i pravac fan fest kod Lomonosov Univerziteta. Pošto je blizu stana palimo peške i već nakon 15tak minuta uđosmo u ogroman ograđen park. Prepun zelenila na čijem vrhu se nala zi zgrada Univerziteta. Tu je i ulaz na fan fest. Prođosmo kontrole i kad puče zgrada ispred nas, ko maljem da me neko udario. Ogromna zgrada koja svojom monumentalnošću izaziva poštovanje a kamoli tek svojom istorijom. Lomonosov Univerzitet....šta reći..najviša i jedna od najbitnijih obrazovnih zgrada na svetu koja je izrodila 11 nobelovaca. Dobio je ime po svom osnivaču Mihailu Lomonosovim (1711-1765) koji je ostavio neobrisiv trag u ruskoj istoriji počevši od poetskog do naučnog. Desetine ogromnih led ekrana sa desne i leve strane slivaju se ka centralnom...o Bože moj..pa kao četvorospratnica...neverovatno..pa svaki igrač 6 metra visok. Čudo. Odatle rešismo da obiđemo Park pobede, koji je vazdušnom linijom jako blizu ali ima neka pruga pa izgibosmo od šetnje do njega. Uđosmo sa zadnje strane u park i naletesmo na jedan spomenik revolucije, a kakav bi bio nego preogroman. Onda kretosmo da obilazimo trg da bi ušli u njega. I idi, i idi, i idi..alo pa pola sata ne možemo plato da obiđemo. Uspesmo se uz neke stepenice i onda ispred nas...tras...bum..eno ga Peterburg!. Bože koliki trg i još veći spomenik. Auuuu. Pa 20min idem samo do spomenika da dođem a kamoli do početka parka. Kod spomenika neki kinezi pa se malo ispričasmo. A Sunce ko u inat iza spomenika ne možeš sliku da napraviš i taman ono kao iznervirao se kad ukapirah, pa to ono to namerno, da shvatim da ovakav kompleks ne može samo jednom da se vidi, da se mora ponovo doći i pokloniti mu se, pokl9niti se statuama koje u preteškoj kompoziciji predstavljaju odlazak na streljanje civila...roditelja i dece..užas koliko realno. Hodam do početka parka desetinama minuta, ogroman, ogroman..a kako i da ne bude kad toliko silu u sebi nosi. Park pobede !!! Prošetasmo do muzeja Borodinske bitke kad on se renovira...o Sveta nedeljo pa gde u vreme Svetskog prvenstva. U metro i pravac centar, naravno Nikoljskaya ulica na po jedno i malo u masu navijača da podignemo adrenalin. Dragan ostade da odmara a ja pravac Galerija Tretyakov i Gorki park. Dobrih sat vremena šetnje pored Hrama Hrista spasa i pored reke Moskve do galerije koja je posvećena ruskim stvaraocima. Poseban deo gde su izložena dela Vasilija Vereščagina. Realista koji se bavio tematikom rata..ustvari...treba pročitati o njemu. Strašan slikar, pustolov, jednom rečju vrhunski umetnik. Prosto ne znam kom delu izložbe da posvetim vreme jer bukvalno sva poglavlja njegovog rada ostavljaju strahovit utisak, naročito "Apoteoza rata" koja pokazuje svu suludost i surovost. Zabranjenp je slikanje pa samo dve tri napravi. Pravac Gorki park, čuven po Škorpionsima i po svojoj veličini i lepoti. Sat obilaženja parka u kome hiljade ljudi posvećuje vreme sebi čitanjem knjiga, bavljenjem sportom ili uživanjem u prelepom jezeru na sredini. Naravno, a kako bi drugačije sa razglasa se čuje ozbiljna muzika. Provedoh prelepa dva sata sedeći na klupici i kulirajući u ovoj leloti. Nazad u Nikolskayu gde Dragan ubija sa rusima Mišom i Aleksejem neko pivo u KFC-u. Inače Alekseja i Mišu smo upoznali prošlo veče i od tad su stalno sa nama a ja kreten izgubim zastavu. Da se pojedem. Sve se nadam negde će da se pojavi. Na trgu naletim na našeg ministra Nebojšu Popovića i opali sa njim i Aleksejem jednu fotku. Ruski narod nas mnogo voli što je evidentno na svakom koraku. Kada prepoznaju da smo iz Srbije ili kada vide majcu prilaze da se slikaju i upućuju nam reči saosećanja i podrške. Skandiranje, Rusi..Srbi..braća slaven, ili, Rusi...Srbi..braća zanavek, su deo svakodnevnog folklora. Oni sa toliko srrasti to rade da je to fascinantno. Dosta putovah ali ovakvu i ovoliku ljubav prema nama ne doživeh nigde. Nije bitno da li mladi ili stariji. U ulici je karneval svako veče tako da do poslednjeg metroa ostajemo svako veče.
