Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Grčka. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati Ćuretove putopise i fotografije sa ove destinacije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
“Ovde radosno kuca srce moje,
duša svoj mir nađe,
ovde su spokojne misli moje,
u veri život put pronađe.
Ovde Bog Srbima ostavi dar,
Svetinju nad svetinjama - Trojeručicin Hilandar !!!”
Stihovi koji su jednostavno "izleteli" iz mene pri prošlonedelјnoj poseti Hilandaru, osmeh monaha Nikolaja kada me je ispraćao iz Manastira i reči Srećka vozača "Dolaziš ti sledeće nedelјe na slavu samo još to ne znaš", su predodredili sledećih 5 dana u Hanijotiju u traženju nekoga ko bi samnom na slavu Trojeručice. Nažalost malo lјudi, koji se polako vraćaju za Srbiju, dovodi me u bezizlaznu situaciju. Ali kako to biva, kad je rečeno rečeno je, a nadam se i pomalo zasluženo, eto poziva iz, Sartija, Vanja i Vasilije bi da idu i dolaze u Nea Mudanju po mene. E sad kako do Mudanje? Naravno pričam uveče za večerom i odmah se Kosta ponudi da me odveze. A na meni samo onaj osmeh, što bi rekli, da nemaš uši obišao bi glavu. Hitro mail monahu Petru da ćemo doći iz Uranopolija jer trajekt polazi u 9:45 pa možemo da stignemo. Stiže brzi potvrdan odgovor i to je to.
I eto nas u kolima kako većamo da li preko Metamorfozisa ili Poligirosa za Uranopoli i pada odluka za Poligiros jer nikada nisam išao tim putem i naravno pun pogodak. Prelepi predeli, put odličan, nije ni čudo što je Poligiros glavni grad Halkidikija. Prolazimo i kroz Prodromo centar suvlakija ali biće dana.
Uzimanje viza i karata za trajekt i lagana šetnja do broda spuštaju, donose ponovni mir svojstven Svetoj Gori. Nezaobilazno hranjenje galebova i eto je Jovanjica, Hilandarska luka na zapadnoj strani Svete Gore. Spušta se most sa trajekta a na keju naravno Srećko. Mašem mu a on ne vidi lepo ko je, pa kad vide krenu u susret i reče: "Znao sam da ćeš doći"! Erupcija emocija i tada ali i sada dok ovo pišem.
Trenutno važeća Konstitucionalna pivelјa "Ustav" je iz 1924. godine donet na Skuštini, svetogorskih igumana i ona je uzela u obzir sve donešene do sada i uspostavila redosled dvadeset manastira: Velika Lavra, Vatoped, Iviron, Hilandar, Dionisijat, Kutlumuš, Pantokrator, Ksiropotam, Zograf, Dohijar, Karakal, Filotej, Simonopetru, Sveti Pavle, Stavronikita, Ksenofont, Grigorijat, Esfigmen, Pantelejmon i Konstamonit.
Samo ovih 20 može postojati za vjek i vjekova i samo oni mogu imati imovinu, sa tim što samo prvih 5 vladaju Svetom Gorom. A među njima jedini koji nije grčki ( 17 su grčki, Pantelejmon ruski i Zograf bugarski) je Hilandar. Svake godine jedan od njih 5 se menja na mestu prota, Svete Gore.
Imao sam "sreću" da obiđem svih 20 manastira i nekoliko skitova (hijerarhijski ispod manastira, nikada ne mogu preći u manastir, vezani su za pojedini manastir, ima ih desetak živih, a neki su veći od samih manastira) i do svih sam dolazio pešaka monaškim stazama. Tako da sam sa Velјkom Vrućinićem prošao skoro celu Svetu Goru, a, da i popeo se na Atos 2003 metra, spavao u 9 manastira i jednom skitu. Zadovolјstvo i osećaj putovanja monaškim stazama, kada znaš da su nekim od tih staza išli najsvetiji lјudi, desetinama vekova unazad, je snaga koju dobijaš i po 35 km dnevno da pešačiš. A te staze.. Kroz šume, preko potoka, brda, mostova, građene monaškim rukama i zalivene njihovim znojem,. Znojem njih koji su dovlačili kamenja na svojim leđima ili zajedno sa magarcima teglili, da bi "spojili" dva manastira, dva bratstva, su iskonski putevi koji su ih odveli u Nebesko carstvo, a nama, Bog dade čast da hodimo njima.
Jedan od puteva, koji ni sam ne znam kako ali Velјko pomenu prošle godine, kojim nismo hodočastili je od Jovanjice do Hilandara pa tako reših ove godine, nažalost bez njega, da prođem. Kaže Srećko 10 i po kilometara, nekih 3 sata jer je vrućina jaka a staza je nažalost po putu koji spaja luku i Manastir, tako da Sunce prži sve vreme. Džaba puta bez iskušenja. Krenuše samnom Vasilije i momak iz Ciriha na letovanju u Kalitei. Pošto je, Hilandar na istočnoj obali mora se brdo prevaliti. Nahvatah neki bačeni štap pored puta i udari ritam baš jak. Prate njih dvojica ritam i nešto se priča, vreme da se ubije al kako odmičemo tako i tanji priča. Ne puštam al se i oni drže. Počinju već da pitaju što cepamo ovako a ja im pokaza jedno prelepo drvo na vrhu brda i objasni da dotle pun gas a nakon toga lagano nizbrdo. Tako i bi. Pogled iz te hladovine, koje nema nigde na putu, jer je put proširen da dva šlepera mogu da se mimoiđu je ne samo odmor za oči već i brza rehabilitacija organizma. E onda pravo uživanje, tj lagano spuštanje do Hilandara potpomognuto vetrićem koji pirka, nagrada za naše hodočašće. Reč po reč i pojavi se Hilandar dole međ brdima. Pogled na njega sa visine, kako objasniti da sa "visine" gledaš najvišu tačku na nebu?
Kratimo prečicom i izbijamo sa gornje strane. Stižemo do porte a tu čekaju monah Nikolaj i Nikola gostoprimac. Pozdravismo se i reče mi Nikolaj: "Jel vidiš da sam znao da ćeš doći"!. Ponovo bujica emocija. Odgovori mu "Rekoh da ne bude da vam niko nije došao na slavu, da ne pomisle drugi kakvi ste to lјudi"! Malo smeha i pravo u Gostoprimnicu, hodočasnicima hladna voda i hladnog cipura. Brže ispijamo bokale nego što ih Nikola sipa, a pridruži nam se i Velјa. Nema pića do vode a kamoli od hladne svetogorske..Hilandarske. Pravo u sobu na odmor jer večeras od 21 sat je bdenje. Tj prvo liturgija u 17 sati, večera pa bdenje.
Najviše zapisa o Hilandaru ima od 1198 godine, mada je njegovo prvo pominjanje iz 1015 godine kao grčkog manastira koga je osnovao Georgije Hilandarac, tj od drugog osnivanja Manastira od strane Svetog Simeona i Svetog Save, bivšeg velikog župana Stefana Nemanje i njegovog najmlađeg sina Rastka. Oni su istovremeno i osnivači samostalne srpske države (Nemanja) i autokefalne srpske pravoslavne crkve (sv. Sava).
Sava je prvo došao u manastir Vatoped gde je sazidao tri paraklisa i dve kelije jer je predviđao da će mu otac doći na Svetu Goru, za njih dvojicu. Zbog svega toga Sava je dobio počasni naziv drugog ktitora, Vatopeda. Simeon je iz Studenice došao u Vatoped 2 novembra 1197 godine gde je darivao mnogo blaga svim igumanima koji su došli u posetu a naravno najviše Vatopedu. Nјih dvojica kreću u obilazak Svete Gore na poklonjenje svetinjama gde darivaju mnogo blaga u Kareji, Iveronu i Velikoj Lavri, a koliko je to blaga bilo svedoči činjenica da su upisani kao drugi ktitori tih manastira. Kada su naišli na zapušteni Hilandar želјa im je bila da ga obnove ali kao deo Vatopeda. Ali kada su saznali da postoje i negrčki manastiri poželeli su i dobili blagoslov da Hilandar bude srpski manastir. Pozivaju velikog župana Nemanju da on bude ktitor što on prihvati i posla dosta blaga za obnovu koja je u rekordnom roku završena polovinom 1198 godine. Iz Vatopeda dolazi monah Simeon da organizuje bratstvo a za prvog igumana je izabran sposobni monah Matodije. Manastir je organizovan kao i svi najveći svetogorski manastiri kao samostalan i opštežitelјni.
Simeon se upokojio 13 februara 1199 godine i već na prvi godišnjicu iz njegovog groba poteče Miro, što je jasan pokazatelј svetih lјudi, pa je nazvan Sveti Simeon Mirotočivi. Iz njegovog groba je izrasla i vinova loza, koja i dan danas rađa, od 1208 godine, a prosečni životni vek vinove loze je oko 30 godina.
Čudotvornost se ogleda da pomaže mnogima koji ne mogu imati dece u šta sam se i uverio kod nekih mojih prijatelјa. Najpoznatije čudo je iz 16 veka kada je solunski paša uzeo lozu i dobio sina, naslednika. On je doveo sina da, se zamonaši ali to nisu prihvatili monasi jer mu je bio jedinac a on se odužio tako što je 1582 godine kupio veliko imanje za Hilandar van svete gore, metoh manastira Kakov.
Sava je znao da ne može dugo ostati u Manastiru jer je sve jače osećao poziv da se posveti molitvama pa za sebe izgradi isposnicu u Kareji.
Koliko su oni pomagali druge manastire može se spoznati jer u Karakalu, Ksiropotamu i Filoteju se u liturgijams pominju kao drugi ktitori.
Smrću Svetoga, Save 1236 godine u Velikom Trnovu u Bugsrskoj završava se prvi po mnogome najuspešniji period Hilandara.
Snažnu podršku Hilandar ima i od potonjih srpskih vladara Stefana Uroša i Stefana Milutina ali najveću, u tom dobu od kralјa Milutina (1282- 1321), koji je na temelјima stare crkve napravio novu crkvu. Pomagao je mnogo i sar Dušan.
Krajem 17og i početkom 18og veka srpsko monaštvo slabi a bugarsko jača i bugari polako preuzimaju Manastir. U Hilandaru je živeo i njihov čuveni monah Pajsije koji je napisao "Istoriju bugarskog naroda". 1896 godine dolaskom kralјa Aleksandra Obrenovića on vraća manastir pod srpsku vlast, kažu da je dao dosta blaga Bugarima, i polako jača bratstvo. Na mestu susreta sa monasima je napravlјena česma.
Krenusmo iz spavaonice malo pre liturgije u 16:30 jer tada se otvaraju vrata crkve da, se poklonimo Trojeručici i da provedemo neko vreme u molitvama pred njom dok ne počne liturgija.
Liturgija je kraća i rekoše da se neće čitati, nakon večere, akatist Bogorodici, jer je uveče bdenje.
Pošto se radi Trpezarija obroci su u priručnoj sali na ulazu u Manastir.
A hrana je tek posebna priča. Nikada ništa lepše u životu nisam jeo pa da li to bilo na vodi, ulјu ili "mrsno" (na Svetoj Gori je kada je mts uvek beli mrs.. Riba, jaja, mleko, sir.., nikada se ne jede bilo kakvo meso niti proizvodi od mesa). Čuven je hilandarski hleb.. Ma sve je ovde čuveno. Pošto je praznik za večeru riba i ima vina, recina. Sve vreme se čitaju knjige a danas posvećene Trojeručici, tj prvom odlasku Svetog Save u Jerusalim. Dosta toga čujem novog tako da je kompletan utisak fascinantan. Za preporuku je pročitati o tom putu. Da, se vidi koliko blaga smo mi tada, darivali da bi dobili autokefalnost. Zanimlјiva je i priča, nju sam znao, kako je Sava kupio sobu gde se održala Tajna večera.
Izlazimo i obilazimo Manastir. Osim glavne crkve katolikona nalazi se još 15 crkava i paraklisa od čega, 12 u okviru manastirskih zidina, što simbolizuje 12 apostola.
Penjemo se na Savin pirg odakle se pušta najlepši pogled na unutrašnjost Manastira. Sagrađen u 12 veku. Uz obnovlјene drvene stepenice, uz poneki susret sa pokojim slepim mišem, svaki stepenik mi je kao korak bliže ka iskuplјenju koje se obistinjuje proturanjem glave kroz male prozorčiće i pogledom na unutrsšnjost Manastira. Pogled se zakucava na crkvu, pirgove, konake, fijalu... Jednostavno svaki od njih zaokuplјuje svojom lepotom, svojom znamenitošću, svojom povezanošću sa onim što je duboko ussđeno u nama, onim što smo potisnuli prepuštajući se "blagodetima" modernog doba, sa verom. Ovde vreme stane i drži te u nekom vakuumu samo Hilandaru svojstvenome. Spuštamo se i svraćamo u crkvu svetog Jovana Preteče koja je u pirgu. Vraćam se u centar Manastira i okrećem u krug ne spuštajući pogled sa njegovih zidina. Koliko je samo jako energetsko polјe Hilandar, kakav je to upliv energije u telo, kakvi su samo to "žmarci"..
Pod obavezno je obilazak bunara Svetoga Save. Bunar se nalazi ispod prozora kelije Svetoga Simeona u kojoj se on upokojio 1199 godine, pronašao ga je Sveti Sava u steni i po predanju kada voda presshne i čudotvorna loza prestane da rađe značiće da je došao kraj vremena.
Polako se monasi skuplјaju ispred crkve, i nekolicina nas srećnika koji smo tu, što je predznak da uskoro počinje liturgija. Sveto mesto, sveti lјudi u Bogu i klepetalo koje "poziva" na bdenje...
